Categories
My Links
Генерална
Учесник Битке на Сутјесци, без испаљеног метка
jovansolajic | 14 Јун, 2010 13:18

УЧЕСНИК БИТКЕ НА СУТЈЕСЦИ, БЕЗ ИСПАЉЕНОГ МЕТКА

У Битци на Сутјески 1943. године, учествовао је и Винко Уводић. Винко је родом из Клиса код Сплита. У време битке био је командир чете у Другој далматинској бригади.

Бригада је у време битке била опкољена са свих страна. Командант бригаде позвао је све командире и команданте и наредио да се Бригада пробија из обруча, сва растављена на тројке. Цела Бригада треба да буде подељена на тројке и да се свака тројка пробија за себе из обруча.

Винко је своју чету поделио на тројке. За себе је одабрао два најбоља борца и друга. Пре него ли су почели пробој, договорили су се да се после 30. дана нађу на некој планини, наравно ко преживи. Да ли је речено 30. дана или 3. месеца, сада се не сећам.

Винко је са двојицом другова, са аутоматским оружјем, изабрао , по својој слободној процени, правац којим би се могли пробити из блокаде. Крећући се веома опрезно и са откоченим аутоматима, набасају на немачко митраљеско гнездо. Тик очи у очи, на пар метара. И једни и други су се препали да су били блокирани да дејствују. Као по команди, Винко је гледао у средишњег , који је нишанџија на митраљезу, а два друга гледали су у очи у помоћнике митраљесца. И једни и други погледима су рекли да се не убијају, све се одиграло у секунди и у магновању. Мимоишли су се , нису смели да се окрену, надајући се да ће код Немаца превладати војничка част и да неће прећутни договор погазити. Тако се и догодило.

Винко се са своја два друга пробио из обруча, нашао се са осталима на договореном месту и наставио војевање до краја рата. Винко каже, да се догодило чудо. Да је учесник Битке на Сутјесци а да метак није испалио.

Говорио ми је Винко, позову ме да у школама причам деци о тој чувеној Битци. Морао сам да деци причам причу мало другачије, што ми је тешко падало. Деца су ме гледала као хероја, а ја то нисам био заслужио, бар не за ту Битку.

Винко је био изузетно частан и поштен човек. У његовој војној књижици, прочитао сам, пише да је ступио у партизане 1. јануара 1942. године. Када сам га питао, како то, значи да му фали само један дан па да буде Носилац споменице 1941. године. Винко ми је одговорио, да је са друштвом био на дочеку нове 1942. године и сви они са дочека Нове године оду у планину изнад Сплита и ступе у партизански одред. Тако он напише у својој биографији тај датум, мада Винко каже да је он и пре радио илегално за Покрет и да је имао право на неки датум из 1941. године. Када су установљаване Споменице, није хтео да мења датум ступања у Покрет.

Ово ми је испричао Винко Уводић у његовој канцеларији Управника- директора Техничко ремонтног завода у Чачку, у чину пуковника ЈНА, шестдесетих година прошлога века, баш у време обележавања годишњице Битке на Сутјесци, о којој смо причали. Ја сам тада у ТРЗ-у био Начелник књиговодства.

Винко је много волео Чачак и Чачане. Живео је као пензионер у Загребу.Често је долазио у Чачак. Тако, једне прилике, седамдесетих година прошлога века, на путу за Чачак, између Загреба и Београда, путујући у својим колима, у саобраћајној несрећи погине са супругом и једном од две ћерке.

Забележио по сећању, дана 14. јуна 2010. године .

Јован Шолајић, Чачак

 #