МИТРАЉИРАЊЕ НЕМАЧКЕ КОЛОНЕ ГРУПЕ АРМИЈА "Е" ПРИ ОДСТУПАЊУ ИЗ ГРЧКЕ
Крајем 1944. године, у завршници II светског рата, Немачка група армија "Е" одступала је друмском комуникацијом Косовска Митровица, Краљево, Чачак, Ужице, Сарајево и даље.
Најмање 2. месеца та механизована армада је пролазила поменутом саобраћајницом , дан и ноћ, на око 200. метара од наше куће, у селу Кулиновцима, селу одмах до града Чачка. Скоро непрекидна колона: моторцикли , џипови, камиони топови, тенкови и све тако дан и ноћ. Макадам се био усијао, изгледао је боје и сјаја челика.
Пред само ослобођење Чачка, немачку колону су нападали наши са авионима. Обично су само митраљирали . Били су то Руси у руским авионима "ЈАК", ми смо их звали "Кукурузари".
Једнога дана у време митраљирања немачке колоне, наспрам наше куће, ја сам се сам нашао на око 100 метара од куће, изнад нашег бунара, у трешњевику. Рус се спустио, можда на 20 метара изнад земље, туче бесумучно из митраљеза или топова , ја бежим око дебла трешње, поред мене падају празни шаржери топовских граната, а пилот се, видим лепо смеје, видим га а види и он мене, оголеле гране, нема лишћа, све се види као на длану. Пошто сам ја на извесном брегу у односу на трасу пута, авион је био у мојој равни чак и ниже, па самим тим могли смо да се видимо. Тако је направио неколико кругова, а ја сваки пут бежим и тражим као бољи заклон, неће он мене, али страх је велики.
Чачак је коначно ослобођен 3. децембра 1944. године.
Забележио по сећању, дана 13. маја 2010. године.
Јован Шолајић, Чачак
БОМБАРДОВАЊЕ ЧАЧКА 1941. ГОДИНЕ
Првог октобра 1941. године, Чачак су , од немачких окупаторских снага, ослободили удружени партизани и четници.
Одмах по ослобођењу, Чачак је бомбардован са 9. немачких авиона зв. " штука". Авиони су један за другим правили широке кругове и пикирали из правца Овчара и Каблара, засипајући строги центар Чачка са сноповима везаних малих бомби. Било је и већих бомби, али мени су остале у дубоком сећању везане бомбе по неколико њих у вези.
Авиони су се спуштали веома ниско. Сваки авион имао је сирену. Уз заглушујућу буку мотора 9. авиона, један за другим и сирене су пиштале продорно да је мозак једва то подносио. Када су поизбацили све бомбе, наставили су са митраљирањем из тешких авионских митраљеза.
У време бомбардовања случајно сам се налазио код нашег бунара, одаљеног од куће око 50 метара. Поред бунара једна велика трешња, а ја све време облећем око дебла трешње. Имао сам утисак као да ће да избаце бомбе право мени на главу. А, велика је била страоба поготову када су тукли митраљезима Сваког пилота сам видео у кабини.
У центру Чачка тада је срушено доста зграда а погинуло је доста народа.
Забележио по сећању, дана 13. маја 2010. године.
Јован Шолајић, Чачак





