АМЕРИЧКИ И ЕНГЛЕСКИ АВИОНИ НАД ЧАЧКОМ 1944. ГОДИНЕ

У пролеће- лето 1944. године, свакога јутра, око 9. часова, амерички и енглески авиони летели су изнад Чачка, из правца југо-запада према северо-истоку. Прво се чуло тихо брујање, затим све јаче и јаче, а када су били изнад наших глава брујање је било скоро заглушујуће.

Стотине авиона, обично двотрупаца, као јато птица, у нижем поретку и релативно ниско, а изнад њих ловци. Све у беспрекорном поретку. После подне, око 14. часова обично, истом путањом, авиони су летели у супротном правцу.

Савезнички авиони су летели из војних база у Италији у правцу Румуније, где су бомбардовали нафтна поља и рафинерије нафте. Некад су богами бомбардовали и наше градове, нарочито је страдао Београд , на Васкрс 1944. године. Данима и данима , можда и више је то трајало.

У повратку, сваки пут, по неки авион се запалио и падао на територију нашег видеокруга у околини Чачка. Авион се запуши , губи висину, одмах потом из авиона излећу падобранци- пилоти и чланови посаде. Потом, експлозија и тресак авиона о земљу. Немци су јурили , обично мотоциклима, да похватају падобранце, али је народ и четници, који су тада држали сеоско подручје под својом војном контролом, били бржи и склањали су их на безбедна места.

Ја нисам чуо, да су неки од падобранаца на нашој територији пали у Немачко заробљеништво.

Авијатичари су пребацивани у село Прањане, одакле су их, са импровизованог аеродрома, којег су грађани уредили, савезници авионима пребацили у Италију, те исте 1944. године, њих око 500.

Забележио по сећању, дана 20. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак