БЛАГОЈЕВИЋ БЛАГОЈЕ / 1925 - 1989 /, ПРИПАДНИК ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА, АМНЕСТИРАН ПОСЛЕ ОБЈАВЉЕНЕ АМНЕСТИЈЕ, БЕЗ ДАНА У ЗАТВОРУ.

Благојевић Благоје је припадао четничком покрету за врема Другог светског рата. Даном ослобођења Чачка - 3. децембра 1944. године, плашећи се за главу од стране ослободилаца, склања се у неко подземље - у неки бункер, ваљда код некаквих пријатеља, где остаје све до дана објављивања Амнестије. У бункеру је био скоро пуних 20. година.

Одмах по објављивању амнестије, пријављује се у СУП. Пуштају га кући, без иједног дана бивања у затвору.

Значи, да нису имали ништа компромитујуће против Благоја.

Отац Благојев Никола, чувени чачански баштован, чије је имање било на крају и поред улице садашње Др. Драгише Мишовића у насељу Кулиновачко Поље у Чачку, био је човек строгих начела. Имао је Никола још два сина : Милутина и Риста и сву тројицу је био определио да наставе да се баве баштованлуком. Никола је синовима у време рата рекао да могу да иду у коју хоће војску, али да од њихове руке не сме ни једноме грађанину, а поготову комшијама, да фали длака са главе. У противном, да ће им он пресудити по кратком поступку.

И стварно, Благоје је у септембру месецу 1943. године, између осталих и одвео на четничко мучилиште у селу Горња Атеница, моје рођене сестре Милену /1922 - 2002 / и Олгу / 1923 - / из села Кулиноваца, иначе из комшилука Благојевића. Док их је спроводио храбрио их је успут, а та стаза страха и очаја била је дуга преко 2. километра.. Док су обитавале у некаквој штали, пребијене и везане за јасле, Благоје их је често кријући обилазио нудећи воду и воће.

Благоју сам био на сахрани на Чачанском гробљу, дана 18. јануара 1989. године, што сам забележио у својим Забелешкама под тим датумом.

Забележио, дана 30.новембра 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

ЈАНКОВИЋ ЈОВАН , ПУКОВНИК, ЈЕДАН ОД 13- РО ДЕЦЕ У ОЦА И МАЈКЕ.

Јован Јанковић, пуковник, родом из Земуна, један је од 13 - ро деце у мајке и оца. Отац му је био по занимању лимар а мајка домаћица.

Са зарадом само домаћина породице Јованови родитељи су одшколовали сву децу. Свих 13 - ро је завршило факултете, а доста их је магистрирало и докторирало. Деца су одгајена уз посуђе абнормалних величина. Све је било огромно: тигањ, шерпе, лонци, шпорет на дрва на два спрата, итд.

Јован је био прави војничина - личио је на правог српског официрчину. Написао је и један од првих приручника за полагање возачких испита у Југославији. Упознао сам га док је радио у Техничком оделењу команде Прве армије у Београду и у Техничкој управи ЈНА, а ја као Начелник финансијског сектора ТРЗ - а у Чачку. Изванредно смо сарађивали.

Јован Јанковић, пуковник, умро је почетком септембра 1988. године у Љубљани, на положају Помоћника команданта  за позадину Љубљанске армијске области. Ожалошћених је било 4. брата и 4. сестре.

Звучи , за данашње прилике, невероватно - да занатлија са својих десет прстију исхрани и одшколује 13 - деце и то са највишим академским звањима..

Забележио листајући своје забелешке од 9.септембра 1988. године.

Јован Шолајић, Чачак, дана 30. новембра 2010. године.

----- Original Message ----- From: ?????? ??????? To: ???????????? ????????? ???????

Sent: Tuesday, November 26, 2010 1:34 PM

Subject: Kontrolom i boljom naplatom povećajte prihode budžeta

ЗА МИНИСТРА ФИНАНСИЈА - ЛИЧНО

Поштована г - ђо Драгутиновић,

Докле ће дисциплиновани грађани и предузећа која савесно раде да плаћају за оне који крше закон или који не плаћају обавезе према држави и према јавним предузећима. Чињеница је, да многи не плаћају обавезе према држави и према јавним предузећима. И шта се догађа : Због мањка у буџету, држава иде у минус, а јавна предузећа мањкове покривају новим повећањем цена услуга. Тако, уредни грађани и савесна предузећа, преко инфлације и већих цена плаћају за оне друге - несавесне.

За то предлажем:

1. Да се интензивира контрола издавања фискалних рачуна, јер је чињеница - да многе радње, угоститељски објекти, услужне радње, итд. не издају фискалне рачуне. Oбично продавац вам не даје рачун.Када тражите рачун кажу . А, ви хоћете рачун. Ево сада ћу вам га дати уз љутњу.Или шта ли ће вам рачун - хоћете жени да га покажете. Само се излажемо непријатностима. Уместо да се уплаше - они вам пребацују.

Контролу да врше инспектори из других места - примера ради - да Чачани контролишу Ужичане, а Ужичани Чачане, или сл.

Државних службеника има и прековише. Требало би можда на рачун тих вишкова појачати број инспектора. Изабрати и обучити најбоље. Да их има толико да свакодневно патролирају улицама и да присуством онемогуће крађе на ПДВ. Инспекторе треба држати у једном месту највише 4. године у том звању.

2. Да се пооштри контрола и да се прописима онемогући кршење финансијских норми. Није нормално да предузећа не плаћају обавезе по основу пореза и доприноса. Није нормално да предузеће исплаћује нето плате радницима уз блокиран рачун и без плаћања пореза и доприноса на плате.

3. Министарство финансија треба редовно да информише јавност о ситуацији по питању наплаћених и ненаплаћених прихода буџета - по ставкама и да нам саопштава које је мере предузимало да се наплативост прихода буџета побољша.

4. Царине. Наша привреда је слабашна. Треба је заштитити што је више могуће. Саопштите јавности какве смо резултате постигли са задњом изменом прописа из ове области - са свих аспеката. Како се одразило задње смањење царинских стопа за масу увозних производа - на буџетске приходе и расходе и на друге аспекте.

Фаворизује са увоз, а кукамо да нам је огроман спољно - трговински дефицит. Очигледно - да је увознички лоби у нашој држави веома јак. Ко ли стоји иза њега - ко га подупире ? Када се , због погрешних одлука Владе и Парламента направи огромна штета Држави и народу - по правилу или чак апсолутно нико не одговара, а када обични смртник украде кокошку иде у затвор.

5. Да се уравнотежи спољно трговински биланс са Хрватском и Словенијом. Чињеница да са ове две државе имамо велики минус у трговини. Да је обрнута ситуација они би нас стално притискали, мада то не би себи ни дозволили. Треба тежити реципроцитету. Иза ваших одлука стоји мали број људи, а шта се иза тога крије то је посебно питање. А ако то није добро за народ, онда народ плаћа цех , а мали број се окористи. То је другим речима тежак криминал.

6. Да се пропише или да се кодексира - да јавна предузећа могу да траже повећање цена услуга само уколико имају добру наплативост. На може се дозволити повећање цена услуга , због тога што предузеће не може да послује због ненаплаћених огромних потраживања - што је сада случај. Апсурдно је да грађанин поседује огроман стан и још неку имовину а да не плаћа грејање, струју, итд. Апсурдно је да јавна предузећа у годишњим билансима приказују огромне губитке, а истовремено имају ненаплаћена потраживања од купаца покривена на терет дохотка. Нама грађанима о томе се не саопштава. Само нам се каже да је , примера ради Електропривреда остварила губитак у пословању, а пренебрегава се чињеница да је у билансу отписано или на терет дохотка покривено толико и толико ненаплаћених потраживања.

7. Рад на црно. Чињеница је да многи од незапослених раде на црно. Шта онда раде инспекције. Вероватно седе у канцеларијама и мозгају.

Предлажем да се донесу прописи, којима ће се колико - толико олакшати послодавцима да пријаве радника . Да радник може засновати радни однос са неким минимумом радног времена, да радник може бити ангажован на прескок дана и времена, итд.итд. Примера ради - да ради и 2. или више сати дневно, итд. Боље ишта него ништа. Каква је ситуација у овој области навешћу вам један случај. Пре седам - осам година тражио сам да запослим књиговођу у стални радни однос. Прво сам тражио са праксом, па и без праксе и на крају нису ми из Завода за запошљавање имали кога да упуте. Нису могли да их пронађу на пријављеним адресама ! А, замислите економских техничара незапослених пријављених у том Заводу било је преко осам стотина. Ето каква је ситуација рада на црно.

8. Пензије. Много их је привелегованих у овој области. Не знам, колико сада има закона, по којима грађанин Србије иде у пензију. Некада их је било 16. Каква социјална правда ! Било би нормално да сви грађани Србије остварују своја пензијска права по једном једином закону. Док се већини - обичним смртницима пензија утврђује на бази уплаћених пензијских доприноса за пун радни стаж од 40. година, има их , којима :

- највећа плата чини пун износ пензије;

- плата у последњој години рада, чини основ пензије;

- којима се пензија утврђује на основу задњег чина или положаја,

- који добијају по 50.000.- месечно додатка, па је тако могуће да остварају на терет буџета и примања која премашују највеће зарађене пензије, а могу да се налазе и у категорији екстремно богатих грађана; Итд, итд.

Привелеговани у пензијама могу да буду само они грађани, за које је послодавац уплаћивао увећене стопе доприноса за пензијско осигурање, као што су рудари и сл. Једном речју, предлажем да се пензије утврде на бази уплаћених доприноса од стране осигураника , а све остало што пензинеру следује, да то буде посебна ставка у буџету као социјално давање или сл - подразуневајући да тако мора.

9. Увоз - извоз. Заштитите домаћу традиционалну производњу у пољопривреди и у индустрији. Мерама онемогућите да се увози све и свашта. Организујте државу - да не бацамо кромпир а да га истовремено увозимо. Држава да организује гајење, складиштење, паковање, пласман, извоз и све остало пољопривредних производа. И домаћа индустрија, она коју смо градили на сувој проји, мора да живи. Заштитимо је. Па, страни капитал ради на томе, да нам све фабрике позатвара. Како ствари стоје, ми нећемо моћи да конкуришемо странцима и ни у пољопривреди. Они, "бре", продаће нам све то јефтиније.Одакле онда да им плаћамо све то кад увеземо. 

10. Испоставите рачун Хрватској. За збрињавање њихових грађана - Срба у Србији. За све колико су ти јадници оставили у њиховој бившој домовини и за све колико су коштали и колико ће коштати државу Србију.

11. Испоставите рачун држави Словенији. За убијена 58 - или колико војника - регрута 1991. године у Словенији.

12. Испоставите рачуне свим бившим републикама за све међународне обавезе које је Србија морала да плаћа после раздруживања за сваку од њих .

13. Испоставите рачуне : Хрватској, Словенији и осталим бившим републикама Југославије за сву имовину предузећа и личну имовину, која је на неки начин узурпирана , која је остала на њиховој територији, уз истовремено признавања њихових права за имовину у обрнутом смеру.

14. Испоставите рачун Црној Гори за покриће дела трошкова савезног буџета док смо се налазили у заједничкој држави. Ако су партиципирали у трошковима, извињавам се, али колико ми је познато нису.

15. Шта Држава намерава да предузме, према АП Косово и Метохија, за које је Централна Србија и АП Војводина све ове године отплаћивала њихову квоту доспелих обавеза по међународним зајмовима. И ту нам леже паре.

16. Испоставите рачуне државама / 19 / за причињену директну и индиректну материјалну и нематеријалну штету бомбардовањем Србије 1999. године. Бомбардовали су нас без одлуке Савета безбедности , односно ОУН. Рушили су нам поред војних објеката и мостове, болнице и све редом. Србија се не може опоравити ако нам се не надокнади штета од овог бомбардовања. Њима треба показати зубе, а не снисходљиво се додворавати и пузити.

17. Смањите администрацију. Напротив, ви хоћете да је повећате. Управо, то хоће ваш колега Динкић. Њему се усладила власт.Хоће пошто пото да остане у власти. Плаши се да не изгуби на следећим изборимна. Много је народу обећавао, а ништа од тога. Сада обећава регионе - то ће да нам донесе благостање. Као региони ће омогућити равномеран развој. То су приче за малу децу. Општина је далеко мања територија, па лакше је сваку општину фаворизовати од некаквог региона. Који ће бити организовани нетрадиционално - склепани. Какве везе имају Мачва и Рашка област да буду у истом региону? Немају ништа заједничко. Треба фаворизовати округе, као традиционалне административне јединице, који представљају некаве природне и вековне целине. У уређењу државе имали смо Регионе. Укинути су јер су се показали само као добра крава музара. Гутали су огромне народне паре , а ништа нису могли да поправе у привреди и у друштву. Сваки регионални центар је запошљавао разно разне бирократије од преко 3000 службеника.

Каква глупост. Влада сели своје агенције у унутрашњост. Да буду ближе народу и привреди. То благе везе нема са памећу. Ем, што ћемо да плаћамо путовање многим службеницима, да им плаћамо одвојен живот и сл. ем сада ће привредници да би завршили посао путовати у Зајечар, у Ужице, итд. уместо да једновремено завршавају послове у центру државе у Београду. Београд и треба да буде велики привредни и административни центар Србије, нама не треба више центара. Београд треба да постане главни бренд Србије.

И за Војводину направљена је велика грешка. Комунисти су, долазећи на власт, у Србији формирали две покрајине - да би тиме уништили као хегемонију српске републике и српског народа. Да Србији умање моћ величине, копирајући Лењина у случају Русије. Наши политичари стално износе неке примере. Зашто покрајине нису формиране у Хрватској. Данашња Хрватска је традиционално била подељена на : Славонију, Далмацију, Истру и Хрватску. То су код њих природне целине. Од нас ће пре у ЕУ, али им не пада на памет да формирају регионе. Знају они, да се тиме рађа - аутоматски клица сепаратизма.

Апетити политичара стално расту. Иде се за тим да изнад себе немају никога.

Мађари хоће да формирају Суботички округ. Тако , да мађарска национална мањина у том региону буде већинска. Зашто ? Зна се зашто. А, Румунија је у ЕУ, има концентрисану мађарску мањину од 2. милиона па нема аутономију.

Какав парадокс. У Војводини живи већински српски народ, који се на данашњи дан 1918. године изјаснио да се, као вековну тежњу, уједињује у Краљевину Србију, а да га политичари сада одвајају од матице земље.

Ми смо стварно народ за слуђивање. Политичари нам говоре на једној страни да нам је југоисток и југозапад државе неразвијен, а на другој да дамо већа уставна овлашћења Војводини ради бржег развоја. А, Војводина је и сада најразвијенији део Републике. А, онда кажемо да развијенији треба да дају и више ради помоћи неразвијенијим, а онда развијенијем дамо 7% бонуса из буџета Србије, за стимуланс.

Провидно је господо политичари на власти. Ви само да би се одржали на власти пристајете на све могуће компромисе. Али, да знате, народ ће то запамтити и неће вам опростити. Уместо да бринете о народу и да радите на добробит народа, ви се бринете само за своје фотеље.

Министри, није нормално да толики радници су без посла, а да нам је земља запарложена. Немојте рећи да наши грађани неће да се баве пољопривредом. Знајте, неће да се баве оним што се не исплати и где не постоје никакве гаранције државе. У економији је основно правило: да се капитал сели у ону грану у којој се остварује највећа профитна стопа. Упадљиво, код нас је најпрофитабилније банкарство / а држава их и даље фаворизује/, а пољопривреда и још неке инд. гране нигде их нема. Замислите - сељак на Пештеру нуди килограм вуне за 10.- динара и нема коме да је прода. Кажу политичари - треба да повећамо сточни фонд - стално нам се смањује. Стварно - ко је овде луд.

Урадите нешто - да сви способни раде и да од рада живе - једном речју.

Ово писмо треба да дате и колегама осталим министрима - у чији делокруг рада задире, као и председнику Владе.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА:

Јован Шолајић, Чачак, дана 26. новембра 2010. године.

ЗА МИНИСТРА ЗА ИНФРАСТРУКТУРУ - ЛИЧНО

Поштовани г - не министре Мркоњићу,

У данашњој "Политици" , на страни 11, стоји слика наплатне рампе на улазу у Београд, на којој је табла " Београд" два пута написана латиничним писмом.

Подсећам вас да је у чл. 10 Устава у нашој држави у службеној употреби српски језик и писмо ћирилица.

А, у чл. 10. Закона о службеној употреби језика и писама пише: " Кад се, у складу са одредбама овог закона текст исписује и латиничним писмом, текст на латиничном писму исписује се после текста на ћириличном писму, испод или десно од њега".

Према томе, наредите Путевима Србије, или већ које за то одговоран, да поштује Устав и закон. Казне су велике, или можда се за то и не хаје. Зар би могла држава да кажњава министарство или своје државно предузеће.

Није ово први пут да вам пишем, у вези кршења Устава и закона, у вези примене језика и писма на путевима Србије.

Уколико нисте за овај посао одговорни,молим вас одговорите ми ко је тај. Јер, можда се обраћам на погрешну адресу.

С поштовањем, Јован Шолајић, Чачак, дана 23. новембра 2010. године.

Ово писмо објавио сам на своме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ БЕОГРАД

Поштована господо,

Предложио бих вам да извршите проверу - контролу поднетих имовинских карти државних функционера.

Има смисла, да прво кренете од функционера. Прво да се рашчисти са особама које руководе са државом.

Предлажем вам следеће :

1. Да извршите контролу - да ли је функционер пријавио сву имовину, а нарочито да ли су подаци основа стицања тачни, и

2. Да - уколико је имовина стечена радом - да утврдите изворе дохотка и да ли је на стечени доходак плаћен порез држави.

Под удар ваше правде биће они функционери који нису: - пријавили сву имовину, - који нису дали тачне податке о изворима имовине, односно о основу сицања непокретности, и - који не могу да докажу да су платили порез на доходак за имовину коју су стекли својим радом.

Политичари не би могли да за време бављења политиком, односно док су на одговорним државним радним местима да мењају статусни имовински положај. Може функционер да се куне и у Бога и у народ, али му народ нреће веровати да је све било исправно у стицању имовине док је у мандату. Било како да је - испашће да је се функционер за време мандата овајдио било како да је.

Знам да и ви знате за ово. Али, ја вам пишем да знате да и ми - обични грађани - знамо за ово. Да вас подсетимо.Хвала Богу, нојбоље би било, да међу функционерима нема особа које су стекле иметак корупцијом. Многи хрле у политичаре и у функционере. Част појединцима, који хоће славу - који се баве политиком из виших разлога. Част и појединцима, који су у политику ступили већ богати и које новац не интересује. Али, морамо признати, да је већина ушла у политику, не би ли се обогатила.

Да знате, ако се не очисте редови функционера од особа које су стекле иметак на недозвољени начин, нема ништа од борбе против корупције. Све једни друге имају у рукама. Толике афере, а ни по једној није окончан судски поступак.

С поштовањем. Јован Шолајић, Чачак, дана 23. новембра 2010. године.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ БЕОГРАД

Предмет: Уставност чл.26. став 2 Статута АП Војводине

У члану 26, став 2., Статута АП Војводине / Сл.лист АПВ 17/09/, пише: "Примена латиничног писма српског језика у органима и организацијама АП Војводине уредиће се покрајинском скупштинском одлуком у складу са законом".

Горе цитирана одредба поменутог статута је у колизији са чл. 10. Устава Републике Србије, у коме пише:

" У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава."

Према томе, Устав Републике Србије не познаје " латинично писмо српског језика ".

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак, ул. Владана Шићевића 19

П.С. Знам да је моје обраћање преко и - мејла неформално. Ипак , суштина је битна. Уставни суд је већ морао по службеној дужности да оспори ваљаност Статута АП Војводине, у делу који се односи на језик и писмо. Ја вас само подсећам на ову чињеницу.

Хвала унапред.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ЗА РУБРИКУ "МЕЂУ НАМА"

Поштовани уредниче,

Молим да објавите следеће:

ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ ТРЕБА ДА СЕ ДОНЕСЕ.

Подржавам предлог г -на Боривоја Урошевића, у чланку " Увести закон о ћирилици", објављеног у "Политици" у рубрици " Међу нама ", дана 10. новембра т.г.

У свему се слажем са поменутим господином изузев - што каже да је Уставом регулисано да је и латиница равноправно писмо. Латиница није равноправно писмо. Ћирилица има првенство. Мада је у пракси сасвим другачије.

У чл. 10 Устава пише да је у Србији у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо, а у чл. !0. Закона о службеној употреби језика и писама пише : " Кад се, у складу са одредбама овог закона текст исписује и латиничним писмом, текст на латиничном писму исписује се после текста на ћириличном писму, испод или десно од њега".

Уставом и законом је регулисано да све државне институције, државне установе, јавна предузећа и јавне установе морају да пишу ћирилицом, а и латиницом, ако је то законом предвиђено и то само после исписаног текста на ћирилици.

Проблем је у томе, што се скоро ни једна јавна институција не придржава Устава и закона. Код скоро свих преовладава латиница. Пуно је латинице у скоро свим институцијама министарстава. Као пример наводим министарства: унутрашњих послова, просвете , здравства, финансија, инфраструктуре, културе, итд., да не набрајам више. И свежи текстови падају у очи : табла на згради Универзитета у Новом Пазару исписана је латиницом, на ватрогасним возилима скоро купљеним, итд.

Питам се само - како је могуће да Влада не предузима ништа да се примени Устав који је донет још пре 4. године. Има се утисак,да влада крајњи јавашлук - да малте - не употреба писма је препуштена стихији , скоро да је то воља фирмописаца или сличних, а не државне ствари.

Нека јавна предузећа и установе пишу искључиво латиницом, као што су: ТАНЈУГ, ДРЖАВНА ЛУТРИЈА СРБИЈЕ, Комунална јавна предузећа. ТЕЛЕКОМ - примера ради, на телефонима које је увезао, програмирани текстови су исписани за српски језик " ошишаном хрватском латиницом", а за бугарски и македонски језик ћириличним писмом. ПОШТА штампа телефонске именике латиницом и абецедним редом. На Београдској арени стоји табла написана само латиницом, итд, итд.

Закон о употреби или заштити ћирилице ипак треба донети за области ван онога што је већ Уставом и закомом прописано .

Примера ради: из области издаваштва. Да је издавач, односно аутор у обавези да штампа бар 50% књига на ћирилици. Није нормално да аутор или издавачка кућа све пишу на латиници, а да се истовремено оките неким наградама. Није нормално, да ТВ станице пишу искључиво латиницом. Није нормално да се манифестације из области културе, привреде, здравства, просвете, итд. финансирају из буџетских средстава, а да све што се дало написати о томе, пишу латиницом.

Упутства и етикете увезене робе морају бити написана ћирилицом. Зар је нормално, да на етикети или упутству за употребу за македонски језик је написано ћирилицом а за српски латиницом.

Зашто домаће фабрике лекова, а то важи и за увозне лекове, текстови нису написани ћирилицом, већ искључиво латиницом.

Зашто стране банке, предузећа и остали нису у обавези да на таблама фирми пишу ћирилицом , а и на писму своје државе. Зар није апсурдно - да Московска банка истакне фирму и рекламу на дресовима фудбалера исписано латиницом.

На нашим таблама државних институција у иностранству , а и на таблама страних у нашој држави мора бити примењена ћирилица, а и на језицима и писмима тих држава.

Зашто на новим саобрајним таблицама латиница и то са словима којих нема у нашој азбуци / латиници/. У Б и Х , која је под протекторатом, па није примењено латинично писмо. Могли смо и ми.

На крају, зашто не обавезати, да све истакнуте табле и други јавни текстови, морају бити исписани на српском језику и ћирилицом, а и на другим језицима и писмима по потреби.

Према томе, државне институције треба натерати да примењују Устав и закон, а за остале области треба донети по хитном поступку закон.

С поштовањем.

Јован Шолајић, Чачак

П.С. Дозвољавам редакцију текста.

Ово писмо сам објавио на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ИТАЛИЈАНИ - ЗАРОБЉЕНИЦИ ИЗУВАЛИ ЧИЗМЕ СА НОГУ ИЗГИНУЛИХ НЕМАЦА.

Чачански парк - зима 1944 / 45. године. Одмах до улаза, поред стазе која води кроз целу дужину парка , стајао је споменик Веселину Миликићу. Споменик су подигли грађани Чачка, своме некадашњем председнику општине у знак захвалности, који је на самом почетку 20 - ог века покренуо акцију и подигао заштитни бедем око града Чачка - за одбрану од поплава Западне Мораве. Раније је Западна Морава плавила скоро сваке године градски атар, а од подизања бедема никада више. Нова власт после Другог светског рата је склонила овај споменик - јер није било примерено да се слави један председник капиталистичке општине. / Да Бог сачува /.

На тридесетак метара од улаза у парк стајала је рондела за цвеће, на месту где су се рачвале две стазе, а потом су се уједињавале опет у једну - идући кроз парк према западу. Италијани - заробљеници откопавају земљу - која је тазе изрована и ваде закопане изгинуле Немце у борбама за ослобођење Чачка 1944. године. Изгинуле Немце су сахрањивали њихови - јер на њима су комплет униформе, чак и понеки у шињелу и са чизмама на ногама. Један од Италијана је повукао да изује чизму са мртвог Немца, и нога остаде у чизми. Тело је почело да трули и трзај код изувања је произвео откидањање ноге.

Била је зима, не сећам се да је било неког великог смрада од људских телеса. Био сам веома млад, имао сам 15. година и био сам борац Трећег батаљона Четврте српске бригаде КНОЈ - а. Чувао сам стражарски , са пушком у руци Италијане заробљенике. Не могу да се сетим како сам се ја ту нашао, ни почетка ни краја, нити да ли је био задатак да се тела изгинулих Немаца пребаце на другу локацију, не сећам се ни тога транспорта. Да ли је циљ ове операције да би се дошло до обуће - са којом смо јако оскудевали, или је то само био индивидулни - неконтролисани чин једног Италијана - не знам. Уствари, ја се ничега не сећам, изузев места у Парку и момента када је при изувању једне чизме са мртвог Немца, остала нога до колена у чизми.

Забележио по сећању, дана 9. новембра 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

ЗА МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ - ЛИЧНО.

Поштовани министре,

Моје питање, вама министру просвете, гласи :

Да ли се деца националних мањина код нас оспособљавају да се сутра интегришу у српско друштво.

1. Преко средстава јавног информисања, сазнајемо да се деца националних мањина школују на матерњем језику - чак и до највишег нивоа - до факултета.

2. Развијене европске државе / Аустрија , Немачка, Енглеска, итд./ траже да се деца нац. мањина школују на језицима тих држава ради интеграције те деце у друштва народа са којима живе.

Један званичник Аустрије каже да са српском децом немају проблема,. јер се она школују на немачком језику, а ваљда имају и допунску наставу по жељи на српском језику. Значи, у Аустрији, Немачкој, српско дете мора да зна језик те државе, а Албанац, Мађар, који живи у Србији не мора да зна језик своје државе. Предпоставка је - да ако дете националне мањине, кући говори на матерњем језику, учи основну и средњу школу, затим и факултет на матерњем језику, српски језик бива апсолутно елиминисан.

Та деца националних мањина сутра треба да раде у Србији. Како да се запосле и да раде, ако не знају језик државе у којој живе. Рђаву услугу сте им учинили. Ви сте ту децу направили хендикепираном. Незамисливо је - да одрастао човек не зна језик државе у којој је рођен и у којој живи и ради.

Деца са већим амбицијама студирају на факултетима у иностранству, враћајући се отуд са двоструким знањем: знањем професије за коју су се школовали и знањем једног страног језика. А, ту прилику нема Мађар, или Албанац у Србији. Њима се не пружа прилика да науче два језика и то у својој држави - што је далеко лакше.

Истина, можда су вође националних мањина захтевале да се тако организује школовање за њихову децу. Или је то од министарства потекло - можда.

Опасно би било, ако се преко оваквог школовања деце националних мањина, рађају клице које могу сутра да дезинтегришу државу Србију.

Боље би било, г - не министре, да је држава дала стипендије Албанцима да се школују у центрима: Београду, Нишу, итд. него ли што оснивате факултет у Бујановцу. То би било јефтиније, а и ти Албанци могли би сутра да раде у свим установама у држави.

Интересантна је појава: Цигани који су се интегрисали у српско друштво у свему : имају српска имена и презимена, славе српске славе, изјашњавају се као Срби, упорно се тражи од њих да се изјасне да су Роми. Боже, по попису их кажу има нешто преко 100.000 , а тврде да их има неколико стотина хиљада. Зар није боље за ту децу да се не одвајају од српске деце - да уче по програму за српску децу, него ли што за њих правите некаква гета.

Још један предлог : уведите у праксу да настава свакога дана почиње са подизањем државне заставе и са химном - коју певају сви ђаци. Народу је потребан и патриотиозам - да би опстао.

Молим вас г - не министре, одговорите ми да ли сам или нисам у праву.

Унапред вам се захваљујем

С поштовањем, Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на своме БЛОГ - у - Размишљања једног Чачанина.

ДУВАН САМ ОСТАВИО 23. МАЈА 1963. ГОДИНЕ.

Тог, 23. маја 1963. године, седео сам у својој канцеларији и разговарао са својим службеником Живадином - Жиком Милићем, беше тешка оморина, кашљуцамо и пушимо. Жико предложи да оставимо цигарете. Ја одмах прихватим, поготову што ми је и предложио наш лекар Др. Константин - Коста Петковић, обзиром да сам имао некакву аритмију или нешто слично на срцу.

Сутра ујутру, зовнем ја Жика у канцеларију и питам како је било. Жика каже - издржао сам некако до поноћи, после више нисам могао. Обишао сам све кафане док нисам нашао да купим цигарете. После сам се слатко напушио - каже ми. А ја њему, ја издржах. И никада нисам повукао дим до дана данашњег.

Како сам се одвикао пушења. У џеповима панталона , месецима и ко зна колико времена, носио сам начете кутије. нишку зелену дрину и браон кутију скопског вардара.Нисам узимао никакве бомбоне - једноставно сам пркосио себи. Свима сам говорио да нисам оставио пушење већ да то покушавам - тако сам говорио бар десет година.Нисам избегавао друштво пушача, нити сам захтевао да у мојој канцеларији не пуше.

Почео сам да пућкам још 1941. године, у 12- ој години / 1929 /, наравно кријући од родитеља и од деде..

У време окупирања Југславије од стране немачких трупа 1941. године, у кућу - у селу Кулиновцима - селу покрај Чачка, у госте стигао нам је стриц Милош Шолајић, иначе рођени Београђанин, који је избегао заробљавање , а био је на фронту негде код Ниша. Решио и дошао у кућу у којој никада није био, из које је његов отац, у 19 веку кренуо за Београд - трбухом за крухом. Стриц Милош је носио господско одело, са два три кофера је стигао и пушио је веома скупоцене цигарете Ибар, које су коштале 8. динара, а копачка надница је била 10.- динара. Стриц је пушио много, бацао је велике пикавце. И ми деца, хајде да се опробамо, да видимо у чему овај човек ужива. И тако и ја сам мало - мало пућкао пикавце.

Потом, за време рата, по наређењу окупаторских власти, гајили смо дуван, на отприлике 10 - 15 ари земљишта. И ако је било строго забрањено, део дувана и то по правилу најбољег, узимали смо за своје потребе и продају илегално. Ја сам се био извештио да одлично сечем дуван обичним, али веома оштрим кухињским ножем. Паковао сам тај дуван у пакетиће, комплетирао са цигаретпаширом који је разно - разним каналима стизао из Фијуме / Ријеке / и продавао сељанима. И, наравно пушио сам и цигарете од овог дувана. Цигарете сам правио веома спретно, а имао сам и табакеру, која аутоматски када се затвори, избацује цигарету лепо савијену и готову за паљење.

Када сам пошао у четврти разред гимназије - 1943. године, већ сам постао прави пушач. Знао сам да купим и по неку кутију Златне арде од Бугарских војника - иначе то су биле одличне цигарете.

Када сам био у партизанима , ми пушачи добијали смо - када их је било - по десет цигарета дневно по имену Партизан, паковане у кутије од 100. комада. Биле су слатке, јер су у себи имале бром, који је гасио потребу за сексом. У партизанима, једном ме је посетио отац Иванко. Дао ми је кутију цигарета и рекао да, ако ми некада буде тешко, да запалим цигарету - не знајуће да ја већ пушим.

Био сам страствен пушач - пушио сам обично по две кутије цигарета дневно. Пушио сам двадест година, а ево већ има пуних 47. година како не пушим. Потребна је само чврста воља.

Забележио по сећању, дана 1. новембра 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак.