Categories
My Links
Генерална

« Дрекавци у Чачку у зиму 1944 / 45. године | Министарство финансија - Пет предлога за опоравак државних финансија и попуну буџета »

Сахрана деде Благоја, а хоће да певају
jovansolajic | 09 Јун, 2010 12:18

САХРАНА ДЕДЕ БЛАГОЈА, А ХОЋЕ ДА ПЕВАЈУ

У селу Кулиновцима покрај Чачка, где смо имали имање и где смо живели, 6. јуна 1942. године умро је мој деда Благоје / 1859 - 1942 /

Сахрана је обављена на нашем гробљу, уз опело нашега свештеника, уз присуство доста грађана.

Такав је био обичај, после сахране сви који су присуствовали сахрани, позвани су на послужење, уствари ручак, код куће.

У дворишту, с краја на крај, око 30 метара дужине, били су постављени столови и клупе за послужење . За послужење пре свега родбине, комшилука и свих осталих који су из неких разлога хтели да почаствују домаћина и да и на тај начин одају почаст умрломе.

У народу је био обичај да се за сахране и " четреснице " носе тзв. прилози. А прилог је : печено пиле, гибаница гужвара, погача, патишпања или нешто сл, флаша ракије, ређе вина. Све је то било спремљено врхунски, лепо и укусно. А домаћин је грејао врућу ракију, затим ту је нека чорба, кувани купус и прасеће печење, за ове прилике ређе јагњеће .

Јело се и пило натенане, онда народ није журио. То је била прилика да се рођаци виде и попричају о свему и свачему, а највише о летини и шта се коме издогађало у овоме рату.

И шта се догађа. Једна овећа група људи млађих и средњих година, добро поднапита почиње да певуши, само што нису запевали. А мој тата Иванко их моли и каже им : " немојте људи, молим вас, па мени је умро отац, данас га сахранисмо, није место за певање". Једва их је отац одвратио да не запевају.

Истина, био је леп сунчан дан, пријатне топлоте, милина једна, а и богата гозба. Јесте, био је рат, али се за такве прилике увек имало.

Приређивање ручка у оваквим приликама и имало је оправдања. Рођаци су долазили , обично пешке, из удаљенијих села, бивали су у овим приликама од куће и по цели дан. Морали су негде да ручају, а где би сељак то могао да обединује, осим овако како је и чињено.

Забележио по сећању, дана 9. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #
Add Comment
Додај коментар





Запамти ме