Categories
My Links
Генерална
Мој отац Иванко умро па оживео
jovansolajic | 13 Јун, 2010 13:04

МОЈ ОТАЦ ИВАНКО УМРО ПА ОЖИВЕО

Мој отац Иванко лечио се у Чачанској болници, било је то 1938 или 1939 . године, не сећам се тачно године.

Лечио се од запалења плућа на обе стране. Једне недеље, био је леп сунчан дан, а посете су биле могуће само недељом и четвртком, били смо Тати у посети: супруга Милева, сестра Ангелина - Гина, најмлађи брат Видосав и Ја.

Све је било у реду. Њих троје старијих причали су о свему и свачему, нас двојица , његови синови смо ослоњени на кревет. И наједанпут, мој отац Иванко поче да се поздравља са сестром Гином и супругом Милевом. Својој жени говори да води рачуна да децу изведе на пут, итд. итд., и престаде да говори. Мајка и тетка почеше да кукају. Дотрча болничар, медицинска сестра и дежурни лекар. Лекар му опипава пулс и каже да је на жалост Иванко умро, прстима му поклопи очне капке. Запалише свећу и ставише је на ноћни ормарић, широм отворише прозор на спрам кревета / то, да душа изађе/. Нас брзо истераше из болничке собе.То је било на Унутрашњем оделењу /мушком/, на спрату главне зграде Болнице.

Ја и брат идемо сами кући. Кућа нам је близу Болнице. Од куће се већ чује кукњава жена, наричу за умрлим Иванком.Стижемо у двориште и причамо шта се догодило. После извесног времена, уз ливаду испод куће, трчи човек у белом. Стиже болничар и каже да је Иванко жив, да је имао температуру 42 степена и да су га некако повратили из мртвих.

Пре Другог светског рата запалење плућа се тешко излечивало, није било пеницилина. Тата је данима имао веома високу температуру, причали су да је гађао чувену Др Јелисавету флашама за бурову воду, које су му стављали под стопала. Морали су да га и везују. Ипак су успели да га потпуно излече, без икаквих последица, био је јаке сељачке конституције. Живео је до 1. априла 1974. године, а да све те године није боловао ни од каквих болести.

Забележио по сећању, дана 13. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #