ЗА САШУ МАРИЋА, УРЕДНИКА - ЛИЧНО,
Поштовани г- не Марићу,
Уз данашњу Политику одштампан је и ваш додатак: "BUSINESS DIALOGUE". Лепо.
Међутим, питам се, због чега сте додатак одшампали латиничним писмом, а не на писму које је у службеној употреби у Србији, односно на ћирилици - на писму којем је одштампана Политика.
Зашто се срамите свога писма. Зашто, кварите визуелни изглед наше ПОЛИТИКЕ?
Ако се нисам обратио на праву адресу, молим вас да ово писмо проследите коме треба и да ме о томе обавестите.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам намоме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
ЗА ГЛАВНОГ И ОДГОВОРНОГ УРЕДНИКА.
Поштована Гордана,
У јучерашњем издању Чачанског гласа, ваш извештач З.Л.С., пише да је црква Огњене Марије из Атенице.
На жалост, морам да вам кажем да се црква Огњене Марије налази у Чачку, а не у Атеници. Налази се у граду Чачку, у градском насељу које се зове Кулиновачко поље, у М.З."Свети Сава", К.О. Чачак.
Проветите моју тврдњу: у Урбанистичком заводу града Чачка, у Катастарској управи, у Црквеној општини, погледајте у грађевинску, или употребну дозволу за изградњу поменуте цркве.
Молим вас, престаните да територију градског насеља Кулиновачко поље, односно градску М.З."Свети Сава" називате Атеница.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
ЗА ЈЕЛЕНУ ДРАКУЛИЋ - ПЕТРОВИЋ, ДИРЕКТОРА НИН- А -ЛИЧНО
Поштована г - ђо,
У синоћној емисији " ПИРАМИДА", на Првој ТВ, ваш главни и одговорни уредник, г - ин Небојша Спаић, између осталих непримерености, да не употребим оштрију реч, рече следеће:
1. Шта то тражи ПУПС - Кркобабић - ћирилицу за српски језик за слање МС порука - само ћирилица па ћирилица. Зашто, када је у Србији угрожена латиница. Рече и оста жив. Он, као да је слеп.
Он, значи не зна - да је по нашем Уставу у Србији у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо. Значи, да све државне институције. установе , јавна предузећа, морају да све пишу на српском језику и на ћирилици. А, чињенице говоре да није тако - да многе установе пишу искључиво латиницом - напротив. И шта тек рећи, за нашу уличну иконографију, за нашу штампу, издавачку делатност - књиге, ТВ, етикете на трговачкој роби, лековима и да не набрајам. Не можемо да се препознамо - нигде нашег службеног и традиционалног писма - писма - по којем смо у свету препознатљиви - већ само - сама латиница и енглески језик
2. Да нема ништа против да у Србију дође Анђелина Џоли, на промоцију њеног филма . у којем здушно блати Србију и српски народ.
Можда поменути Спаић има право да се придружи блаћењу своје државе и свога народа, али нема смисла да то ради човек на тако одговорном радном месту у тако реномираном недељнику.
3. Слаже се са потписницима јавне петиције који одобравају изјаву књижевника , саветника Кривокапића, који жали што није употребљен експлозив у Бањалуци и да је против смењивања управника Народне библиотеке Србије. Много непромишљено и да не кажем будаласто.
Може Спаић да се бори за слободу говора и може да има нешто против Председника своје државе, али не може да подржава тероризам. Ово је, чак, за кривично гоњење. Подписници петиције и они који их подржавају , побркали су лончиће. Измешали су бабе и жабе.
Јадна је та држава и тај народ у којој се толерише претња тероризмом против Председника државе. Председник државе - док је председник мора бити поштован и уважаван достојанствено од свих грађана. Он не сме бити омоаловажаван, а камо ли да се толерише претња тероризмом.
И све остало што је говорио није било примерено, па није ни чудо што је добио свега 6% гласова гледалаца.
Надам се да ће ово писмо стићи на адресу директора. Надам се да ћу добити некакав одговор.
Очекујем да ће те ово писмо одшампати у вашем недељнику НИН - као писмо читалаца.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак.
Ово писмо објавио сам у моме БЛОГ - у Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
ДА ЛИ ЈЕ У СРБИЈИ ПОТРЕБАН ПРЕВОД СА СРПСКОГ НА БОСАНСКИ ЈЕЗИК
Ако су, по лингвистичком правилу, језици народа слични и да за њихово разумевање није потребан преводилац, сматра се да се ради о истом језику.
На нашим просторима, према горе изнетом правилу истим језиком се сматрају: српски, хрватски, босански и црногорски језик.
Међутим, право је сваке државе да свој језик - језик већинског народа, назове како хоће и жели.
Али, то не значи да држава мора да законима регулише, право националних мањина поменута четири језика, да се у државној употреби - управо у службеној употреби општи и пише и на језицима поменутих мањина..
Зар у Пријепољу, у Суду,.треба преводити на босански језик. Ако Срби у Пријепољу и околини говоре српским језиком у држави Србији, зар и Босанци, или Бошњаци или Муслимани не говоре истим језиком, чак и истим наречјем као и Срби и зашто им је потребан преводилац. Или, ја можда нисам у праву - можда Србин и Босанац или Бошњак у Пријепољу говоре различитим језицима.
Зар Босанци у Пријепољу не треба да знају званични језик државе у којој живе. У цивилизоване земље не можете да емигрирате док не положите знање језика и историју дотичне државе.
Зато, предлажем Држави да донесе пропис по коме се:
1. Грађани се могу изјашњавати да говоре и језицима националних мањина: Хрвати, Босанци или Бошњаци и Црногорци, и
2. Али, да поменути језици не могу бити у јавној употреби - јер се ради фактички о истом језику - српском језику, који је Уставом прописан као језик у службеној употреби.
Ово је моје размишљање, без и најмање намере да се некоме замерим. Србији је доста разно разних деоба. Напротив, ради напретка, треба да се што више сједињујемо - да државу у којој живимо треба да поштујемо као и свој дом.
Ово сам објавио на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
У Чачку, дана 25.јануара 2012.. године.
