Categories
My Links
Генерална

« Гајили смо дуван за време Другог светског рата | Иванко је добио таква два шамара, да му је уво зујало до смрти »

За мало да изгуби главу од партизана, због официрских знамења
jovansolajic | 17 Јун, 2010 14:09

ЗА МАЛО ДА ИЗГУБИ ГЛАВУ ОД ПАРТИЗАНА , ЗБОГ ОФИЦИРСКИХ ЗНАМЕЊА

Радивоје Обрена Рацковић /1878 - 1949/, земљорадник из села Љубића, села покрај Чачка, где је одигран одлучујући Бој на Љубићу у Другом српском устанку 1915. године, где је погинуо барјактар Карађорђев и чувени јунак Танаско Рајић, је личност ове приче.

Радивоје је мојој супрузи Емилији, рођеној Рацковић, деда по оцу, од сина му Душана. Радивоје је имао шесторо деце: синове : Душана, Светомира, Ратомира и Радомира и ћерке Босиљку и Косану.

Радивоје је учесник оба Балканска рата и Првог светског рата. У Првом светском рату, указом Краља Петра I број 11102 из 1915. године, одликован је Златном војничком Карађорђевом звездом са мачевима. Одликован је и са орденом Белог орла са мачевима V степена, Георгијевским крстом / Руски / и са још 3. одликовања. Од обичног војника догурао је до официра у чину капетана I класе. После Другог светског рата добио је чин резервног мајора. Породица је ордење предала у Легат Народном музеју у Чачку.

Као резервни официр и нослилац Карађорђеве звезде, у кући је на истакнутом месту држао обележја једног истакнутог ратника: официрску униформу, чизме, еполете, пиштољ , официрску сабљу и ордење. За време Другог светског рата, у разно разним приликама, разно разне војске су походовале и кућу Радивојеву у Љубићу: Немци, Бугари, Љотићевци, Недићевци. Уђу у кућу, виде да се ради о истакнутом ратнику, салутирају и оду.

Међутим, при крају 1944. године, приликом ослобођења Чачка, у кућу упадну партизани, нису били наши, већ неки из околине Прокупља , и одмах се дохвате униформе и оружја. Радивије се храбро успротивио, није дао да му узму- то што му је било најсветије. Прислоне старца да га стрељају. У то , у задњем моменту нађе се неки партизански официр, мало писменији и разумљивији, и спречи да га убију. Али, ипак му покупе све војничко што је имао, изузев ордења. Умро је, а није им опростио.

Иначе, Радивоје је био Председник Љубићске партизанске општине 1941. године.

Забележио по причању Емилије Шолајић, рођене Рацковић, и по сећању , дана 17. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #
Add Comment
Додај коментар





Запамти ме