ОСНОВНА ШКОЛА " СВЕТИ САВА" ЧАЧАК

 Директору школе,

Поштовани директоре,

Често чујемо преко средстава информисања - О.Ш. "Свети Сава" Атеница. Вероватно, да сте ви и ваши сарадници томе допринели да је то тако.

Морам да вам кажем, да није тачно да се О.Ш. "Свети Сава" налази у Атеници. Ваша школа, ако нисте знали, налази се у Чачку, а не у Атеници - а у градском насељу Кулиновачко поље, односно у градској М.З. " Свети Сава".

Територија на којој се налази ваша школа никада није припадала селу Атеница већ селу Кулиновци и то њеном делу које се званично назива Кулиновачко поље. Када хоћете да дате ближу локацију ваше школе, онда је насеље Кулиновачко поље, а никако Атеница. Не може да буде да је Чачак у Атеници.

Вама и пише на табли установе Чачак, па ми није јасно откуда је Атеница.

Ми из Кулиноваца немамо ништа против да се каже да је О.Ш. Свети Сава" у Чачку, јер то и јесте, али имамо против да се каже да је у Атеници, када то Атеница никада није била, већ су то били Кулиновци, ближе Кулиновачко поље, део села од Рата припојени граду Чачку.

У катастру и Плану града Чачка пише да је то Чачак, насеље Кулиновачко поље и Кулиновци.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА:

ЗА РУБРИКУ "МЕЂУ НАМА"

Поштовани уредниче,

Молим да у вашој рубрици објавите следеће:

Да ли је паметно војвођанске равнице претварати у бетон ?

Сведоци смо веома интензивне изградње индустријских и других капацитета у нашој житници - у Војводини. Градимо фабрике и друге објекте на најквалитетнијем земљишту, на земљишту на којем се могу постићи и највећи приноси у ратарској производњи. Основне животне намирнице : хлеб, зејтин, шећер, итд - добијамо са житних поља Војводине.

Обрадивог земљишта у свету као и код нас је све мање и мање. Сваке године се површине обрадивог земљишта смањују. Граде се аутопутеви, железничка мрежа, зграде за становање, нова насеља, итд. и то све на рачун смањења површина обрадивог земљишта. Сада је узело маха, да се у близини већих насељених места у Војводини, формирају индустријске зоне од по неколико стотина хектара и више, да би се на том земљишту градили објекти. Трајно се уништава оно што нам је природа подарила за људски и наш животни опстанак.

Наши стари су много паметније поступали. Нису били много образовани, али су имали природни осећај шта им је чинити. Сељак је градио објекте домаћинства на најнеквалитетнијем делу свога имања. Гробља су грађена на земљишту на коме ништа није могло да успева.

Није логично, да наша земља изузетно квалитетно пољопривредно земљиште Војводине трајно претвара у грађевинско, док истовремено неке земље света, уз огромна улагања, отимају од сурове природе неприступача брдовита и планинска земљишта.

Број становника у свету свакога дана је све већи. Основно је за човека: ваздух , вода и храна. Храна, обзиром да је пољопривредног земљишта све мање и мање, а светског становништва све више и више , биће све скупља и скупља.

Неопходно би било да држава донесе стратешки план развоја и урбанизације за сваку општину и град. Не може се препустити ова материја стихији. Не може - јер су у питању животни интерси свих грађана Србије.

И на крају да ли се одустало од стратегије да се неразвијенији крајеви Републике брже развијају или не. Изгледа да јесте. Наша Војводина је најразвијенија област Републике, а мало - мало средства јавног информисања нас обавештавају да се граде фабрике и фабрике. Тога у Централној Србији нема ни за лек.

У моме Чачку, за поаследњих 20. година и више није изграђен ни један капацитет. Те тако, и ако је Чачак окружен лепом природом и здрав је за живљење, сваке године се одсели око 3000 грађана и то претежно најшколованијих.

Зато, политичари, памет у главу, предузмите нешто док не буде касно.

Дозвољавам да извршите редакцију текста,

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Овај чланак објавио сам на моме БЛОГ - у - Размиљања једног ЧАЧАНИНА.

За рубрику " Међу нама"

Поштовани уредниче,

Молим да у вашој рубрици обjавите следеће:

ЗАШТО ДРЖАВА СРБИЈА НЕ СТАНЕ ИСПРЕД СРБА ИЗБЕГЛИЦА И ОСТАЛИХ ЗА ПОТРАЖИВАЊА ИМОВИНЕ ОД ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ ?

Средства информисања, мало - мало па нас информишу, да многа удружења прогнаних Срба из Хрватске, а и других потражилаца из Србије за узурпирану имовину у Хрватској, вапе и жале се да не могу да дођу до своје имовине, која се налази на територији Хрватске. Ради се о имовини вредној неколико или и више милијарди ЕВРА.

Евидентни су многи сусрети наших и хрватских највиших званичника, а ниједанпут нисмо чули да је наш председник или други званичник, да су поменули потребу решавања повраћаја имовине Срба и српских грађана и организација која је остала на територији Хрватске - делом уништена или отета и заузета на разно - разне начине.

Није у реду, што је наша држава оставила на цедилу наше грађане избеглице из Хрватске а и друге потражиоце непокретности да се индивидулно боре да некако поврате одузету им имовину. Држава мора да стане испред свих ових потражиоца и да на државном нивоу тражи да се реши , на адекватан начин, питање целокупне имовине остале на територији Хрватске, чији су власници житељи Србије.

Исто тако, и наша држава треба да реши и питање имовине грађана и институција која је , евентуално на неки начин узурпирана на територији наше државе.

Онда није ни чудо, што Европска заједница прима Хрватску у своје окриље, што им и ја честитам, јер ми им се нисмо обраћали - они вероватно и не знају у каквом јаду и очају живе ти бескућници - избеглице из Хрватске. И то не мали број - њих стотину и више хиљада.

Једном речју - држава Србија треба да тражи и реши са државом Хрватском сва имовинска потраживања : избеглих грађана из Хрватске, грађана и организација из Србије - власника имовине на територији државе Хрватске , пензија и других права из социјалне области и сва друга питања.

Дозвољавам редакцију текста, без права промене суштине.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

Овај чланак ПОЛИТИКА није одштампала ?! 

ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБИЛЕ - ЛИЧНО,

Г - не председниче,

Поздрављам што сте се јуче поклонили сенима побијених 40000 јадника 1941. године у Јадовном у Хрватској, претежно Срба , или само Срба - побијених на најсвирепији и гнусан начин - и то само зато што нису били Хрвати већ Срби, или Јевреји и Роми.

Али, много нас боли и вређа, што на овом помену није био председник Хрватске Иво Јосиповић, или бар неко из најужег руководства. Зар није заслужио наш преседник да га поздрави његов колега и није ли мали број Срба усмрћено те 1941. године од стране НДХ да нису заслужили присуство председника те државе. Хрвати би нама, одмах одржали лекцију за такав поступак нашег председника и за помен ма и једног убијеног Хрвата од стране Срба.

У Другом светском рату усташе су побиле у стотинама стратишта на територији Хрватске државе и то на најсвирепији начин сигурно преко милион Срба и то геноцидно - " од колевке па до гроба" и то са гнусним подвалама - примера ради - понуде народу да се покрсте па их одведу у Православну цркву и ту их у цркви све покољу, а да за то никада нико није одговарао.

Зашто су се Срби у Хрватској побунили када је се Хрватска отцепила од СФРЈ и када су брисани као конститутиван народ из устава. Зато - треба Хрватима у брк рећи а и целом свету недвосмислено саопштити - да су морали плашећи се да им се не деси поново 1941. година. И на крају били су у праву. Војним акцијама Бљесак и Олуја Срби су протерани са својих вековних огњишта и ником ништа.

Европска унија Хрватску прима у своје редове. Зар је то могуће. Ето, могуће је. Могуће је због тога, што држава Србија није одлучна да тражи од међународне заједнице да натера Хрватску да омогући Србима да се врате у своје домове и имања у Хрватску, или да плати уништену имовину Срба - прогнаника, да врати станове носиоцима станарског права, да врати или плати куће и другу имовиму српских држављана и српских организација, да исплати и рефундира пензије за ових 20. година радницима који су то право остварили радећи за државу Хрватску, итд. Хрватска би нама, господине председниче ископала очи и за један - једини стан Хрвата који је силом напустио територију Србије у време ратова.

А, свеукупно потраживање државе Србије за имовину узурпирану од стране Хрватске, под условом да држава Србија стане испред свих српских интереса, мери се на десетине милијарди ЕВРА

Извињавам се, г - не председниче, што вам одузимам мало времена.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ЗА ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА - Г - НА ТИЈАНИЋА - ЛИЧНО.

Поштовани г - не,

Мало - мало па на екрану ваше ТВ , текстови су исписани латиничним писмом. Примера ради: серија " Горки плодови" и такмичење у " Ја имам таленат" и да не набрајам више, текстови су написани латиницом.

Вас, као јавну установу, члан 10 Устава, који је донет 2006. године, обавезује да пишете на српском језику и на ћирилици. Према томе, ви не поштујете Устав своје државе, а да не будем претенциозан, захваљујући држави и том Уставу, ви делате и живите.

Ја, као грађанин, испуњавам веома уредно , обавезу према вашој кући - плаћам свакога месеца 3. претплате - две на моје име - за стан и кућу и плус за једну самохрану незапослену мајку, која има сина на студијама у Београду. Зато, моје је право, да од вас захтевам да се придржавате бар Устава, ако не могу већ да тражим садржајнији програм, верујте, који овај народ заслужује. Питам се само, шта ради та маса чиновника и мисаоних радника, којих - колико ми је познато, броје се на хиљаде.

Можда ће те ми рећи - да се ради о продукцијама у којима има и учешћа других - ван ваше куће. Али, то вас не оправдава. Ви сте одговорни. Ви народу објављујете : да РТС приказује ту и ту емисију. Према томе захтевајте од коопераната да пишу ћирилицом.

Још једно. Колико ми је познато Јован Мемедовић, ради за вашу кућу емисије са путовања по свету. И све што је написано пише латиницом. Недопустиво. То је самовоља најблаже речено. Самовоље и беззакоња не сме да буде у државној установи.

Други пут ћу вам писати о спикерима. Задње слогове и целе речи изговарају са смањеним тоналитетом - да не можемо чути информацију у целости. Зар у оволикој држави, не можете да пронађете тих неколико сарадника који би били у стању да говоре беспрекорним српским језиком.

Угледајте се на спикере Бијељинске ТВ. Ваши не могу њиховим воду да носе.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

П.С. Ако сматрате да нисам у праву, молим вас, одговорите ми.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ЗА ГЛАНОГ И ОДГОВОРНОГ УРЕДНИКА ТВ "ЧАЧАК", СВЕТЛАНУ КОЈАНОВИЋ.

Поштована Светлана,

Јуче, после подне, у некој од ваших емисија, ваш коментатор обавештава јавност да ће се одржати некаква приредба у основној школи " Свети Сава" у Атеници.

Рече и оста жив.

Колико пута сам вам већ саопштавао да се основна школа " Свети Сава " налази на територији града Чачка, у насељу Кулиновачко поље, М.З. "Свети Сава", у Кат. општини Чачак, а не у Атеници, како рече ваш коментатор.

И на згради основне школе лепо пише и то ћирилицом : Основна школа " Свети Сава" Чачак. Где овај прочита да је то Атеница.

Запамтите већ једном - да се основна школа "Свети Сава" и обе спортске хале налазе у насељу Кулиновачко поље, у градском атару града Чачка - никако у Атеници.

Територија Атенице је источно од Кулиновачког поља, почиње од десне обале Атеничке реке па према Краљеву.

Територија Кулиновачког поља почиње од леве обале Атеничке реке па приближно све до ЦЕР - а и ТРЗ - а, са севера је Западна Морава, а са југа обухвата и урбанинизирани део насеља са десне стране улице Др. Драгише Мишовића / Обданиште, ТС 110 /35 КВ ЧАЧАК 1, спортска хала КОЛОС./.

Ако хоћете да саопштите ближу локацију ових установа онда им морате рећи - Кулиновачко поље, а не Атеница, или насеље код Градске болнице.

С поштовањем. Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ- у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ЗА РУБРИКУ " МЕЂУ НАМА"

Поштовани уредниче молим да у вашој рубрици објавите следеће:

ПО ПРЕДЛОГУ УРС НЕРАЗВИЈЕНИЈЕ ОПШТИНЕ И ГРАДОВИ, НАПРОТИВ, ДОБИЛИ БИ МАЊЕ СРЕДСТАВА.

УРС предлаже да се учешће општина и градова у делу прихода од пореза на личне дохотке , или плате, повећа од садашњих 40% на 80%. Овом променом приход буџета Републике би био смањен за око 43. милијарде динара.

Прво, предлагач је морао и да предложи смањење расхода на другим позицијама буџета, или да предложи повећање прихода из других извора. Јер, свако смањење прихода буџета, или боље речено - свака промена мора бити покривена са контра мерама за покриће те промене. Народски речено " колач" је испечен, те ако неко тражи да добије веће парче колача, аутоматски мора и да предложи коме парче колача треба смањити. Произвољности ту нема нити се може од тога полазити у било каквим прерасподелама буџета.

Друго, није тачно да ће у овој прерасподели економски слабије општине и градови добити више средстава. Напротив, добиће мање.

Неразвијеније општине и градови остварују мање приходе од пореза на личне дохотке, а развијенији релативно веће приходе. Ако се проценат издвајања за буџете општина и градова повећа са 40 % на 80%, релативно развијенији добиће више средстава. Ако развијенији добијају више , аутоматски неразвијенији добијају мање. Није случајно, председник града Београда, г - ин Ђилас , предложио да Београд задржи 70%, а да 10% поклони неразвијенима - јер му одговара Динкићев предлог.

Уместо да развијенији добијају мање, са циљем да неразвијенији добијају више, овај предлог постиже супротан ефекат и то катастрофалан. Зато и нема критика од стране развијенијих општина и градова. Релативно и апсолутно великим општинама и градовима са запосленошћу и просеком плата изнад републичког просека донеће овим предлогом и приходе у њиховим буџетима изнад просечних. Зато се ови и не оглашавају. Ако, развијенији добијају , по овом предлогу, више од просечних, аутоматски - неразвијенији добијају мање.

На први поглед и неразвијенији добиће више. Добиће више у апслутном износу по овом основу. Али ће добити мање из трансфера средстава из републичког буџета и по основу преноса неких обавеза са републике на локалне самоуправе и у укупном скору добиће мање.

Истина, можда има смисла - да се пропишу диференциране стопе издвајања. Примера ради, да најразвијенији добијају 40%, средње развијенији 60%, неразвијени 80%, под условом да ова рачуница има покриће у равнотежи буџета и да није у колизији са одредбама Устава.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

Овај чланак ПОЛИТИКА је објавила - штампала у броју од 20.јуна 2011.године.

ЗА ГЛАВНОГ И ОДГОВОРНОГ УРЕДНИКА - ЛИЧНО

Поштована Светлана,

У јучерашњем " ГЛАСНИКУ 1 " ваше ТВ, спикер саопштава . " спортска хала "Младост" у Атеници..."

Већ ко зна који пут вас упозоравам да се спортска хала "Младост" не налази у Атеници већ у Чачку и то у насељу Кулиновачко поље. Ако не верујете мени, погледајте план града Чачка или се распитајте у Катастарској управи.

Хала "Младост" је изграђена на територији некадашњег дела села Кулиноваца, управо на делу који се зове Кулиновачко поље, К.О.Чачак.

Престаните већ једном да самовољно мењате топониме.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА:

ЗА ГЛАВНОГ УРЕДНИКА ГОРДАНУ ДОМАНОВИЋ - ЛИЧНО

Поштована Гордана,

Опет ваш новинар обавештава читаоце , на страни 31. данашњег Чачанског гласа, да ће се "У суботу, 11. јуна у 11 часова у спортској хали у Атеници .....".

Ово је крајњи безобразлук. Толико пута сам вам се обраћао поводом нетачног писања овог новинира и ништа од свега тога. Да ли је могуће - да овог новинара нисте опоменули да не пише неистине, или - што не могу да поверујем да тај новинар не слуша никога - па ни главног и одговорног уредника. Није могуће, да писање овог новинара не подлеже контроли, односно редиговању - од стране уредника рубрике, или од одговорног уредника.

Свеједно, новинар није написао о којој спортској хали реч - обе су у Чачку, а не у Атеници, а у насељу које се званично зове Кулиновачко поље, односно у градској М.З. "Свети Сава" у Чачку.

Зашто дозвољавате такав јавашлук, питам се !

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

Поштовани Марко Шолајићу, из Новог Сада.

Ми смо велики род.

Шолајићи су пореклом из старе Херцеговине , сада из Црне Горе.

У село Бреково код Ариља доселио се наш предак. Њих тројица рођене браће су , из Херцеговине се доселили у Србију. Један брат се настанио у село Бреково код Ариља, други се населио у село Лису код Ивањице, а трећи у село Котражу код Гуче.

Шолајићи и Шолаје у Херцеговини славе крсну славу Ђурђевдан, као и Шолајићи пореклом из Лисе и Котраже.

Шолајићи пореклом из Брекова славе Алемпијевдан. По предању, један наш предак је убио турчина при узимању десетка на гувну, па су морали да промене славу да би замели траг турцима. Турчин је са гомиле - купе жита лопатом захватао крупнију зрнад, наш Шолајић, није могао да отрпи - замане лопатом турчина по глави и убије га. Према томе, сви Шолајићи пореклом из Брекова, Лисе и Котраже су близак род и ако сада славе две различите крсне славе.

Како смо ми род.

1. Мој прадеда , а Михаилов чукундеда, звао се Видосав /1811 - 1891/, имао је 6. синова: Василија, Петронија, Здравка, Радојицу, Благоја и Млађена.

2. Благоје је имао синове Сава и Иванка.

    Радојица је имао синове: Стевана , Милоша, Стојана и Димитрија.

3. Иванко је имао синове: Милутина, Јована и Видосава.

    Стеван је имао сина Миодрага.

4. Јован има сина Михаила из Београда.

    Миодраг је имао синове Војина и Александра.

5. Михаило има ћерку Марјану.

    Војин има синове: Миодрага, Слободана и Милана.

6. Милан има синове: Марка и Михаила.

Видосављеви синови се настанили и живели су: Василије је остао да живи у Брекову, Петроније, Благоје и Млађен преселили су се и живели у селу Кулиновцима покрај Чачка , заједно са оцем Видосавом, који је и сахрањен на месном гробљу у Кулиновцима, а Радојица и Здравко настанили су се у Београду.

Ми смо - наша кућа - одржавали веома присне односе са породицом стрица Милоша и његове супруге Олге Шолајић, рођене Слобода. из Београда. Били смо као најрођенији род. А стриц Милош је био твоме чукундеди Стевану рођени брат.

Према изнетом , наш заједнички предак Видосав је моме сину Михаилу чукундеда, што и твоме деди Војину. Михаило је теби - Марко деда - значи.

Марко, ако си заинтересован за још неке податке врло радо ћу ти их доставити.

С поштовањем,

Јован Шолајић, из Чачка, ул. Владана Шићевића 19, тел/факс 032 / 367 - 322.

ЗА ДИРЕКТОРА - СВЕТЛАНУ ДУЊИЋ - ЛИЧНО,

Поштована,

У данашњој Политици Г.Оташевић пише да сте у Чачку пустили у рад Пошту бр.6, а пету у граду.

Како шест а пет у граду. Вероватно сте мислили да се Пошта бр. 4 не налази у Чачку, већ како је неко измислио да је у Атеници. Да знате - пошта бр. 4 се налази у градском атару града Чачка, а у насељу Кулиновачко поље, односно у М.З. "Свети Сава", К.О. Чачак. И на згради ове поште пише Пошта бр. 4 Чачак, што и јесте.

Не може да буде да је у Атеници никако. Како може да буде да је Чачак у Атеници.Направили сте велику папазјанију. Од 988 тражим број телефона М.З."Свети Сава" у Чачку, овај ми одговара да таква М.З.не постоји у Чачку већ у Атеници. Свашта.

И још једно немате баш много да се похвалите.По попису 2002. године град Чачак је имао 73217 становника и 5. пошта, Краљево 57411 становника а 6 или 8 пошта, Ужице 54717 становника а 8 пошта. Нисте ни близу комшијских градова.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног Чачанина.