Categories
My Links
Генерална

« Технички ремонтни завод Чачак, Монографија 1925 - 2006, Учење заната | Хотел " ЗЛАТИБОР " Ужице, Сусрет са Митром Митровић - Ђилас, министром просвете »

"ПОБЕДА" Ужице, Недељник, Моји први кораци у новинарству
jovansolajic | 24 Јун, 2010 14:07

" ПОБЕДА " УЖИЦЕ, НЕДЕЉНИК, МОЈИ ПРВИ КОРАЦИ У НОВИНАРСТВУ

Те 1949 године, завршим кратко школовање, нас 17 - ро из целе Србије, при ЦК КПС у Београду, за новинара. После завршеног школовања, Централни комитет КПС распореди ме да радим у новоформираном листу " Победа " у Ужицу. Лист је био орган - да ли орган КПС или орган Народног фронта, не сећам се. Знам само да је био намењен новоформираној Ужичкој области.

Главни и одговорни уредник био је Божидар Богдановић звани " Нафта ". Уредник ми да задатак да одем у Градску књижницу и читаоницу, да погледам како изгледају и како раде и да о томе напишем репортажу, критички.

Напишем ја , трудио сам се да испадне што је могуће боље, стрепим , обзиром да сам на самом почетку, да немам искуства ама баш ни мало. Наравно, по мени, није све било идеално, или како би требало да буде, то и напишем. Предам текст који сам написао и који је наша дактилографкиња откуцала. Сутрадан зове мене главни уредник да дођем у његову канцеларију. И онако још са врата . " Нисам те ја послао да пишеш лоше о Библиотеци, побогу шта ће људи рећи, итд ". Исправљај , не може ово да се штампа. Шта сам могао. Млад сам, неискусан, да главном уреднику противуречим, нисам смео.Он беше покрупна људина, старији од мене бар 5. година. И самом појавом изазивао је страхопоштовање. Седнем и дотерам писаније по жељи уредника. Одмах сам увидео да овај посао није за мене. Ја сам по природи слободоуман, искрен, не могу да лажем. А био је леп посао, а и плата је била боговска, мени почетнику 4.500.- динара. Толика је плата била инжењера и начелника у пред. "Боба Милетић" у Чачку, где сам предходно радио.

У Ужицу становао сам у хотелу " Златибор ", у строгом центру Ужица, који је касније срушен. И хранио сам се у истом хотелу. Одем на одслужење војног рока крајем те 1949 године. Вратим се из војске 1950. године, одем у Ужице. Каже мени Божо, знаш ми смо твоје радно место укинули, било би добро да нас напустиш. Стварно, држава је те године предузимала све могуће мере штедње, била је опасна суша, киша у лето није ни једном падала, претила је глад у народу. Поштено речено, нисам ни мало био погођен. Да станујем и да се храним у хотелу, није било исплативо, мада сам имао велику плату. Да пишем како ме се наређује мој мозак није могао да прихвати. Напустим Ужице и одем право у моју стару војну фирму " Боба Милетић" у Чачку, који су ми редовно слали плату у Београд док сам био на школовању. Кад тамо, изненађујуће, дочекају ме, што кажу, раширених руку. Персоналац каже, коначно да си дошао. Они су све време водили да сам код њих запослен. У мојој радној књижици нема уписаног радног стажа у " Победи "

Тако ја завршим каријеру новинара, пре него што сам и почео.

Забележио по сећању, дана 24. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак.

 #
Add Comment
Додај коментар





Запамти ме