Categories
My Links
Генерална
Технички ремонтни завод Чачак, Монографија 1925 - 2006, Учење заната
jovansolajic | 23 Јун, 2010 14:32

ТЕХНИЧКИ РЕМОНТНИ ЗАВОД ЧАЧАК, МОНОГРАФИЈА 1925 - 2006, УЧЕЊЕ ЗАНАТА

Милутин Шолајић / 1925 - 1998 /, почео је да учи занат - за бравара или машим - бравара, пред Други светски рат у тадашњем Војно техничком заводу у Чачку.

Ученици заната- шегрти сваки дан , свих 6. радних дана у недељи, ишли су у Завод на посао, радећи пуно радно време уз свога додељеног мајстора. Ученик је радио оно што му мајстор нареди. Додавао алатке, морао је да зна шта мајстор хоће, па било погледом, било говором руку. Само ли ученик направи неки погрешан потез, следовала је шамарчина. Наравно, бистре, вредне и сналажљиве ученике, шамари су мимоилазили.

Ученици- шегрти су примали и ученичку плату. Милутин је у првој години заната примао 10.- динара дневно, односно од 250 - 270.- динара месечно. Била је то добра пара. Десетица је била од сребра. Поређења ради копачка надница, истина са храном, била је 8.- динара, а косачка 12.- динара. Мада је наша породица са 9- ро чељади била средњег имовног стања , према званичној статистици, Милутинових 250.- динара долазило је у кућу као спас. Пшеница је била 1.- динар за кгр, литар шљивовице 1.- динар.

Ишло се у школу у вечерњим часовима три пута недељно.

Милутин је почињао да изучава трговачки занат код Јована Стојиљковића у Чачку. Није му се свидео тај посао. Тата је некако успео да Милутина убаци у ВТЗ. Истина, морао је да жртвује једно јагње, не сећам се да ли је заједнички поједено или је морао га отера лицу које је завршило посао.

 Милутин Шолајић је мој старији рођени брат.

Забележио по причању Милутина и по сећању, дана 23. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #
Технички ремонтни завод Чачак, Монографија 1925 - 2006, "Боба МилетиЋ", Претеча
jovansolajic | 23 Јун, 2010 14:18

ТЕХНИЧКИ РЕМОНТНИ ЗАВОД ЧАЧАК, МОНОГРАФИЈА 1925 - 2006, "БОБА МИЛЕТИЋ ", ПРЕТЕЧА

Радио сам у војном предузећу " БОБА МИЛЕТИЋ" у Чачку, од 25. новембра 1947. са малим прекидом све до 16. маја 1953. године "Боба Милетић" је престао да ради 1. фебруара 1953. године, а ја сам остао до 16. маја, до када сам радио на изради ликвидационог Завршног рачуна.

" Боба Милетић" је оформљен од стране Министарства одбране, у објектима предратног Војно техничког завода Чачак.

Војно технички завод Чачак, производио је сву инжињеријску опрему за војску, затим средства везе, а и шлемове,. што није поменуто у Монографији. Када је парни чекић форматизовао шлем тресло се тло на стотине метара далеко и ударац се чуо до планине Јелице.

У предузеће "Боба Милетић" дотеривана је из Немачке опрема и машине из демонтираних фабрика, на име репарација побеђене Немачке у Другом светском рату. Демонтиране су комплетне фабрике и то неке у свету познатијих. Све је демонтирано и покупљено из тих фабрика: машине, алати , уређаји, телефони, касе, писаћи столови, једном речју све што се нашло у фабрикама. Чак су из Немачке дотериване и некакве цеви и шипке. У орманима и касама, наилазило се и на мањерке са непоједеном убуђалом храном, итд.

Из Немачке данима и месецима су стизале композиције возова. Транаспортна бригада за истова и утовар бројала је око стотинак људи, одлично обучених за тај посао. Истовар и најтежих машина вршен је ручно само помоћу палија и цеви.

"Боба Милетић" је имао задатак да по наруџби Министарства изврши комлетну репарацију машина за потребе војне индустрије, за предратне и послератне нове војне фабрике. Све нове војне фабрике у држави почињале су са радом на машинама које је "Боба Милетић" ремонтовао, других машина није било, да их не набрајам. Машине су детаљно демонтиране, затим дефектиране. Резервних делова није било. Сви делови потребни за монтажу, израђивани су у радионицама " Бобе Милетић". Цртежи за израду делова са технолошким и операцијким поступком писани су на српском језику и ћирилицом, а неко време истовремено је писано и на немачком језику.

У исто време у радионицама и халама предузећа радили су цивилни мајстори, војни мајстори у војничким униформама и Немци заробљеници. Радило је и 12. инжењера Немаца из Берлина, по уговору. Погледате у машинској радионици - хали, поређани у редове стругови, бор- машине, фрез -машине, глодалице, брусилице, итд., а за машинама измешани цивили мајстори, униформисани мајстори и Немци заробљеници мајстори. Сви раде по истим цртежима.

У мензи, у којој смо се хранили и ми државни чиновници / био сам чиновник Министарства одбране /, сви ми једемо исту храну за истим столовима. Касније, Немци су тражили да они сами за себе кувају храну. Да им се да следовање намирница, њихов човек да кува, да се хране у њиховим баракама, јер су сматрали да ће они то боље да ураде, а за осуство њихових кувара са посла, остали њихови људи ће да за толико више да раде, што је управа предузећа прихватила.

Мора се признати, Немци су радили беспрекорно, пребацивали су норме, квалитет њиховог рада је био на врхунцу. Наша Управа са њима је поступала веома коректно, а и они су то заслуживали. Ја се не сећам да је било неких војних стража око њихових барака, а круг предузећа је био уобичајено обезбеђен .

Требало је отворити нове фабрике. Морали смо да на име репарација демонтирамо целокупне њихове фабрике. Нити смо имали времена да чекамо друкчију наплату ратне штете, али и по оној дај шта даш. Нама су ипак те репарације у том времену много значиле.

Али, ми смо Немцима учинили и велику услугу. Немци су, остали без игде ичега, па су били приморани, да уз помоћ Америке и других, обнове своју индустрију, али сада на бази нових технологија. Нове технологије, значиле су далеко већу продуктивност рада. Тако је Немачка , захваљујући индустрији на новим технологијама, за веома кратко време , поново постала једна од најразвијенијих држава света.

"Боба Милетић" је изнедрио хиљаде изврсних мајстора, многи су отишли да раде у војне фабрике по Босни, а од "Бобе Милетић", настала су три гиганта у Чачку : Технички ремонтни завод, ЦЕР и Фабрика резног алата.

Забележио по сећању, дана 23. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #
Технички ремонтни завод Чачак, Монографија 1925 - 2006,и Милутин Шолајић, калионичар
jovansolajic | 23 Јун, 2010 14:08

ТЕХНИЧКИ РЕМОНТНИ ЗАВОД ЧАЧАК, МОНОГРАФИЈА 1925 - 2006 , И МИЛУТИН ШОЛАЈИЋ, КАЛИОНИЧАР

Милутин Шолајић, калионичар / 1925 - 1998 /, радио је у Техничком ремонтном заводу / ТРЗ/ Чачак, од првог дана , т .ј. од 3. маја 1953. године, до одласка у пензију 1980. године.

Занат - за машин - бравара, почео је да изучава пред Други светски рат у Војно техничком заводу у Чачку, претечи ТРЗ - а .

Калионичарски занат учио је у Војном предзећу "Боба Милетић" у Чачку, исто претечи ТРЗ-а, код Клозе Георга, дипл. инг. из Берлина, специјалисте инжењера за термичку обраду. Иначе, у пред. " Боба Милетић" радило је 12. инжењера из Берлина, имали су плате од 12.000.- динара, што је било бар два пута више од наших инжењера. Каква случајност, инг. Клозе Георг, био је у Првом светском рату , као војник- окупатор стациониран у Чачку.

Милутин Шолајић је добро испекао занат код овог инжењера, тако да је био један од најпознатијих , ако не и најпознатији стручњак за термичку обраду у Чачку. Требало га је уписати у поменуту Монографију, из два разлога.

1. На страни 57 Монографије пише да је Завод израдио 55000 комада Осовиница чланка гусенице за тенк Т- 55. Технички ремонтни завод Чачак, за одржавање и ремонт и свих осталих типова тенкова и гусеничара, радио је ове осовинице, зване " палац".

Много је врста челика и технолошких поступака примењено, док Милутин није пронашао право решење у технолошком поступку термичке обраде. Усавршени поступак термичке обраде је технички обрадио уз помоћ инжењера и патентирао га код Савезног завода за патенте у Београду.

2. Више војних фабрика није успевало да термички обради Носач троблонске мине за пушку. Шкарт је био преко 80 %, пуцали су  испаљивању. Милутин је и овај проблем решио и Завод је у свој асортиман унео и овај посао. И овај технолошки поступак, Милутин је патентирао код Савезног завода за патенте. Милутина је ТРЗ наградио оба пута, колико се сећам, са по 15.000.- динара.

Ово ми је познато за то што ми је Милутин рођени старији брат и што сам ја тада у ТРЗ- у био Начелник финансијског сектора.

Забележио по сећању, дана 23. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #