НА МОРУ БЕЗ КУПАЋИХ ГАЋИЦА 1948. ГОДИНЕ

Војно предузеће " Боба Милетић " из Чачка , упути ме на море 1948. године. Био је крај септембра или почетак октобра месеца, време још летње.. Немам купаће гаћице. Обиђем цео Чачак, нема гаћица у продаји и то на тачкице. Консултујем неке пријатеље, немам решење. Председник Среског одбора Савеза синдиката Славољуб Миловановић путује са мном , у истој смо партији. Питам и њега шта да радим, а он каже да и он нема гаћице, али да ће мо их моћи да купимо у Сплиту и да се не секирам

Стигнемо у Каштел стари у Радничко одмаралиште ССЈ, пре рата је било Чешко власништво, где је летовала само буржоазија, тако су нам испричали. Да је дошло време да радничка класа сада ужива у овим благодетима.

Сутра дан, одемо Славо и Ја у Сплит. Нема у продаји гаћица, цео Сплит обиђемо.. На мору сам , а не могу да се купам. Увече, нас неколико који смо били исте среће, који смо били без гаћа, одемо у неку увалу, свучемо одело, останемо у дугачким гаћама, заврнемо их до колена, уђемо до колена у воду, мало се испрскамо и то је било све. Моје прве слике са мора, нису купалачке, већ у оделу.

Одмаралиште је велелепно. Храна изванредна, пет оброка дневно. Могућност бављења свим могућим спортовима. Незаборавно, али шта вреди када нисам могао да се купам. И све бесплатно, па и превоз железницом.

Мајка Милева није могла да нађе парче платна, да би ми нека шнајдерка било како сашила купаће гаћице.

Забележио по сећању, дана 28. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак