За Градоначелника града Чачка

Поштовани г-не Велимиру Станојевићу,

Данас читам у Политици, како ће Влада да пресели Фонд за развој у Ниш, и да ће да формира филијале истога фонда у Зајечару, Краљеву, Новом Пазару, Ужицу и Зрењанину.

Није ово једини случај где је Чачак заобиђен. Мало, мало па прочитамо да се неке Владине мере предузимају у суседним градовима, а у Чачку баш ништа. Да ли и даље важи крилатица, да се Чачак развија, да има јаку малу привреду, итд.,итд.

А, у Чачку ни једна инвестиција није дошла, од када је почела ова трансформација привреде.. Многа велика предузећа су скоро потпуно угашена, проценат незапослених је међу највећим у Држави.

Даље, Чачак као центар Моравичког округа, никако да заокружи своје место у функцијама државе и привреде. И ако их има оне су кусе. Примера ради, у последњој реорганизацији судства, Чачак је опет осакаћен. Вишем суду у Чачку није припала Ивањица, већ Вишем суду у Ужицу. Чачку је одузета једна општина, па је остао на три, а Ужицу је поред његових неколико општина Златиборског округа , додата општина Моравичког округа. Чачку је било много 4., а Ужицу је било мало неколико општина. Чачански округ је добио име по топониму из Ивањице, а Ивањица не припада том свом округу, већ другом. Свашта !.

Ем, није логично да се не заокружи надлежност државних функција за округ као целину, није логично да Ивањица припада Полицијској управи у Чачку, а судство Ужицу. И не само то, Ивањичани мигрирају правац Чачак, а не Ужице и пола Чачана су пореклом Ивањичани. Чак и Ариљци мигрирају у правцу Чачка, а не Ужица..

Очигледно је да треба кукати и тражити а не хвали ти се. Много смо се хвалили, па ето где смо стигли..Много заостајемо у развоју. Најгоре је да немамо све функције регионалног центра , јер би Чачак, обзиром на положај и на величину- после Ниша и Крагујевца, највећи је град Централне Србије.,требао да има. Упротивном, прети нам опасност, да Чачак , код неке реорганизације Државе, буде ликвидиран као регионални центар.

Не могу да поверујем, да се све ово догађа са Чачком, због тога, што власт у Чачку није истородна са влашћу у Држави. Предузмите неке мере. Дајте, да ми грађани осетимо да се власт више бави народом а не собом.

Ово сам вам написао са жељом за бољитак свих нас.

С поштовањем. Јован Шолајић, Чачак

РУСКА АРТИЉЕРИЈА ТРАЖИ И ОТКРИВА ПОЛОЖАЈ НЕМАЧКЕ АРТИЉЕРИЈЕ 1944. ГОДИНЕ

У борбама за ослобођење Чачка 1944. године, учествовале су и јединице Црвене армије.

У усеченом сеоском путу , који се одваја од старог пута за Краљево, који води у село Атеницу, и иде добром дужином поред имања моје фамилије Шолајића, беше укопана и добро заклоњена немачка артиљерија. Колико је било топова не знам, али било их је много, све топ до топа. Изнад, на имању моје стрине Катице , биле су огромне камаре топовских граната. Та артиљерија је тукла руске положаје код Брђана.

Руси су данима тражили да открију положај ове арт. јединице. Руси испаљују по једну гранату, она подбаци, или пребаци, све ближе и ближе. Једнога дана, открију положај, па када су почели да грувају, све топове су разнели у парам парчад. Експлодирале су и камаре граната. Чауре и неекслодиране гранате летеле су на све стране.

Ми смо све време били у кући или на имању, зависно од посла. Отац је нама објаснио како треба да поступимо код овог контрабатирања. Кад испали топ у Брђанима, уколико се чује пијук гранате, слободно можемо да останемо на имању или у дворишту. Међутим, ако се не чује лет гранате да трком бежимо у наш подрум, јер ће граната да падне веома близу. Многе гранате су тако пале тик испод и изнад куће. Фала Богу ни једна нам није наудила. По други пут у овоме рату оштећени су нам објекти нашег домаћинства.

Кад одоше Немци, ми деца и дечаци демонтирали смо много граната, вадили смо барут у штапинима и палили га. Нисмо били свесни шта је могло да нам се догоди. Неком срећом изгледа да смо знали како то треба радити.

Ови топови су били десно од наше куће. А лево од наше куће, на оприлике 200 метара у Мишовића гају, дејствовала су 3. далекометна немачка топа, који су били постављени на шинама. Када испале гранату топови се унатраг возе по шинама.

Забележио по сећању, дана 14. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

СКЛОНИШТЕ ОД БОМБАРДОВАЊА ПРЕД РАТ 1941. ГОДИНЕ

Шестог априла 1941. године, на дан када је Немачка без објаве рата, војно напала Краљевину Југославију, бомбардовањем Београда, ми из породице / нас 9-ро/, отишли смо у склониште.

Склониште је мој отац Иванко, направио на око 100 метара изнад куће, у страни једног поточића. Укопао је у земљу у страну, висине човека, покрио гредама и балванима, затим земљом, имало је бар један метар дебљине покривке.

То јутро један авион је високо кружио над градом. У граду Чачку , од војних објеката биле су пешадијска / X. прослављени пук/ и артиљериска касарна и Војно технички завод. Авион, који је кружио доста високо, тукла је противавионака артиљерија, али безуспешно, авион је био ван домета. Ми смо били око склоништа, јер се видело да нема опасности, авион је био високо на небу.

Говорило се, да је наша артиљерија исто јутро оборила један наш авион, који је летео ниско, наравно грешком, мислили су да је непријатељски.

Отац Иванко изградио је склониште по препоруци ондашњих власти и то пре почетка самога рата, јер је много "мирисало" да рат само што није почео. Није ми познато да је у нашем селу Кулиновцима- селу покрај самога града Чачка, још неко градио склониште, осим мога оца.

По хитном поступку велика бетонска склоништа /2/, са бетонском плочом од 2. метра, изградио је Војно технички завод.

Забележио по сећању, дана 14. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак