Categories
My Links
Генерална

« Како смо одлазили на одслужење војног рока 1949. године. | Излечио сам ноге на Западној Морави 1945. године »

Купање на Западној Морави пре Другог светског рата
jovansolajic | 28 Мај, 2010 13:40

КУПАЊЕ НА ЗАПАДНОЈ МОРАВИ ПРЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Пре Другог светског рата , купали смо се на Западној Морави, у реону Прелића, у Кулиновачком пољу, одмах низводно од урбаног дела Чачка.

Отац Иванко је изузетно волео да се купа и сунча на Морави. Недељом и празницима када се не ради у пољу, отац нас све шесторо деце потрпа у сеоска дрвена кола са канатама са упрегнутим кравама. Волове нисмо имали, задња два пара волова липсала су 1930. године, од великих напора у превлачењу материјала за зидање наше нове куће. Некад са нама је ишла и мајка Милева, а за деду Благоја и бабу Живану не сећам се.

У кола потерамо свега и свачега за битисање целога дана на Морави. Неки пут смо и кували ручак на плажи, обично ретки шарени пасуљ или видовац са сувим свињским месом и сланином и по могућству погача од јечменог или пшеничног црног башна, ако не , бела проја.

На купање потерамо доста свакојаког сезонског воћа, кога смо имали свих врста и у изобиљу. Поред шљива, крушака , летњих јабука, највише смо јели лубенице и диње. Тата је увек гајио и лубенице и диње, а није их никада терао на пијац за продају. Знали смо да за дан поједемо и преко 10 . лубеница и диња. Лубенице држимо у води или испод неке врбе и мало- мало кришка лубенице је у залогајима.

Вода чиста прозрачна плавичасто- зеленкаста, могла је да се пије, топла. Ми деца смо и пили моравску воду намерно или ненамерно. Врућ песак.

Ниво воде је био увек задовољавајући, знам по томе, што тата није могао са колима да пређе на другу обалу Мораве где хоће, већ само на делу где је река широка и са спрудовима. Како се звало место где се прелази река колима има одговарајуће име, али сада не могу да се сетим које.

Многе сандолине, са једним или два веслача, по цео дан парају површину воде, узводно и низводно реком, лепота божја.

Мене нико није учио да пливам, нити се сећам да је неко дете учено да плива. Како памтим за себе, ја сам знао да пливам.

На Морави остајемо до саме вечери - враћамо се кући по хладовини.

Забележио по сећању, дана 28. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #
Add Comment
Додај коментар





Запамти ме