

ЗА ПРЕДСЕДНИКА ОЛИМПИЈСКОГ КОМИТЕТА СРБИЈЕ - ЛИЧНО
Поштовани г -не Владе Дивац,
Постављам вам два питања:
1. Зашто се Олимпијски комитет Србије, не зове Српски олимпијски комитет. Хвалите се - са правом - да настављате традицију Српског олимпијског клуба, основаног 23. фебруара 1910 године, а у називу суштински сте назив изменили. Зашто сви народи / државе / бивше Југославије и шире имају своје олимпијске комитете, само српски народ нема свој комитет. Зашто, питам вас?
2. Зашто пишете латиничним писмом ? Зар вас, као јавну институцију, Устав не обавезује, да пишете на српском језику ћирилицом. Уосталом, и да вас Устав не обавезује, зар не осећате потребу да пишете на писму које је уставно службено писмо у Србији? Нормално је да пишете на српском језику ћирилицом са правом првенства и на енглеском језику - обзиром на карактер ваше делатности. Апсурдно је и непотребно да пишете на српском језику латиницом и на енглеском језику.
Најлепше вас молим да ми одговорите на горе постављена питања.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ЗА МИНИСТРА ЗА ДРЖАВНУ УПРАВУ - ЛИЧНО
Поштовани господине министре,
У данашњој ПОЛИТИЦИ читам да је С.О. Нова Варош донела одлуку о службеној употреби ћириличног писма .
Питам вас, да ми одговорите:
1. У Уставу, у чл. 10, прописано је да је у целој држави, значи па и у Рашкој области или у Санџаку, у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо. Зашто одлука С.О. и то после 6. година, зар то није аутоматска уставна обавеза, и
2. Како стоје ствари по питању језика и писма у другим општинама у Рашкој области, нпр. у Новом Пазару, Тутину, Сјеници, даље - у Сенти и сл., у којим срединама живе националне мањине. Сумњам, да је ситуација боља - можда је и много гора. Примера ради табла Државног универитета у Новом Пазару, написана је латиницом.
Зашто политичари из средине националних мањина стално потенцирају питање језика и писма. Ово је држава Србија, у њој живи већински српски народ, који говори српским језиком, који има своје препознатљиво писмо ћирилицу. Значи, српски народ има своју државу, свој језик и своје писмо. Ништа туђе. Пожељно би било за припаднике националних мањина да се потпуно интегришу у српско друштво са свим особеностима своје нације : да уче и знају српски језик и да знају да пишу ћирилицом. Није ми јасно, како је могуће - да у Санџаку , Србин из Сјенице говори српским језиком, а његов комшија који се изјашњава као Муслиман или Бошњак, да говори другим језиком - кажу бошњачким. А, говоре истим језиком чак и истим дијалектом. Приватно да, али службено то не би могло.
На крају, да ли је ваше министарство издало наредбу свим државним органима, итд, како морају поступати у вези уставне одредбе о језику и писму у службеној употреби. Истина, државним органима не треба ни наређивати они то треба да знају да раде како треба. Снага државе мери се и по томе колико времена је потребно да се нека државна устројба установи. Да ли је потребан, сат, дан или који дан више. А, нама ни после 6. година од доношења новог Устава, одредба о писму и језику још није спроведена. Шта је држава - на примеру: Европска унија је донела одлуку да се уведу санкције Србији 1. јуна 1992. године. То јутро, још се није ни разданило, словеначки цариници на царинарници заплењују сву робу која је ишла за Србију. Чак , нису чекали ни одлуку њихове Владе.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

МИНИСТРУ ЕКОНОМИЈЕ,
Поштовани министре,
Шаљем и вама ово писмо. Можда ће оно произвести неки бољитак.
Господине министре,
Питам вас: Када ће у нашој држави да се примени уставна одредба о службеној употреби писма, и зашто ова држава гаси једну по једну производњу, а кука за новим радним местима.
Ако је све исплативије да се купи у иностранству - нама једино прехостаје да се иселимо у друге земље, јер ми нећемо имати шта да радимо овде. Слушали смо и такве глупости од наших државника - да је и пшеница јефтинија у иностранству. Нећемо ваљда и њу увозити.
Али, господине министре: ми морамо нешто производити, морамо од свога рада живети, па и по цену скупље производње, свесни да скоро никада нећемо достићи продуктивност рада у индустријама развијеног запада. Зар ми нисмо у стању да организујемо нашу привреду да у њој ради пристојан број радно способног становништва, па и по цену ниске продуктивности од око 300.- ЕВРА месечне плате. Да ли је могуће, господине министре, да наши производи нису конкурентни и ако је у њих уграђена плата радника од свега 300.- ЕВРА месечно, у односу на плате запада најмање десет пута веће.
Ми немамо шта да радимо, а увозимо све и свашта. Стимулишите производњу добара код нас - добара које увозимо, а у стању смо да их производимо.
Читам, да ће се преиспитати да ли постоји интерес да Фабрика хартије у Чачку може да настави да ради. А, то је још једина фабрика хартије у Србији. Да ли то значи да Србији није потребна хартија. Наравно, потребна је, али ћемо и њу увозити јер је јефтинија у иностранству.
Ако овако наставимо, ми ћемо све и свашта увозити, али вас питам - одакле мислите да плаћате увезену робу, и можда рачунате на исељавање становништва, јер оно неће имати шта да ради у сопственој држави.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак.
From: JOVAN SOLAJIC
To: ???????? ??????? Sent: Tuesday, March 06, 2012 11:25 AM
Subject: Zašto ne proizvodite ENBICIN SPREJ i zašto ne pišete i ćirilicom ?
ЗА ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА ГАЛЕНИКЕ - ЛИЧНО
Поштовани директоре,
Замолио бих вас да ми дате два одговора:
1. Купио сам ваш лек: ЕНБИЦИН маст. Кутију лека и упутство нисте удостојили да напишете и ћириличним писмом - на писму, које сте у обавези, по чл. 10 Устава, да првенствено примењујете. Ово је један пример, тако вам стоји и са осталим лековима.
Интересантно је - раније, пре доношења новог Устава, писали сте на кутијама и упутствима на оба писма, а од 2006. године, када је ћирилица прописана као једино службено писмо ви искључиво пишете латиницом. Морате признати, контра свакој логици. Зашто? Па, зар вас Устав не обавезује, или је за вас Устав мртво слово на папиру!
2. Зашто више не производите ЕНБИЦИН СПРЕЈ. Морао сам да купим овај лек словеначке производње, по приближно дуплој цени од ваше. Узгред, зашто ваша фирма није преузела од СРБОЛЕКА производњу НИТРОГЛИЦЕРИНА, већ га увозимо из Словачке, Хрватске, Грчке?
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо шаљем и Министарству економије.
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
