СРБИН ЗАРОЉЕНИК И КАКО СЕ ЗАВРШИО ЉУБАВНИ ОДНОС СА НЕМИЦОМ

Боривоје Мишовић / 1904-1991 /, земљорадник из села Кулиноваца покрај Чачка, падне у немачко заробљеништво 1941. године.

У заробљеништву, као и сви други заробљеници земљорадници Срби, радио је земљ. послове код Немца, власника пољопривредног имања.

Боривоје се загледа у лепу младу Немицу, из суседног имања, која је имала мужа официра-пилота , и са њом ступи у сексуалне сталне односе. Боривоје је био леп, маркантан Србенда, зрелих година.

Немица роди сина, а за све време њен муж није долазио са Источног фронта. Немици је то прво дете.

Велики грех је направљен, не само према Немцу- официру, него према чистоти Немачке расе- по Хитлеровском закону.

Официр дође на осуство, Боривоје се уплашио шта ће са њим да буде, јер је за такве случајеве ишла глава. Пожали се своме газди, и овај га охрабри да ће он све да некако ствар заташка и код превареног официра и код власти- да је то дете ипак официрово.

Прича Боривоје, дошао муж. Очекујем да се сваког часа појави. Ујутру, чистим шталу, окренут леђима, осећам сенку у вратима, као видим раскреченог официра на вратима и само очекујем пуцањ. А, он прилази рапортира ми и пружа руку и здрави се са мном. Крајње пријатељски, јер није мала ствар да добијеш сина, какав резон.

Не знам како бих ја реаговао.

Међутим, један покварени Србин из Ваљева или околине је стално уцењивао Боривоја, да ће да га пријави комнданту логора, што је једног дана и учинио. Боривоја стрпају одмах у затвор. Саопштили су му да ће му бити суђено. А, мој ти Боривоје, био је толико промућуран, затражи преко Црвеног крста, да му Црвени крст обезбеди адвокате да га бране и то из неутралне државе Швајцарске. Председник судског већа је био по чину генерал, а Боривоја су бранила три адвоката из Швајцарске. Успео је да добије временску казну- четири године тешке робије , а Немица буде осуђена на 1,5 година затвора. 

Боривоја пребаце у кажњенички логор у зону ратних дејстава Западног фронта. На уласку у логор ,сачекали су га кажњеници свих могућих савезничких војсци, говорећи, видећи га у југ. униформи, Србо ј..бо. Каже Боривоје, ми Срби смо у овом логору били искључиво због ј.....не. А, нпр. Пољаци искључиво због крађе.

Тешка робија се састојала : да су копали ровове и траншеје у зони ратних дејстава, уз 200 грама некаквог хлеба дневно, па ко оста жив оста. Захваљујући јакој конституцији издржао је и дочекао ослобођење од западних савезника и са 29. килограма, а имао је преко 100 кгр., издржавши 1,5 година робије.

После рата, само једном је Боривоје отишао у Немачку, видео се са сином и Немицом- љубавницом, али трајне односе није успоставио.

Жена Љубица није му много замерала.

Забележио по сећању и причању Борицвоја, осамдесетих година прошлога века, дана 19. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак