МИТРАЉИРАЊЕ НЕМАЧКЕ КОЛОНЕ ГРУПЕ АРМИЈА "Е" ПРИ ОДСТУПАЊУ ИЗ ГРЧКЕ

Крајем 1944. године, у завршници II светског рата, Немачка група армија "Е" одступала је друмском комуникацијом Косовска Митровица, Краљево, Чачак, Ужице, Сарајево и даље.

Најмање 2. месеца та механизована армада је пролазила поменутом саобраћајницом , дан и ноћ, на око 200. метара од наше куће, у селу Кулиновцима, селу одмах до града Чачка. Скоро непрекидна колона: моторцикли , џипови, камиони топови, тенкови и све тако дан и ноћ. Макадам се био усијао, изгледао је боје и сјаја челика.

Пред само ослобођење Чачка, немачку колону су нападали наши са авионима. Обично су само митраљирали . Били су то Руси у руским авионима "ЈАК", ми смо их звали "Кукурузари".

Једнога дана у време митраљирања немачке колоне, наспрам наше куће, ја сам се сам нашао на око 100 метара од куће, изнад нашег бунара, у трешњевику. Рус се спустио, можда на 20 метара изнад земље, туче бесумучно из митраљеза или топова , ја бежим око дебла трешње, поред мене падају празни шаржери топовских граната, а пилот се, видим лепо смеје, видим га а види и он мене, оголеле гране, нема лишћа, све се види као на длану. Пошто сам ја на извесном брегу у односу на трасу пута, авион је био у мојој равни чак и ниже, па самим тим могли смо да се видимо. Тако је направио неколико кругова, а ја сваки пут бежим и тражим као бољи заклон, неће он мене, али страх је велики.

Чачак је коначно ослобођен 3. децембра 1944. године.

Забележио по сећању, дана 13. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак