Categories
My Links
Генерална
На Мору без купаћих гаћица 1948. године.
jovansolajic | 28 Мај, 2010 14:01

НА МОРУ БЕЗ КУПАЋИХ ГАЋИЦА 1948. ГОДИНЕ

Војно предузеће " Боба Милетић " из Чачка , упути ме на море 1948. године. Био је крај септембра или почетак октобра месеца, време још летње.. Немам купаће гаћице. Обиђем цео Чачак, нема гаћица у продаји и то на тачкице. Консултујем неке пријатеље, немам решење. Председник Среског одбора Савеза синдиката Славољуб Миловановић путује са мном , у истој смо партији. Питам и њега шта да радим, а он каже да и он нема гаћице, али да ће мо их моћи да купимо у Сплиту и да се не секирам

Стигнемо у Каштел стари у Радничко одмаралиште ССЈ, пре рата је било Чешко власништво, где је летовала само буржоазија, тако су нам испричали. Да је дошло време да радничка класа сада ужива у овим благодетима.

Сутра дан, одемо Славо и Ја у Сплит. Нема у продаји гаћица, цео Сплит обиђемо.. На мору сам , а не могу да се купам. Увече, нас неколико који смо били исте среће, који смо били без гаћа, одемо у неку увалу, свучемо одело, останемо у дугачким гаћама, заврнемо их до колена, уђемо до колена у воду, мало се испрскамо и то је било све. Моје прве слике са мора, нису купалачке, већ у оделу.

Одмаралиште је велелепно. Храна изванредна, пет оброка дневно. Могућност бављења свим могућим спортовима. Незаборавно, али шта вреди када нисам могао да се купам. И све бесплатно, па и превоз железницом.

Мајка Милева није могла да нађе парче платна, да би ми нека шнајдерка било како сашила купаће гаћице.

Забележио по сећању, дана 28. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #
Излечио сам ноге на Западној Морави 1945. године
jovansolajic | 28 Мај, 2010 13:56

ИЗЛЕЧИО САМ НОГЕ НА ЗАПАДНОЈ МОРАВИ 1945. ГОДИНЕ

После повратка из Рата, у којем сам био као добровољац / 1929. годиште/, те 1945. године, осим што нисам имао више од 35. кгр,, ноге су ми биле јако отекле, као "ступе".

Отечене су биле од изнад колена закључно са стопалима. И не биле, сећам се да сам се за неколико месеци, колико сам био у рату, само једном окупао и без пресвлачења веша. Имао сам на ногама немачке артиљеријске чизме, које сам ретким приликама могао да изујем.

Мама Милева ме одведе код неког лекара /мислим да је био Др Зарић/ и овај ме прегледа и препоручи. На Мораву: сунчање, врући песак и купање сваки дан. И ја цело лето 1945. године, ништа нисам радио , одлазио сам на Мораву сваки дан , сунчајући се и купајући. Ноге сам затрпавао са врућим ситним песком. Свакога дана је било боље и боље и једнога дана отока више није било. Могао сам на ноге нормално.

Хвала Богу дуго су ме добро служиле.

Забележио по сећању, дана 28. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #
Купање на Западној Морави пре Другог светског рата
jovansolajic | 28 Мај, 2010 13:40

КУПАЊЕ НА ЗАПАДНОЈ МОРАВИ ПРЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Пре Другог светског рата , купали смо се на Западној Морави, у реону Прелића, у Кулиновачком пољу, одмах низводно од урбаног дела Чачка.

Отац Иванко је изузетно волео да се купа и сунча на Морави. Недељом и празницима када се не ради у пољу, отац нас све шесторо деце потрпа у сеоска дрвена кола са канатама са упрегнутим кравама. Волове нисмо имали, задња два пара волова липсала су 1930. године, од великих напора у превлачењу материјала за зидање наше нове куће. Некад са нама је ишла и мајка Милева, а за деду Благоја и бабу Живану не сећам се.

У кола потерамо свега и свачега за битисање целога дана на Морави. Неки пут смо и кували ручак на плажи, обично ретки шарени пасуљ или видовац са сувим свињским месом и сланином и по могућству погача од јечменог или пшеничног црног башна, ако не , бела проја.

На купање потерамо доста свакојаког сезонског воћа, кога смо имали свих врста и у изобиљу. Поред шљива, крушака , летњих јабука, највише смо јели лубенице и диње. Тата је увек гајио и лубенице и диње, а није их никада терао на пијац за продају. Знали смо да за дан поједемо и преко 10 . лубеница и диња. Лубенице држимо у води или испод неке врбе и мало- мало кришка лубенице је у залогајима.

Вода чиста прозрачна плавичасто- зеленкаста, могла је да се пије, топла. Ми деца смо и пили моравску воду намерно или ненамерно. Врућ песак.

Ниво воде је био увек задовољавајући, знам по томе, што тата није могао са колима да пређе на другу обалу Мораве где хоће, већ само на делу где је река широка и са спрудовима. Како се звало место где се прелази река колима има одговарајуће име, али сада не могу да се сетим које.

Многе сандолине, са једним или два веслача, по цео дан парају површину воде, узводно и низводно реком, лепота божја.

Мене нико није учио да пливам, нити се сећам да је неко дете учено да плива. Како памтим за себе, ја сам знао да пливам.

На Морави остајемо до саме вечери - враћамо се кући по хладовини.

Забележио по сећању, дана 28. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #