Categories
My Links
Генерална
Учитељ је изабрао нас 6-рицу да наставимо школовање у Гимназији
jovansolajic | 05 Мај, 2010 17:38

УЧИТЕЉ ЈЕ ИЗАБРАО НАС 6- РИЦУ ДА НАСТАВИМО ШКОЛОВАЊЕ У ГИМНАЗИЈИ

школу завршио сам у Кулиновачко - атеничкој школи, данас школа " СВЕТИ САВА" Чачак, 1940 године, са одличним успехом. Учио ме је стари учитељ Чедомир Илић.

Био сам повучено, мирно и стидно дете. Никакве несташлуке нисам правио и никад се ни са једним дететом, а и касније, нисам потукао. Први дан школе сам добро упамтио. Сви ми ђаци смо плевили калдрму у дворишту, која пракса је била преко целе године. Наравно, мени су страдале заноктице и сутрадан ја нисам хтео да идем у школу. Отац ме два-три пута шљепне по туру, те сам плачући у школу отишао. Иначе, никада више ни од оца нити мајке нисам добијао батине.

Ђаци су кажњавани за несташлуке или незнање батинама од стране учитеља.У подруму, испод стана учитељевог, био је и затвор за ђаке који су начинили неки тежи прекршај. У затвору је често био Блажун Шићевић, старији од мене за два разреда. Био је јако развијен, далеко најјачи у школи, тукао је кога је стигао, био је прави кабадахија.А, и њега су учитељи често тукли у дворишту да то посматрају сви ђаци, везивали и руке и ноге и били батином по табанима и прстима руку.

И ја сам једном добио батине од учитеља Чеде. У четвртом разреду, учитељ Чеда одреди мене, ваљда као доброг ђака и најпоузданијег, да га замењујем док он буде одсутан до краја наставе тога дана. А, ја као велики стидник, кажем учитељу да га неко други замењује. Учитељ на то, каже шта то рече, пружи руке, узе један прут са врха школске табле, и удари ми неколико батина.Због велике скромности добих батине, али се учитељ морао поштовати и без поговора.

На крају школовања, наш учитељ је, нас шесторицу ђака, предложио родитељима да треба да наставимо школовање у гимназији. Сви родитељи су прихватили препоруку учитеља. Учитељ нас је одвео да полажемо пријемни испит. Сви, изузев једног- Добривоја- Бока Којића, који је идуће године положио пријемни испит, завршио медицину и био дуго година лекар чачанског Борца и директор Хитне помоћи, положимо пријемни испит. Скоро сви смо факултете.

Мој отац је пружао велики отпор за мој наставак школовања.У гимназији је већ имао ћерку Олгу /1923/, а упис у школу је био веома скуп. Отац је био средњег имовног стања и као такав морао је да за упис деце плаћа и школарину.Школарина је била висока, знам само да се причало, да је вредела пар волова. Приликом уписа, отац је морао да поднесе документацију да је све обавезе према држави измирио, да је уплатио школарину, порез, прирез, да је отплатио рате кредита, а имао је хипотекарни дуг за изградњу куће од 15.000.- динара. Приликом уписа отац је морао да испрода све што је имао за продају од пољ. производа и да се зајми.

Али, ја сам био, брат ове сестре, јер нас је било три сестре и три брата, она средња и ја средњи.,па је она тату ипак убедила.

Што се тиче школовања деце, мој отац Иванко био је изузетно напредан човек. Пре другог светског рата , веома мали број девојака се школовало, а девојке родитеља земљорадника, никако. Моја сестра Олга је једини случај у чачанској гимназији да се школовала , којој је отац земљоделац. Наравно, ни моја генерација није имала женску чељад на школовању.

Уписао сам се у II - гу мешовиту чачанску гимназију. Ми из Друге гимназије носили смо тамно плаве качкете, а на њима жути ширит и жуте римске бројеве разреда и арапске  броја оделења, а девојке беретке ,беле блузе, плаве хаљине и ципеле са малим штиклама. Прва гимназија имала је ознаке беле боје.Ђаци су морали на јавним местима увек да носе униформе, а било је забрањено, да се појављују на улици после 20 часова.

Забележио по сећању Јован Шолајић, Чачак, дана 5. маја 2010. године.

 #