ДЕДА БЛАГОЈЕ УМРО СА 83. ГОДИНЕ ЖИВОТА; А ИМАО ПЛУЋА И СРЦЕ КАО МЛАДИЋ

Мој деда Благоје / 1859 - 1942 /, био је веома радан и штедљив. У село Кулиновце, покрај Чачка, доселио се из села Брекова код Ариља, вероватно 1871 године. Иначе потичемо из Херцеговине из околине Никшића. Доселио се са оцем Видосавом и још два брата / Млађен и Петроније /, један остане у Брекову/ Василије /, а два су се бавила неким урбанизованим пословима у Београду/ Радојица и Здравко /. Укупно их је било њих шесторица, а имали су и 2. сестре.. Рекох предње, из разлога што је деда Благоје стекао радом и највеће имање. Одгајио је 5. ћерки и 2. сина. До пред Други светски рат имао је у окућници 5,5 ха земље и поред З. Мораве две њиве у Прелићима, 2. старе куће, обе пола брвна пола зидане, нову кућу зиданиу 1930. године, која је тада била најбоља у селу, имала је олуке, зидана бетоном и гвожђем, са великим бетонским подрумом, са дуплим прозорима, са фасадом у орнаментима, 2. штале, 2. свињца, кокошарнике, велики салаш за жито, са два огромна трема, млекар , клозет, стаја за овце.

Деда је окопавао повртарске културе испод нашег бунара на имању званом Радовина. Имао је брух, у њиви добије болове, пребаце га у Чачанску болницу која је у близини, и он сутрадан , 6. јуна 1942. године умре. Црева му се завежу у кили и од тога умре. Лекари су га прегледали и рекли да је штета, што мора да умре, јер има плућа и срце као младић. Био је веома виталан и ако је имао 83. године.

Забележио по сећању, дана 25. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

СРПСКО - БУГАРСКИ РАТ 1885. ГОДИНЕ И ДЕДА БЛАГОЈЕ

Причао ми је деда Благоје /1859 - 1942 /, о ратовању у Српско - бугарском рату 1885. године.

Краљ Милан је повео рат против Бугарске, а због нерешених неких територијалних разграничења

Ратне операције почеле су веома лоше по Српску страну. Српска војска је одступала, у приличном нереду, све до Ниша. Бугари су у наступању све што су затекли побили и имања попалили.

Командант пука, у коме је деда Благоје ратовао , а пук постројен " у кару", издао је команду " пребројс ". Сваки десети војник да искорачи за један корак. Построје издвојене на отворену страну " каре ", и падне команда за стрељање. Стрељачки вод их све побије. Командант пука им саопшти да ће бити сваки стрељан, као ови што су прошли, уколико буде и покушао да напусти положај - да одступи Јаој мајко, када смо ми кренули у наступање каже деда Благоје, веома брзо стигнемо до Софије. Ту нас зауставе, иначе ко зна докле би догурали. Бугарима вратимо мило за драго, истом мером.

Деда Благоје Шолајић, се после рата оженио и одгајио 2. сина и 5. ћерки. Забележио по причању деде Благоја и сећању, дана 25. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак