Categories
My Links
Генерална
Сахрана деде Благоја, а хоће да певају
jovansolajic | 09 Јун, 2010 12:18

САХРАНА ДЕДЕ БЛАГОЈА, А ХОЋЕ ДА ПЕВАЈУ

У селу Кулиновцима покрај Чачка, где смо имали имање и где смо живели, 6. јуна 1942. године умро је мој деда Благоје / 1859 - 1942 /

Сахрана је обављена на нашем гробљу, уз опело нашега свештеника, уз присуство доста грађана.

Такав је био обичај, после сахране сви који су присуствовали сахрани, позвани су на послужење, уствари ручак, код куће.

У дворишту, с краја на крај, око 30 метара дужине, били су постављени столови и клупе за послужење . За послужење пре свега родбине, комшилука и свих осталих који су из неких разлога хтели да почаствују домаћина и да и на тај начин одају почаст умрломе.

У народу је био обичај да се за сахране и " четреснице " носе тзв. прилози. А прилог је : печено пиле, гибаница гужвара, погача, патишпања или нешто сл, флаша ракије, ређе вина. Све је то било спремљено врхунски, лепо и укусно. А домаћин је грејао врућу ракију, затим ту је нека чорба, кувани купус и прасеће печење, за ове прилике ређе јагњеће .

Јело се и пило натенане, онда народ није журио. То је била прилика да се рођаци виде и попричају о свему и свачему, а највише о летини и шта се коме издогађало у овоме рату.

И шта се догађа. Једна овећа група људи млађих и средњих година, добро поднапита почиње да певуши, само што нису запевали. А мој тата Иванко их моли и каже им : " немојте људи, молим вас, па мени је умро отац, данас га сахранисмо, није место за певање". Једва их је отац одвратио да не запевају.

Истина, био је леп сунчан дан, пријатне топлоте, милина једна, а и богата гозба. Јесте, био је рат, али се за такве прилике увек имало.

Приређивање ручка у оваквим приликама и имало је оправдања. Рођаци су долазили , обично пешке, из удаљенијих села, бивали су у овим приликама од куће и по цели дан. Морали су негде да ручају, а где би сељак то могао да обединује, осим овако како је и чињено.

Забележио по сећању, дана 9. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #
Дрекавци у Чачку у зиму 1944 / 45. године
jovansolajic | 09 Јун, 2010 12:07

ДРЕКАВЦИ У ЧАЧКУ У ЗИМУ 1944 / 45 ГОДИНЕ.

Страоба је то била. Сваке ноћи обично око пола ноћи, у пределу Војно-техничког завода у Чачку, у зиму 1944 / 45. године, чула се продорна и језива дрека, ДРЕКАВАЦА, тако смо их звали. Глува ноћ, цича зима, снег, а толико ти дрекавци дрече да ти се ледила крв у жилама. Пролазника на улицама није било, да ли због дрекаваца или је био полицијки час, јер ратно је време, не знам.

У то време био сам борац / добровољац, имао сам 15. година / у Трећем батаљону Четврте српске бригаде КНОЈ -а у Чачку.

Једно време моја десетина је држала стражу у првом објекту до улаза у круг Артиљеријске касарне, преко пута Чачанске болнице. У том објекту смештени су рањеници са фронтова, објекат је био пун као око, вероватно да је већ Болница била пуна. Падне мени у део да стражарчим од 00 до 2 часа после пола ноћи, у време када је "мртва стража". Пуца се у пролазника без опомене.Командир оделења ме доводи на место страже, уз неке још напомене каже ми : " ако се појаве дрекавци, прекрсти се три пута и пуцај непрекидно, а ми ћемо онда доћи да ти помогнемо и да ојачамо стражу".Сећам се добро, време је било силовото, снег веје сув са ветром, прст пред оком се не види, и наједанпут дрека дрекаваца. Прекрстим се три пута и почнем да пуцам из пушке непрекидно. После извесног времена видим кроз измаглицу колона бораца , на челу са командиром оделења, трчи са пушкама поред тела према мени. Командир је ојачао моје стражарско место са још двојицом бораца и би ми много лакше.

Све време појаве дрекаваца, народ се рано склањао у куће, добро затварајући прозоре и врата. Страже у ВТЗ- у и у Пешадиској касарни биле су удвостручене, са по једним пошкомитраљезом. Касније је откривено да су неки лопови и пробисвети крали из магацина со, шећер и још неке артикле, којих је било несташица. Они су дречањем имитирали дрекавце, а за то време део банде је оперисао по магацинима.

Забележио по сећању, дана 9. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #