СИЛА БОГА НЕ МОЛИ

Августа месеца 1943. године, бугарски окупаторски војници, стационирани у Артиљериској касарни у Чачку, тројица њих, пљачкали су по кућама у селу Грабу у Драгачеву. Четници убију једнога , једнога заробе па касније пусте, а један им побегне.

Бугарска војска је одговорила веома брутално. Палила је и убијала мирне грађане редом без икаквог објашњења. Паљења кућа је почело одмах по изласку из града Чачка према Драгачеву, у чачанским селима Придворици и Јездини.

Моји Вујовићи су на самом уласку у Драгачево, у селу Грабу. Прве куће Драгачева., одмах иза Карауле. Народ је чуо да се приближава војска која жари и пали све пред собом.

Мој деда по мајци Живко Вујовић / 1871 / и његов рођени брат Антоније /1870 /, нису хтели да беже од кућа, говорећи укућанима да су они стари и да знају помало бугарски и да њима неће ништа да се догоди.

Управо, обојица су у I балканском рату 1912. године, у саставу II српске армије, којом је командовао легендарни генерал, потоњи војвода, Степа Степановић, заједно са Бугарима ослободли Једрене од Турака. Рећи ће им то и биће све у реду. Међутим, сила Бога не моли. Обојицу су убили на прагу својих кућа и попалили све објекте до задњег. Побијено је још доста драгачеваца и то редом без икаквог одабира и попаљено на десетине домаћинстава.

Забележио по причању очевидаца, и по сећању, дана 12. маја 2010. године

Јован Шолајић, Чачак