Categories
My Links
Генерална
Сремски фронт, Драгутин Јањић и Светислав Јевтовић, Доживљај
jovansolajic | 26 Јун, 2010 15:14

СРЕМСКИ ФРОНТ, ДРАГУТИН ЈАЊИЋ И СВЕТСЛАВ ЈЕВТОВИЋ ИЗ АТЕНИЦЕ, ДОЖИВЉАЈ

Пред крај Другог светског рата, 1944. године, ухапшени су Драгутин- Драго Јањић /1927/ и Светислав - Ћећо Јевтовић /1924 / из Атенице селу близу Чачка. Из Чачанског затвора убрзо су пребачени у Бањички логор у Београду. У Бањичком логору лежали су 14. дана.

Окупатор је , пред само ослобођење Београда, транспортовао логораше возовима за чувени логор у Аустрији Матхаузен. Наравно, транспортовани су у теретним вагонима. У њиховом вагону било их је 27- ро. Договоре се да покушају бекство. Просекли су у поду вагона отвор довољан за људско провлачење. И када је воз улаганио из неких разлога, по упутству једнога од њих, а био је и мрак, спуштали су се кроз отвор на пругу - на прагове колосека, један по један, безбедно. Драго и Ћећо стално су били један уз другога, тако да су и искочили један за другим, и нашли су се после искакања, идући пругом један другоме у сусрет.

Искочили су негде у Срему. Пронађу неку партизанску јединицу. Прво су били на великој и вишедневној провери, са собом нису имали никаква документа, били су сумњиви. Једва су некако убедили руководиоце да нису шпијуни, свашта је могло да им се деси. И приме њих у ту партизаннску јединицу.

У време ратних операција на Сремском фронту и они су са њиховом јединицом у њој учествовали. У једној од борби њихова јединица буде приморана на повлачење. Драго и Ћећо, у брзом налету Немаца, да их не би заробили, склоне се у једно сеоско двориште. Био је мркли мрак. Склоне се у близину помоћних објеката. Ћећо се завуче у некакав хоризонтални пиладарник, а Драго одмах до њега полегао . Долази Немац са аутоматом на готовс, загледа око себе, вероватно их је приметио када су се склонили у то двориште. Чизме Немца на домак главе, каже Драго не дишем, само чекам пуцањ.Шта смо ми могли са пушкама - обичним. А, и сами смо, јединица је одступила. Шансе да преживимо никакве.

Каже Драго, гледам Ћећо се све време крсти. Крсти и непрекидно само крсти. Оде Немац, а и он можда није хтео да изазива судбину, ко зна. Питам Ћећа, побогу ти се све време крстиш, шта то радиш, па ти си комуниста а крстиш се. Каже Ћећо, када сам видео да је све готово, да спаса нема, помислио сам да ми још једино може да помогне БОГ. Не знам, али само ми је још то пало на памет. Као што видиш, можда Бога ипак има.

Драго и Ћећо су преживели рат без неких последица.

Ово нам је причао Драго Јањић, на једној од седељки поред казана при печењу ракије у мојој фамилији Шолајића, осамдесетих година прошлога века, у селу Кулиновцима, селу које је на домак Чачка.

Забележио по сећању, дана 26. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #
ЦЕР Чачак, Први Шеф рачуноводства
jovansolajic | 26 Јун, 2010 13:52

"ЦЕР " ЧАЧАК, ПРВИ ШЕФ РАЧУНОВОДСТВА

"Цер" - Предузеће термотехничких уређаја и монтажа Чачак, настало је од угашеног војног предузећа " Боба Милетић", истовремено и са ФРА и Техничко ремонтним заводом , 1. фебруара 1953. године.

Био сам први Шеф рачуноводства "Цер-а".

"Цер" је , можда само месец дана било војно предузеће, потом је дато у надлежност Владе Србије. Први директор је био Едвард Жапкар, капетан I класе, после њега за директора је постављен Владимир Јасић, дипл.ел.инг.

" Цер" је брзо напредовао. Као прво, на челу предузећа био је инг. Владимир Јасић, образован, стручан и веома способан човек. Јасић је у главном тиму предузећа окупио доста способних инжењера и техничара. Био је и господин.. Какав је био говори и следеће: скидао је шешир када је поздрављао другарице, па и чистачице из предузећа, чак и ако су ишле тротоаром преко пута. Говорило се да је Јасић, по казни прекомандован као војник на одслужењу војног рока, са Белог двора или слично, у Војно предузеће "Боба Милетић" из Чачка.

Наводно, за време одржавања неког важног састанка на Двору, избио је курцшлус и он по казни буде прекомандован у Чачак. У "Боби Милетић" имало је доста који су у униформи служили војни рок. Јасић по одслужењу војног рока, ожени се са много лепом плавушом- чачанком Надом Брушијом / у народу Брушлијом/, ћерком индустријалца и вероватно најбогатијег Чачанина.

Павлу Брушији, причало се да је и држава остала дужна, за изградњу пруге нормалног колосека од Краљева до Чачка, преко 20. милиона динара- предратних. Брушије су се доселиле из места Брушије из Далмације, у Србији су узели  за презиме име села, звучало је страно и господственије, иначе презивали су се Лончаревић. За време Другог светског рата Брушије су се коректно понашале. Један од Брушлија је стрељан од стране Немаца.

" Цер " је производио коморне и друге пећи, практично сву опрему за термичку обраду метала и вршио производњу опреме и монтажу за електрична постројења за хидро и термо централе и друго. "Цер " је било најпознатије , највеће и најпризнатије предузеће 119 гране - електроиндустрије у држави Југославији. Било је јаче и од " Рада Кончара " из Загреба. "Цер" је монтирао електро постројење у првој послератној великој хидроцентрали на Неретви- Јабланичкој ХЕ, затим ХЕ у Овчар Бањи ХЕ Међувршје, итд.

Онда, Влада Србије поставља Јасића за директора ЕИ Ниш. Јасић је подигао ЕИ Ниш до величине светског гиганта, ЕИ је бројао преко 20.000 радника. Јасић је скинут са положаја директора ЕИ Ниш у акцији Партије СЕЧЕ ДИРЕКТОРА у Србији. Србија је претила да заузме водећу позицију у индустрији Југославије. Шта је Партија урадила. Сменила је све директоре, највећих и најуспешнијих предузећа у Србији, па и Јасића. Српски гиганти стали су и почело је са њиховом низбрдицом.

Шта ми је остало дубоко у сећању: Једне прилике, један Словенац из неке фирме, када сам га упитао одкуд да купују сав наш асортиман коморних пећи, каже ми да они хоће да те пећи производе. Њима се могло и да отимају туђе произв. програме и ако је држава вршила планску поделу послова. Они су могли док други то нису.

Узгред да напоменем, као пример, како су се ствари одвијале код нас. Војно предузеће " Слобода " из Чачка, је произвело први, усисивач, први ел.шпорет, прву машину за прање веша, итд. и мало-мало посао су узимали други из Словеније и Хрватске и данас од тога посла нема ништа у "Слободи".

Ја сам радио у предузећу " ЦЕР " Чачак, од 17. маја 1953. до 31. августа 1955. године. Био сам први Шеф рачуноводства " " ЦЕР-а ". Чекали су ме, док нисам направио ликвидациони биланс војног предузећа "Боба Милетић"., радећи истовремено на оба радна места.

Част ми је што сам од чувеног професора Економског факултета из Београда Др. Косте Васиљевића, који је на факултету предавао предмет: Анализа биланса, добио најласкавије оцене за Завршне рачуне " Цер-а " за 1953 и 1954. годину, које сам ја заједно са анализом целокупног пословања предузећа, урадио. Проф. Коста је био гост нашег предузећа. Њега је доводио Богдан Вукосављевић, дипл.ек. из Београда, тада директор привредно-рачунског сејтора "Цер-а ", са којим се Богдан лично познавао. Проф. Коста ми је лично честитао у канцеларији Богдана Вукосављевића. Богдан је био мени шеф- надређени, руководио је са целим привр. рач. сектором, један је од првих дипломираних економиста који је радио у Чачку. Био је пре тога на истом радном месту и у војном предузећу " Боба Милетић" у Чачку.

Забележио по срећању, дана 26. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #