Среда, 24. март 1999. године.

Време: сунчано и мало топлије.

Мишко / мој син/ допутовао из Београда , са Мајом / мојом унуком / и Мирјаном / мојом снајом/

У 20 часова почело је бомбардовање Србије / Југославије/ од стране НАТО пакта - бомбардовање је извршено авијацијом - бомбардерима који су долетели из Албаније, Хрватске и Мађарске и са интерконтиненталним ракетама. Бомбардовани су : Приштина, Куршумлија, Прокупље, Подгорица, Крагујевац, Краљево, Нови Сад, Панчево, Батајница, Тиват и други градови.

Замрачили смо просторије. Мишко, Маја и Мирјана у атомском склоништу у стамбеној згради у ул. Филипа Филипвића бр. 41 у Чачку, у згради у којој живе.

Председник Владе Југославије прогласио ратно стање.

Заседао Савет безбедности ОУН. Русија, Кина, Бразил и још неке земље захтевале да се обустави бомбардовање Југославије. Међутим, заседање је завршео а никакву одлуку нису донели.

ДРУГИ ДАН ОВОГА РАТА.Четвртак, 25. март 1999. године.

 Цели дан ваздушне узбуне: Радње, углавном затворене, не раде ни установе. НАТО авијација нападала у ноћ. Гледали смо од наше старе куће, где смо се били склонили у бетонски подрум, лет ракета, које су углавом летеле на војни аеродром Лађевци. Неке од ракета су оборене и пале - једна у реон села Брђани. Чуо се звук авиона на великој висини. Видео се велики пламен при падању ракета из правца Лађеваца.

ТРЕЋИ ДАН РАТА. Петак, 26. март 1999. године.

Данас су први пут извели бомбародовање по дану. Један авион је пролетео у веома ниском лету изнад наших кућа - тако да је се јако проломило, чији је био не зна се. Да ли је наш или њихов и да ли је био погођен па је падао - не знамо. Јављали су да је један авион НАТО пакта погођен изнад Маљена, да су пилоти искочили - да је један ухваћен у Коњевићима код Чачка, а да се за другим трага. Наводно, још један авион погођен пао је у околини Бијељине у Босни.

Савет безбедности заседао. Предлог Резолуције коју је предложила Русија Савет безбедности је одбио. Само три државе: Русија, Кина и Намибија гласале су за, а 12. држава против, међу којима су и СЛОВЕНИЈА и БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА.

Притивваздушна одбрана данас је оборила 4. авиона. У околини Чачка оборене су 4. ракете. Околина Београда је тешко бомбардована.

Клинтон се обратио Српском народу. Наравно, то смо сазнали на интернету. Пуно нас је било у подруму старе куће. Ту смо и вечерали.

ЧЕТВРТИ ДАН РАТА; Субота, 27. март 1999.године.

Противваздушна одбрана Југославије оборила амерички најмодернији и најскупљи авион - који је невидљив за радаре - ловац бомбардер Ф - 117 А. На ТВ је приказан авион како гори, уз присуство много репортера. Говоре о још неким обореним авионима. ПЕТИ ДАН РАТА. Недеља, 28. март 1999. године. Јутрос у 4, 30 часова НАТО авијација је испалила 5. ракета велике разорне моћи на компанију " СЛОБОДА" у Чачку. Ракете су погодиле главну халу војне производње и још неке војне погоне. Све ракете су погодиле циљеве и то искључиво војне објекте. Штета је огромна. Жртава није било.

Пола времена проводимо у старој кући у Кулиновцима / градском насељу града Чачка/.Обучени смо цели дан. По цели дан ваздушне узбуне. Нападају нас авијације десет зремаља: САД, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА; ФРАНЦУСКА, НЕМАЧКА, ХОЛАНДИЈА, БЕЛГИЈА, КАНАДА, ТУРСКА, ШПАНИЈА и ИТАЛИЈА.

ШЕСТИ ДАН РАТА. Понедељак, 29. март 1999. године.

Уобиочајено, мање - више цели дан и ноћ сирене упозоравају грађане на ваздушну опасност. Нема тако - рећи никаквог рада. Школе и факултети не раде од другог дана рата - 25. марта.

СЕДМИ ДАН РАТА. 30. март 1999. године.

Компанија СЛОБОДА у Чачку, је јутрос у 4,30 часова по други пут бомбардована - кажу са 4 или 5 бомби или ракета велике разорне моћи. Од Слободе оно што је напољу нема ништа - сравњено је са земљом. Каква прецизност - да од укупно 9 или 10 пројектила све погоде циљеве. Овога пута страдали су и погони цивилне производње и низ околних кућа домаћинстава је оштећено.

Председник Руске владе Примаков, са министром одбране Сергејевим и министром иностраних послова Ивановим, разговарали 6. часова у Београду са Сл. Милошревићем. Шта су урадили не знамо. Углавном, чим су напустили Београд и одлетели за Бон или Берлин, огласиле су се сирене, обавештавајући грађане да су авиони НАТО кренули у нов поход разарања и убијања. У Београду други дан концерт на Тргу републике, као пркос НАТО - у. У целом свету одржавају се демонстрације СРБА и њихових пријатеља да се обустави бомбардовање Југославије.

ОСМИ ДАН РАТА. 31. март 1999. године.

 И данас завијају сирене. Бежимо у стару кућу. И данас су неки градови бомбардовани, нарочито околина Београда и Приштине. Добио сам једнократно за фирму 20 литара бензина.

ДЕВЕТИ ДАН РАТА. 1. април 1999. године.

Бомбардовање уобичајено по целој држави. Јутрос рано бомбардован је и срушен стари железнички мост у Новом Саду. Мост је целом дужином пао у воду - у Дунав и тако га преградио. Обустављен је међународни саобраћај на Дунаву. За Петроварадин прекинут је водовод и све остале инсталације које су ишле преко моста.

Ибрахим Ругова и Слободан Милошевић потпиали заједнички захтев за обуставу бомбардовања, а да се проблем Косава и Метохије решава мирно преговорима.

Према првим проценама СЛОБОДА је претпела директну штету за преко 350 милиона УСА долара.

ДЕСЕТИ ДАН РАТА. 2. април 19999. године.

И данас бомбардовање широм земље.

ЈЕДАНАЕСТИ ДАН РАТА. 3. април 1999. године.

Унуци Марјани - Маји 7 - ми рођендан. Не прослављамо га - због рата.

И данас велика разарања. У 1 час су погођене огромне грађевине Министарства за унутрашње послове Југославије и Србије у самом срцу Београда, у ул. Кнеза Милоша. Зграде се налазе у непосредној близини Клиничног центра Србије - са 20 - так болница. Зграде су изгореле до темеља. Гађане су ракетама са неких од бродова. Око 20 часова срушен је и други мост у Новом Саду - Мост Слободе - лепотице на Дунаву. На мосту је било возила и путника.

ДВАНАЕСТИ ДАН РАТА, Недеља, 4. април 1999. године.

Јутрос рано - око 3,30 часова бомбардована је компанија Скобода по трећи пут. Овога пута са 12. пројектила, који су сви погодили циљ. Један пројектил је пао лево од паркинга Слободе, неке куће је збрисао са лица земље, а многе тешко оштетио. Погинула је једна старица од 73. године - Кувељић, а 7. лица је повређено - 3. тешко и 4. лакше. Слободе више нема сравњена је са земљом- једино још стоје управне зграде војне и цивилне производње.

Јутрос је бомбардована и зграда Полицијске академије у Београду - која се налази у близини ВМА - која је исто тако претрпела извесна оштећења.

Гађани су и други градови.

Комшија Јово Милошевић каже да је возио неког ппуковника - који му је рекао да му је најжалије што су 3. ракеташа "збрисана" на Љубићу. Авиони су у стању да када се у њих упери радар да истовремено испале ракету на тај радар - непогрешиво.

Папа Јован Павле II је молио Клинтона да прекине са бомбардовањем у дане од католичког Ускрса - а тај дан је данас - до православног Васкрса - до идуће недеље - али овај је то одбио. Свашта !

ТРИНАЕСТИ ДАН РАТА, Понедељак, 5. април 1999. године.

Опет бомбардовања широм Југославије. Бомбардована је и фабрика " Милан Благојевић" у Лучанима. Фабрика је претрпела велика оштећења, жртава нема. На срећу, нису погођемни резервоари опасних материјала, што би довело до еколошке катастрофе.

Гађан је центар Земуна, опет НОви Сад, Београд, Приштина, итд.

ЧЕТРНАЕСТИ ДАН РАТА. Уторак, 6. април 1999.године.

НАТО и данас бомбардује целу државу и разне објекте: Предајник Црни врх и ЧОТ, рафинерију нафте у Новом Саду, складиште бензина у Богутовцу, трећи мост у Новом Саду, који је само оштећен, жел. пругу у Витановцу, срушен је жел. мост близу Брвеника, возови не саобраћају за Кос. Митровицу, срушен је путн. мост у Брвенику на Ибру, код моје сестре Вере Новаковић, одсечени су немају прилаз, струју, телефон и воду. Бомбардован је центар Алексинца, срушено је много зграда, до сада је извађено 12. мртвих и 30. рањених грађана.

Касно вечерас, око 22. часа гађана је Слобода по четврти пут, бомбардован је и М. Благојевић у Лучанима. У ваздуху код нас осећао се ненакав мирис. Из Слободе избија густ дим, а у "М.Б." још нису угасилчи пожар., итд.итд.

Влада Југославије и Влада Србије дале проглас да обустављају све операције на Косову против ОВК. Али ови и даље бомбардују.

На данашњи дан1941, године, НЕМАЧКИ ВЕРМАХТ БЕЗ ОБЈАВЕ РАТА- МУЧКИ - РАНО - У НЕДЕЉУ,СА ОКО 500 БОМБАРДЕРА И 250 ЛОВАЦА БОМБАРДОВАО БЕОГРАД. ПОГИНУЛО ЈЕ ОКО 12000 бЕОГРАЂАНА.

ПЕТНАЕСТИ ДАН РАТА. Среда, 7. април 1999.год.

И данас бомбардовање на све стране - по целој Југославији.

ШЕСНАЕСТИ ДАН РАТА. Четвртак, 8. април 1999.год.

Први дан да није било узбуне преко дана, тек су се сирене огласиле у ноћ. Опет бомбардовања. Овога пута, између осталих бомбардован је М.Благојевић у Лучанима.

СЕДАМНАЕСТИ ДАН РАТА. Петак, 9. април 1999.год.

Бомбардована Црвена Застава у Крагујевцу - и поред јављеног живог штита радника Заставе. Рањено преко 120 радника.

ОСАМНАЕСТИ ДАН РАТА. Субота, 10. април 1999. године.

Бомбардовање од стране НАТО агресора - највише у пределу Приштине.

Јељцин је саоопштио у Москви да је привхаћен захтев Југославије за приступање савезу Русије и Белорусије. Ово саопштење је изазвало узнемирење код неких чланица НАТО пакта, чије снаге учествују у агресији на Југославију.

ДЕВЕТНАЕСТИ ДАН РАТА. Недеља, 11. април 1999. године. 

Јутрос рано, а први пут и касно синоћ, бомбардовано је село Самаиле. Бомбардовани су и други градови у Југославији.

ДВАДЕСЕТИ ДАН РАТА. Понедељак, 12. април 1999. године.

У пола бела дана у Грделичкој клисури погођен је међународни путнички воз. Има доста погинулих и рањених. Рано ноћас, први пут је бомбардован Крушевац. Касно ноћас опет је - по пети пут бомбардована СЛОБОДА. Страшно, бомбардују и друге градове сваки дан и ноћ. Али, нису бомбардовали Суботицу и неке друге градове где живе неке мањине, затим Пожаревац и цела Источна Србија.

Широм света протести Срба  и њихових пријатеља да се обустави агресија која већ данима траје.

Мостове у Србији чувају живи штитови народа / Београд/.

Скупштина Југославије донела Одлуку о приступању Савезу Русије и Белорусије.

ДВАДЕСТПРВИ ДАН РАТА. Уторак, 13. април1999. године.

У Ослу састанак Иванов - Олбрајт.Саопштено да је Југославија остала при своме. Знчи ни корак даље.

Опет бомбардовања. У околини Пожеге, уништена Сателитска станица у Приликама код Ивањице, бомбардована  војна фабрика Крушик у Ваљеву, хотел Белиште на Копаонику, итд. Један ми рече: да је чуо да су до сада уништили 160 циљева,, а за сад имају направљен план за 500 објеката.

ДВАДЕСТДРУГИ ДАН РАТА. Среда, 14. април 1999. године.

 Мишко / Михаило, мој син / 1956/ јутрос обукао војну униформу и јавио се у школу " Ратко Митровић " у Чачку. Налази се на обезбређењу неке фабрике  у Чачку. Ја сам га одвезао. Није заменио војничку капу - на њој петокрака - нису имали другу у магацину.

Јутрос око 10 часова бомбардована Батајница и Раковица.

Касно уноћ, око пола ноћи, ракета је онеспособила предајник РТС на Овчару. Немам ТВ програме РТС 1,2 и 3, а можда и неке друге.

Председник Белорусије Лукашенко код Милошевића у Београду.У саопштењу ништа ново. Председник МИлошевић дозвољава да уђу цивилни посматрачи земаља које то желе, али не и земље које су агресори.

Снежа, ћерка пок. Наде Стаменковић, рођене Бугарчић, моје сесте од тетке, звала из Чикага. Забринута је и интересује се за наше здравље.

Колону избеглица Албанаца од 7000 људи, жена и деце, који су се враћали кућама, бомбардовали авиони НАТО - а, у по бела дана / од Ђаковице до Призрена/. Погинуло око 70- оро, а има доста и рањених. У иностранству то представљају као да су то урадили наши авиони.

И Драшко, мога пашенога Петра син, од пе неколико дана је у униформи, у Мишковој је јединици, и налази се на обезбеђењу неког војног објекта у Чачку.

Колико знам, до сада из нашег насеља  су мобилисани, поред мога МИшка, Слађо Нешовић и Ацо Масал.

У насеље Атеница / ново/стигао ковчег једног погинулог војника - кадровца.

ДВАДЕСЕТТРЕЋИ ДАН РАТА. Четвртак, 15. април 1999. године.

Бпмбардовања на све стране. Срушен је и нови мост на Дунаву код Смедерева, дужине преко 1300 метара. У Београду, у Раковици, бомбардован је војни подземни магацин - бомбама од 2,5  т. На кући у којој станује мој сестрић Александар Новаковић са породицом, и ако су ваздушно удаљени око 4 км, излетео један шток од врата на кући.

ДВАДЕСЕТЧЕТВРТИ ДАН РАТА. Петак, 16. април 1999. године.

И данас бомбардовања, разарања, ужас.

ДВАДЕСЕТПЕТИ ДАН РАТА, Субота, 17. април 1999. године.

Бомбардовања на све стране. Пред саму поноћ гађано је село Пријановиће код Пожеге, са око 10 пројектила.

Мишко дошао на одсустбво један дан.

ДВАДЕСЕТШЕСТИ ДАН РАТА. Недеља, 18. април 1999. године,

Преко дана без ваздушне узбуне, касно вечерас опет узбуна. Мада, преко дана било је дејствовања авијације агресора на Космету. Мишко се вратио у јединицу.

ДВАДЕСЕТСЕДМИ ДАН РАТА. Понедељак, 19. април 1999. године.

Опет помбардовања. Гађана је зграда Извршног већа Војводине у самом центру Новог Сада, архитектонска лепотица из времена пре Другог светског рата. Затим, опет Сателитска станица у Приликама, итд.

ДВАДЕСТОСМИ ДАН РАТА. Уторак, 20. април 1999. године.

Опет бомбардовања на све стране.

ДВАДЕСТДЕВЕТИ ДАН РАТА. Среда, 21. април 1999. године.

Бомбардовања на све стране. Срушен је и трећи мост у Новом Саду. Нови сад је потпуно одсечен са сремске стране. Јутрос рано је гађана палата бишег Централног комитета СКЈ, сада пословни објекат "Ушће", у коме се налази седиште владајуће Соц. партије, неколико ТВ и радио станица, згада од 23. спрата на Новом Београду. Једна ракета је погодила сасвим доње спратове, а друга врх палате. Зграда је такорећи цела изгорела. По пети пут је ракетиран "Крушик" Ваљево., итд.

ТРИДЕСЕТ ДАН РАТА. Четвртак, 22. април 1999. године.

И даље бомбардовања на све стране.. Јутрос рано је бомбардована резиденција председника Републике, на Дедињу, у Ужичкој бр. 15. Кућа је потпуно оштећена - управо уништена. У њој нису били председник и његова породица.

ТРИДЕСЕТПРВИ ДАН РАТА. Петак, 23. април 1999. године.

Ушли смо у други месец рата. Бомбардовања на све стране. Јутрос у ноћ бомбардована је зграда РТС у центру Београда, у Таковској и Абераровој улици. Зграда је скоро потпуно уништена. До сада је из рушевина извађено 18 - ро рањених. Има затрпаних, погинулих доста, терен се расшчишћава. У време ракетирања ТВ је нормално радила, доста радника је било у згради. То је зликовцима било познато.

У Вашингтону почела прослава 50. година НАТО пакта. Дивно !! Многи председници држава, осим 19. чланица, учествују на прослави, па и наши традиционални пријатељи, комшије, итд.

ТРИДЕСЕТДРУГИ ДАН РАТА. Субота, 24. април 1999. године.

И данас бомбардовања на све стране. Већ је приметно да не бомбардују територију Црне Горе, Пожаревац, Источну Србију, Банат. У Црној Гори су и раније бомбардовали искључиво касарне ван градова.

ТРИДЕСЕТТРЕЋИ ДАН РАТА. Недеља, 25. април 1999. године.

Данас је било релативно мирно. Мој МИшко је од јутрос на стражи у компанији Слобода У Чачку.

ТРИДЕСТЧЕТВРИ ДАН РАТА. Понедељак, 26. април 1999. године.

Бомбардовања. Рано јутрос срушен је и трећи мост у Новом Саду / Жежељев/.

Сахраљено првих 6. радника РТС, погинулих у згради РТС у Београду. Пронађена су тела још 2. радника, за 10. радника судбина је неизвесна, а 18. радника је побређено.

Велибор - Веле Шапоњић,наш комшија, мобилисан, морнар је, отишао је на Јадран са још доста њих у 3. аутобуса из Чачка.

ТРИДЕСТПЕТИ ДАН РАТА.Уторак, 27. април 1999. године.

Опет бомбардовања. Рано ноћас гађани су Лађевци и Чигота на Златибору. У пола бела дана бомбардована је Сурдулица, срушено и оштећено око 300 објеката, има много погинулих и рањених.

Записао из својих забечешли / дневника, 

Јован Шолајић, Чачак, дана 1. августа 2012. године.

ЗА РУБРИКУ "МЕЂУ НАМА"

Поштовани уредниче, молим да у вашој рубрици објавите следеће:

ДА ЛИ УВОЗ ИЛИ ПРОИЗВОДЊА БРОЈИЛА ЗА ДАЉИНСКО ОЧИТАВАЊЕ И УПРАВЉАЊЕ ПОТРОШЊОМ.

У данашњој ПОЛИТИЦИ објављен је чланак "Комисија "очитава" тендер за бројила".

Питам се, зар и бројила треба да увозимо ? Ради се о перспективном послу - треба сукцесивно да се замени око 3. милиона ових бројила.

Нова Влада је већ преузела обавезу да ради на реиндустријализацији земље. Ево прилике за будућег министра финансија и министра економије, као и гувернера НБС, да нађу решење да се на темељима чувене ЕИ НИШ производе поменута бројила. Ако нисмо у стању да реиндустрилизујемо фабрику ел. бројила, онда немамо шта да причамо о нашем развоју. Новац за производњу бројила , поменути министри нека пронађу како знају и умеју - ако већ знају да сутра отплаћују кредите и ако већ проналазе паре да стимулирају стране инвеститоре за свако радно место са до 10000.- Евра.

Повећање запослености радне снаге може се најекономичније извести супституцијом увоза својом производњом. Када сам, после Дугог светског рата, питао једног привредника из Словеније, зашто од моје фабрике купују само по један примерак инвестиционе опреме, одговорио ми је - да морају да покушају да они произведу ту опрему да не би и даље "увозили" из друге републике. Њихова република је пратила целокупан "увоз" из република и са стране и када увоз достигне оптималну количину, држава је предузимала мере да се тај увоз супституише. Тако је Словенија постала индустријска сила. Далеко је квалитетније инвестирање у проиводњу елктричних бројила, него ли улагати новац за запошљавање физичке радне снаге са платама од 15.000.- динара. У производњи бројила била би ангажована квалификована и висококвалификована радна снага. Страни инвеститор ће код прве прилике - било из политичких или економских разлога - напустити нашу земљу и оставите раднике на улици.

Зато, Влада и Гувернер НБС решите проблем проиводње поменутих бројила у нашим фабрикама, Биће вам то први корак у реиндустријализацији наше државе. Бићете награђени похвалом од сваког грађанина наше земље. Зато напред.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Овај чланак објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

Овај чланак ПОЛИТИКА је објавила у броју од 20.07.2012. године.