Categories
My Links
Генерална
У Дому гарде у Београду, моја маленкост и генерал Милош Шумоња
jovansolajic | 15 Јун, 2010 14:13

У ДОМУ ГАРДЕ У БЕОГРАДУ, МОЈА МАЛЕНКОСТ И ГЕНЕРАЛ  МИЛОШ ШУМОЊА

У Дому гарде у Београду, одржавао се некакв скуп ,касних шестдесетих или раних седамдесетих година прошлога века.На дневном реду, између осталог, је био и Положај војних установа које су на привредном рачуну - које послују на принципима дохотка.

Ја сам имао обавезу, да испред ремонтних завода, поднесем реферат о положају наших установа. Радио сам у Техничко ремонтном заводу у Чачку, на радном месту Начелника финансијског сектора.

Састанку председава генерал- пуковник Милош Шумоња, начелник генералштаба, а у председништву је и генерал-пуковник Петар Матић, помоћник држ.секретара за народну одбрану. Обојица народни хероји из Другог светског рата, велики ауторитети, први са лепим великим брковима, који су много лепо пристајали, а други ошишан до главе и висока стаса.Обојица импонују. Генерал Шумоња је и појавом представљао ауторитет.

Ја за говорницом излажем реферат / писан /, у сали изузев мене све војна лица, махом пуковници, на таваници огроман лустер , снима камера, прилично уштогљено, озбиљно. Рекли су ми да је у тој сали одржан историјски сусрет Тито- Шрушчов.

На једном месту мога излагања, генерал Шумања је упао у реч, рекавши " да није тако". А, ја сам на то одговорио : " друже генерале, да знате да је овако како сам изнео ".На то ће генерал опет, понављајући да нисам у праву.

Завршим са излагањем, седнем на своје место, онај до мене неки пуковник ми каже да ли знам ко је овај генерал што председава. Кажем ја, да знам, да је он генерал Шумоња. Он је веома строг војничина и ретко ко би смео да му противуречи. Шта да радим, ја сам морао да изнесем истину, па нека кошта колико кошта.

Лепо се завршило. Чак је моје излагање штампано у Војно-економском прегледу, зашта сам добио и први хонорар у животу.

Забележио по сећању, дана 15. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #
Министарство за инфраструктуру - Какве су нам табле места и путокази на нашим путевима
jovansolajic | 15 Јун, 2010 12:53

ЗА МИНИСТРА ЗА ИНФРАСТРУКТУРУ, Г- НА МРКОЊИЋА, ЛИЧНО

Поштовани г- не министре,

У вези наших табли назива места на нашим путевима.

1. Табле места морају бити написане ћириличним писмом и под 2. и латиничним писмом ако је то законом прописано. Међутим, није тако. У новинама и на ТВ, често видимо, да су табле написане и то само латиницом.

2. Зашто се табле не унифицирају, да се пропише облик, боја и сл. То важи и за путоказе. Давно сам путовао кроз Мађарску. Како су они то лепо регулисали. Боја, величина табле места или путоказа , затим удаљеност, говори кроз које место пролазите- да ли је у питању село, засеок, градић и сл.

Снага једнога друштва и државе мери се колико РЕДА има у њој. Напротив, код нас је у овој области велики- велики јавашлук.

Можемо да будемо лепи, да себи и другима остављамо леп утисак, па и ако смо сиромашнији од других.

Опростите, г- не министре, што вам узимам драгоцено време, рачунам да ово неће бити узалуд..

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Овај текст је објављен на моме БЛОГ- У- РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГ ЧАЧАНИНА.

 #
Министарство за инфраструктуру - Примена писма на Железници Србије и Устав
jovansolajic | 15 Јун, 2010 12:01

За господина Мркоњића, мин. за инфраструктуру, лично

Поштовани министре Мркоњићу,

У данашњој " Политици " , видим слику наше локомотиве, на којој је " ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ " , написано латиничним писмом.

Мислим, г - не министре, да су Железнице Србије у обавези, по члану 10. важећег Устава, да пишу ћириличним писмом. Да Железнице пишу ћирилицом је обавеза, а може се применити и друго писмо / под 2 /, ако је то Законом прописано, а на основу Устава / став 2 /

Има скоро 4. године како је донет наш нови Устав, а наше Железнице још нису реаговале. Ми тежимо да нас приме у ЕЗ. Како да нас приме, када се не придржавамо ни сопственог Устава. Озбиљна држава се тако не понаша. Како да спречимо тотално потискивање нашег традиционалног писма, ако се тог писма не придржавају ни државне институције, које су у Уставној обавези, као што су наше Железнице.

Опростите што сам вам узео мало времена. Надам се да ово моје обраћање неће бити узалуд.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Овај текст је објављен на моме БЛОГ-у - РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГ ЧАЧАНИНА.

 

OДГОВОР ИЗ МИНИСТАРСТВА:

Поштовани господине Шолајићу,

обавештавамо вас да ћемо Вашу представку која се односи на примену ћириличног писма проследити Јавном предузећу Железнице Србије на разматрање.

Срдачан поздрав,

Весна Крстић, дипл. правник у Сектору за железнице.

Овај Одговор ми је послат 2. јула 2010. године.

НИСАМ ЗАДОВОЉАН !

1. Обратио сам се министру лично, а добијам одговор од обичног чиновника. Нема чак ни назнаке да је министар упознат са мојом примедбом.

2. Значи, да Министарство за инфраструктуру не зна којим писмом треба да пише њено јавно предузеће, јер препуштају предузећу Железнице...  , да они моју примедбу размотре.

3. Одговор сам добио писан латиницом. То је сарказам. Ја им пишем о кршењу Устава у  примени писма у њиховом јавном предузећу, а они пишу одговор не ћирилицом него латиницом. То значи , ни они у самом Министарству се не придржавају Устава. Јаој, јадна нам мајка. Докле смо стигли. Шта ће од нас бити.

У Чачку, дана 8. јула 2010.год.

Јован Шолајић, Чачак

 #