СКЛОНИШТЕ ОД БОМБАРДОВАЊА ПРЕД РАТ 1941. ГОДИНЕ

Шестог априла 1941. године, на дан када је Немачка без објаве рата, војно напала Краљевину Југославију, бомбардовањем Београда, ми из породице / нас 9-ро/, отишли смо у склониште.

Склониште је мој отац Иванко, направио на око 100 метара изнад куће, у страни једног поточића. Укопао је у земљу у страну, висине човека, покрио гредама и балванима, затим земљом, имало је бар један метар дебљине покривке.

То јутро један авион је високо кружио над градом. У граду Чачку , од војних објеката биле су пешадијска / X. прослављени пук/ и артиљериска касарна и Војно технички завод. Авион, који је кружио доста високо, тукла је противавионака артиљерија, али безуспешно, авион је био ван домета. Ми смо били око склоништа, јер се видело да нема опасности, авион је био високо на небу.

Говорило се, да је наша артиљерија исто јутро оборила један наш авион, који је летео ниско, наравно грешком, мислили су да је непријатељски.

Отац Иванко изградио је склониште по препоруци ондашњих власти и то пре почетка самога рата, јер је много "мирисало" да рат само што није почео. Није ми познато да је у нашем селу Кулиновцима- селу покрај самога града Чачка, још неко градио склониште, осим мога оца.

По хитном поступку велика бетонска склоништа /2/, са бетонском плочом од 2. метра, изградио је Војно технички завод.

Забележио по сећању, дана 14. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак