МИХАЈЛОВИЋ СИНИША, СЕЛЕКТОР СРПСКЕ ФУДБАЛСКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ.
Поштовани Синиша,
Честитам вам. Прво треба завести ред у сваку организацију па и у фудбалску репрезентацију.
У праву сте ! Не може, Адем Љајић, да игра и брани боје фудбалске репрезентације државе Србије, а да му је мрско да пева химну те државе. Сваки грађанин државе Србије, па и репрезентативац - поготову, мора да поштује државна знамења ове државе: грб, заставу и химну, упротивном је кажњиво дело. Може Љајић у себи да мисли шта хоће, али то не сме јавно и очигледно да испољава.
Уосталом, чуди ме шта је Адем Љајић и тражио у репрезентацији. У државној репрезентацији може да игра само онај грађанин - држављанин државе Србије, уколико му је име те државе свето и света су му државна знамења.
Овај младић је побркао лончиће. Он је себе замислио да државној фудбалској репрезентацији он чини част, уместо да му је част што се у њој нашао.
Ово је држава Србија. Наша химна је Боже правде. Другу химну немамо. Па, коју би то химну певао Адем Љајић, волео бих да знам. Млад човек, одрастао у Србији, говори српским језиком / бошњачким или босанским језиком, ако то више одговара/, научио да игра фудбал у овој држави, неће да пева химну те државе и то,очигледно не из моменталног нерасположења изазваног неким националистичким испадом, већ неких само њему знаних принципа.
Црнци - африканци у репезентацији Француске певају Марсељезу са пуно снаге и срца, а можда и да не знају француски језик.
Јављају се велики душебризници из Новог Пазара. Како је ово непријатељски акт против бошњачког народа и томе слично. Свашта. Синиша га је позвао у репрезентацију и ако је имао бољих фудбалера. И то је у реду. А, потом што овај није хтрео да пева химну своје државе то је за њих у реду, али није у реду што га Синиша избаци из репрезентације. Хвала Богу, када се појави Синиша, научиће он фудбалере како се бране боје државе Србије.
Зато, Синиша, само напред. Реда мора да буде.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
У данашњој ПОЛИТИЦИ пише да су се сви бошњачки политичари из Новог Пазара ујединили у одбрану Адема Љајића, да је Синиша направио националистички испад, да је химна чисто српска, да се у њој не препознају Бошњаци, итд.
Питам вас, господо: какве су химне других и то најцивилизованијих народа Европе и света. Какви су текстови у химнама: Француске, Велике Британије, Немачке, па и са наших простора: Црне Горе, Хрватске, Словеније, итд. У Словенији живи велика заједница Срба и Бошњака, они су у Европској Унији, па у њиховој химни не могу да се препознају ни Бошњаци ни Срби.
И на крају: ваљда и српски народ има право на своју државу, на своју химну, грб и заставу, као и што сви други народи имају. Нисте задовољни што српски народ нема ништа своје, осим ова три знамења. Некада је имао: Српску војску, Српски олимпијкси комитет, итд - сада има Војску србије, Олимпијски комитет Србије, итд., а све због задовољења баш националних мањина - боже мој не може да се зове Српска војска, јер у њој служи и војник друге националности. Моја стрина Катица Шолајић /1883 - 1945/, чистокрвна мађарица из Сегедина, била је добровољна болничарка у Српској војсци, прешла Албанију, Солунски фронт. па јој није сметало што је борац Српске војске и ако је Мађарица.
Какву поруку шаљу угледна господа Расим Љајић и Сулејман Угљанин, актуелни министри у Влади Србије. Ви одобравате и саветујете грађане Бошњаке да не поштују химну и важећи Устав Србије. Ви сте за промену Устава. Сачекајте док се промени. Али, до тада морате тај Устав поштовати.. Е, моји министри. Зато нам овако и иде. Не извршавају се одредбе Устава и закона. Донесу се Устав и закони, и онда први министри их не поштују, па се само чудимо што нам не иде. Устав и закони морају да буду светиња, па ће онда бити реда и бољитка у држави. Зашто су Немци опет најача нација и држава у Европи. Зато, што су најдисциплинованији од свих..
Ви господо политичари у Новом Пазару кршите Устав у вези писма и језика. Табла Државног универзитета у Новом Пазару исписана је само латиницом, а не и на службеном писму државе Србије - ћирилицом на српском језику.
Господо политичари из Новог Пазара, кажете да су Бошњаци дискриминисани. У нашој држави нема и не може да буде дискриминације националних мањина. Толико је донето прописа о правима националних мањина, заштићена су им права по највећим светским стандардима, док на другој страни Срби у таквим срединама нико ничим не штити, и ако живе у својој држави Србији - па ником ништа.
Питање је интеграције Бошњака и других националних мањина у српско друштво. Али, докле год Бошњак и Србин у Санџаку говоре потпуно истим језиком и дијалектом, а један каже да говори бошњачким језиком а други српским, од интеграције мршава посла, мада не оспоравам право да се сваки грађанин изјашњава, тако рећи, како хоће. Али, откуда онда да код нас мањкају посебна права националних мањина, о заштити њиховог идентитета.
Шта ћете ви политичари да урадите - да се не понови: када су новопазарчани листом навијали за Турке на једној спортској приредби између репрезенатиција Турске и Србије у Новом Пазару, пре неколико година, или више. или можда мислите да је то у реду.
Јован Шолајић, Чачак, дана 30.маја 2012.године.
МАКЕДОНИЈА. ЗАШТО МАКЕДОНСКА ДРЖАВА ПРОГАЊА МОНАХЕ СПЦ, А НАША ДРЖАВА ЋУТИ ?
Мало - мало па прочитамо у новинама како државни органи БРЈМакедоније
хапсе, малтретирају монахе и великодостојнике Српске православне цркве . Затрли су све што је српско, па хоће да протерају и СПЦ.
Мало им је што су српског цара Душана прогласили за окупатора Македоније. Радије им је да њихова деца уче да је цар Душан био окупатор него ли да се диче да је њихово Скопље било некада центар и престоница српске средњовековне државе и да је у њему столовао српски цар Душан - цар Срба, Грка и Арбанаса. У време цара Душана па све до 1948. године на територији данашње Македоније живели су Срби, чији су потомци и данашњи Македонци, а и друге нације.
Српска војска ослободи Македонију 1912. године од Турака, а званична Македонија и то ослобођење прогласи окупацијом Македоније.
Комунисти после Другог светског рата прогласише македонску нацију. Силом или милом Србе прекрстише у Македонце , па им је и то мало - већ прекрајају историју и прогањају све што је српско. Зашто македонска власт ствара атмосферу непријатељства према свему што је српско. Зашто кад су и они до јуче били Срби. Под Турцима су се рађали као Срби по имену и презимену и крсној слави, све до 1948 . године беху Срби а сада су непријатељи - горки својој рођеној браћи- Србима .
Најстарији мост на Вардару у Скопљу више се не зове Мост цара Душана. Интерасантни су : диче се туђим и - грчком цару Александру Македонском, а не своме цару Душану. Туђе присвајају, а своје богохулно одбацују.
Млади Македонци погледајте у књиге староставне - како су вам се звали ваши прадедови и које су били нације. Питајте дедове колико је Србија дала новца за обнову Скопља 1963. године, а колико је то у процентима од све пристигле помоћи ондашње Југославије. Питајте вашу власт због чега се не одржавају војничка гробља изгинулих Срба за вашу слободу на територији Македоније: Куманово, Битољ, итд.
Македонска православна црква и македонска држава не могу решити питање аутокефалности - силом.
За све је крива комунистичка власт. Основно гесло кумуниста је било да треба уништити тзв. хегемонизам најјачих и највећих нација, цепајући их на више националности - по географском принципу, Од српске нације, изоптише народе Македоније и Црне Горе, а и БиХ, у Русији - Белорусију,Украјину и друге. За све недаће народа били су криви Српски краљ и Руски цар. Замислите, српски народ су били прогласили екслоататором осталих народа. По економским законима, које је установио филозоф Карл Маркс, није могла неразвијена Србија да експлоатише развијеније Хрватску и Словенију, већ је то морало бити обрнуто. Али, ко те пита, сила бога не моли.
Наша државо - и ако је Црква одвојена од државе, ипак је Српска православна црква велика институција Српскога народа и државе Србије, па бисте требали и ви дипломатским каналима да направите демарш македонским властима, а све ради гајења и унапређема људских односа двају народа.
Шта ради Српска академија наука и уметности. Наши академици добијају од ове државе и од овог народа, поред зарађених пензија и додатке из буџета по 75.000.- и 85.000.- динара месечно. Не чује те се, као да не постојите. Ви морате да одрадите паре које добијате од народа. Ваша установа уиопште не реагује - ни на какве изазове и претње српскоме народу.Срамота је, да САНУ, није предузела било какве кораке код међународне заједнице, да Срби прогнани из Хрватске, остваре бар елементарна права на своју имовину. Нико не стаде у заштиту тог прогнаног народа, већ се ови јадници сами боре и преко својих удружења код међунардних институција. Брука за државу и за САНУ
Јован Шолајић, Чачак, дана 22.маја 2012.године..
Ово мишљење објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
Овај чланак објавила је ПОЛИТИКА, у броју од 23.маја т.г., у веома скраћеном обиму.
ОТВОРЕНО ПИСМО ДЕЈАНУ СТОЈИЉКОВИЋУ, ПИСЦУ.
РОМАН " ДУГЕ НОЋИ И ЦРНЕ ЗАСТАВЕ".
У интервјуу ИЛУСТРОВАНОЈ ПОЛИТИЦИ кажете да ми Срби имамо два писма. Није тачно. Срби говоре српским језиком, а српски језик званично познаје само своју азбуку и своје писмо ћирилицу / српску/. Српска ћирилица код нас је државно писмо и у службеној је употреби по важећем Уставу. Према томе, књигу сте штампали на хрватској абецеди.
Зар вам неће сметати што ће ову вашу књигу у САД, Енглеској, управо на Западу, сврстати у хрватску културну баштину, јер они тамо - ако је нешто одштампано на Југо језицима ћирилицом сврставају у српску, а латиницом у хрватску литературу / ако ова ваша књига допре до њих/.
Ви сте очигледно млад човек - али , ипак, тешко да вам можемо опростити што у роману описујете доба јуначке историје српскога народа, а не штампате традиционалним српским писмом. Пишете о традицији српскога народа а то не штампате на традициолном писму. Дајете себи право да прекрајате историју овога народа, па још нађосте да су неки новчићи ковани латиницом.
И Хрвати и Бошњаци, Босанци, Муслимани и други, некада су писали ћирилицом, па зашто се њихови писци сада у овом времену не преваре и да штампају на српској ћирилици. Па, ћирилица је код њих мрска. Они су све књиге и публикације штампане на ћирилици спалили у последњем рату, а таку су чинили и у Првом и Другом светском рату.
Тачно је, да данашња Централна Србија није била под Турском окупацијом 500 година, већ око 350 година. Али, заборављате да су делови српскога народа: Македонија, Босна и Херцеговина, ипак били под Турцима близу 500 година. И, што је најгоре, приказујете Турску власт у финој форми. Које су то цивилизацијске тековине Турци код нас оставили. Набијали су нас на колац. Код нас није било зидане куће од цигле, док су Енглези и Французи играли валцер у мермерним палатама. Наша властела, пре доласка Турака, живела је на нивоу властеле западних земаља. А, Карађорђе и Кнез Милош / наша властела из 19. века/, живели су у кровињарама. Свет није запамтио веће мрачњаштво од владавине Турака над Србима кроз 350 или 500 година окупације. Много је бити под окупацијом и 4. године, а ви налазите да нам је било лепо под Турцима 500 година. Свашта.
И даље да не набрајам. Једном речју, не дирајте у традиционалне вредности Српскога народа, не пипајте у врлине, поготову митских српских јунака. Када нам је било најтеже, наши хероји су се надахњивали врлинама и херојством наших епских јунака из далеке и ближе прошлости. Дирате у нешто свето. Сипате со на отворене ране.
Ако сте били у дилеми на коме писму да штампате - како да изабрасте латиницу, када сте књигу наменили Србима првенствено, јер други и не маре много за нашу историју. Мада наши непријатељи једва чекају да нешто негативно сазнају о нама, да би нас још више опакњкавали у свету. Мало ли нам је опште сатанизације света од последњих ратних сукоба на Балкану, односно бившој СФРЈ.
И не заборавите - латиница на којој сте штампали ову вашу књигу је хрватско писмо - хрватска абецеда, а не српско писмо како ви наводите.
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ- у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
ОТВОРЕНО ПИСМО ДЕЈАНУ СТОЈИЉКОВИЋУ, ПИСЦУ.
РОМАН " ДУГЕ НОЋИ И ЦРНЕ ЗАСТАВЕ".
У интервјуу ИЛУСТРОВАНОЈ ПОЛИТИЦИ кажете да ми Срби имамо два писма. Није тачно. Срби говоре српским језиком, а српски језик званично познаје само своју азбуку и своје писмо ћирилицу / српску/. Српска ћирилица код нас је државно писмо и у службеној је употреби по важећем Уставу. Према томе, књигу сте штампали на хрватској абецеди.
Зар вам неће сметати што ће ову вашу књигу у САД, Енглеској, управо на Западу, сврстати у хрватску културну баштину, јер они тамо - ако је нешто одштампано на Југо језицима ћирилицом сврставају у српску, а латиницом у хрватску литературу / ако ова ваша књига допре до њих/.
Ви сте очигледно млад човек - али , ипак, тешко да вам можемо опростити што у роману описујете доба јуначке историје српскога народа, а не штампате традиционалним српским писмом. Пишете о традицији српскога народа а то не штампате на традициолном писму.
Дајете себи право да прекрајате историју овога народа, па још нађосте да су неки новчићи ковани латиницом. И Хрвати и Бошњаци, Босанци, Муслимани и други, некада су писали ћирилицом, па зашто се њихови писци сада у овом времену не преваре и да штампају на српској ћирилици. Па, ћирилица је код њих мрска. Они су све књиге и публикације штампане на ћирилици спалили у последњем рату, а таку су чинили и у Првом и Другом светском рату.
Тачно је, да данашња Централна Србија није била под Турском окупацијом 500 година, већ око 350 година. Али, заборављате да су делови српскога народа: Македонија, Босна и Херцеговина, ипак били под Турцима близу 500 година. И, што је најгоре, приказујете Турску власт у финој форми. Које су то цивилизацијске тековине Турци код нас оставили. Набијали су нас на колац. Код нас није било зидане куће од цигле, док су Енглези и Французи играли валцер у мермерним палатама. Наша властела, пре доласка Турака, живела је на нивоу властеле западних земаља. А, Карађорђе и Кнез Милош / наша властела из 19. века/, живели су у кровињарама. Свет није запамтио веће мрачњаштво од владавине Турака над Србима кроз 350 или 500 година окупације. Много је бити под окупацијом и 4. године, а ви налазите да нам је било лепо под Турцима 500 година. Свашта.
И даље да не набрајам. Једном речју, не дирајте у традиционалне вредности Српскога народа, не пипајте у врлине, поготову митских српских јунака. Када нам је било најтеже, наши хероји су се надахњивали врлинама и херојством наших епских јунака из далеке и ближе прошлости. Дирате у нешто свето. Сипате со на отворене ране.
Ако сте били у дилеми на коме писму да штампате - како да изабрасте латиницу, када сте књигу наменили Србима првенствено, јер други и не маре много за нашу историју. Мада наши непријатељи једва чекају да нешто негативно сазнају о нама, да би нас још више опакњкавали у свету. Мало ли нам је опште сатанизације света од последњих ратних сукоба на Балкану, односно бившој СФРЈ.
И не заборавите - латиница на којој сте штампали ову вашу књигу је хрватско писмо - хрватска абецеда, а не српско писмо како ви наводите.
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ- у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
ПРОПАГАНДНИ
ПАРТИЗАНСКИ МАТЕРИЈАЛ У НАШОЈ КУЋИ 1941.
Крајем новембра или почетком децембра месеца 1941. године, партизанске и четничке јединице, одступале су од Краљева ка Чачку. Једна колона, већ супростављених војски, кретала се пругом а друга магистралним путем из Краљева према Чачку.. С времена на време , полегали би и осули би паљбу једни на друге. Гледали смо шта се догађа, било је то у пола бела дана. Видели смо када је један борац погинуо, само је склизнуо - искренуо са заузете бусије поред пута за Кулиновце, уз међу имања тзв. "Благојевића чаир", на граници са нашим имањем, а испод наше куће на раздаљини мањој од 100 метара.
Партизани одступе према Ужицу и даље према Санџаку. Непосредно потом наступале су немачке моторизоване јединице уз заглушујућу буку тенкова. Тресла се и небо и земља. Крв се ледила у жилама - мукла тишина - само се чује стравична бука. И стока и живина и свиње ћуте. Страх је велика и у њих.
У великој брзини и паници партизани или неко од позадинских радника однекле је дотерао - склонио огромну количину партизанског пропагандног материјала у нашу нову кућу, у гостинску велику собу - у кућу која је била руинирана од немачкјог гранатирања и бомбардовања - само рупе од граната су биле зазидане. Иначе, наша кућа је удаљена око 200 метара од пута Чачак - Краљево, веома упадљива на брдашцету, велика је, са још пуно грађевина у дворишту, ваздушном линијом удаљена од Окружне болнице и касарне 19. артиљериског пука око 500. метара. Гомиле разно - разног штампаног материјала: плакате, новине Борба, легитимације бораца партизанског одреда " Др. Драгиша Мишовић", округа Чачанског и много још које чега.
Непосредно по одступању партизана према Санџаку, љотићевске јединице врше претрес терена - бар нашу кућу и имање. У наше двориште фронтално упада ова војска - било их је бар једна десетина. Обучени од главе до пете у униформе војске Краљевине Југославије. А, нас је у кући било деветоро чланова домаћинства: деда Благоје, отац Иванко, мајка Милева и нас шесторо деце - браће и сестара. Упадају и у гостинску собу нове куће, која је руинирана. По зидовима , где је било малтера, исписана имена партизана: тај и тај по имену партизан - неко мало старији од деце наше или комшинске направио, угарцима, белај. На зиду је било и име мога старијег брата Милутина / 1925 - 1998/. Лепо је на зиду писало "Милутин Шолајић, партизан" Сећам се, ови војници, мало су рагледали те камаре пропагандног материјала и ишаране зидове, читали имена партизана, насмејали се и отишли даље. Причало се касније, да су, срећом наше двориште и куће и остале објекте, претресали, ипак, симатизери партизанског покрета. а у љотићевским униформама. Управо, многи бивши партизани су се сколонили у љотићевску војку да би спасили главу.
Одмах потом, неки људи су дошли и отерали некуда сав тај штампани материјал, без икаквих последица. Моја сестра Олга Шолајић / 1923/, тада гимназијалка виших разреда гимназије, ипак је склонила .једам примерак Борбе, у којем је одштампан чланак, чувеног комунисте и партизана из Чачка - Симе Сараге, који је био потписан са псеудонимом " СССР" , што значи: Сима Сарага, столарски радник, и неколико свежњева легитимација партизанског одреда "Др Драгиша Мишовић" из Чачка. Склониште је нашла испод патоса амбара за пшеницу, јечам и пасуљ, у брвнарском делу куће, једне од две старе куће, коју смо звали "Пивница"
Кад су партизани коначно ослободили Чачак - 1944. године, пронашли смо неоштећене. Борбу и доста партизанских легитимација..
Наравно, ја сам себи попунио једну легитимацију - са својим именом и презименом и у неким приликама се хвалио - "дувао" да сам био у одреду 1941. године. Један број ових легитимација, попуниши их са именом и презименом, дао сам и својим гимназијским школским друговима.
Забележио по сећању, дана 8. маја 2012. године.
Јован Шолајић, Чачак
