ИЗЛЕЧИО САМ НОГЕ НА ЗАПАДНОЈ МОРАВИ 1945. ГОДИНЕ

После повратка из Рата, у којем сам био као добровољац / 1929. годиште/, те 1945. године, осим што нисам имао више од 35. кгр,, ноге су ми биле јако отекле, као "ступе".

Отечене су биле од изнад колена закључно са стопалима. И не биле, сећам се да сам се за неколико месеци, колико сам био у рату, само једном окупао и без пресвлачења веша. Имао сам на ногама немачке артиљеријске чизме, које сам ретким приликама могао да изујем.

Мама Милева ме одведе код неког лекара /мислим да је био Др Зарић/ и овај ме прегледа и препоручи. На Мораву: сунчање, врући песак и купање сваки дан. И ја цело лето 1945. године, ништа нисам радио , одлазио сам на Мораву сваки дан , сунчајући се и купајући. Ноге сам затрпавао са врућим ситним песком. Свакога дана је било боље и боље и једнога дана отока више није било. Могао сам на ноге нормално.

Хвала Богу дуго су ме добро служиле.

Забележио по сећању, дана 28. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак