СРЕЋНА НОВА 1941. ГОДИНА

Иванко је на вратима једне од соба , у коју се улази из предсобља, написао уочи Нове 1941. године, не знам са чиме, : "СРЕЋНА НОВА 1941. ГОДИНА". И била нам је срећна.

Вероватно је био месец септембар 1941 године. Четничке јединице увече заузму положаје у линији Иванкове куће за напад на Немце и за ослобођење Чачка. Куће Иванкове се налазе око 500 метара ваздушном линијом од артиљеријске касарне , а од старог пута за Краљево око 200 метара.Случај је хтео, или је то можда био избор, да је око наше куће заузела положај чета којом је командовао пашеног Иванков Милорад Ружичић из драгачевског села Гарачића. Иванко је молио Милорада, да то не чини да ће да му кућу запали, али ништа није вредело. Напротив, једини митраљез којег је имао поставио је на прозор нове куће.

Нова кућа има доминантан положај, на брегу је , има бетонски јак подрум, зидана са гвожђем и бетоном, са орнаментима, олуцима, зидана 1930. године, уз помоћ кредита од Хипотекарне банке из Београда у износу од 15.000.- динара, не знам са којим роком отплате, али са каматом од 12% редовне и 12% затезне. Пре него ли што је почео напад сви смо се склонили у подрум нове куће, нас око 30-так, цео комшилук, а 9-оро из наше куће. Иванко је већ ставио испред прозора и врата подрума да ли сламу или сено, ради заштите од пушчаних и митраљеских метака.

Око пола ноћи , чули су се јауци рањеника , а потом и тишина, јер су се четници повукли. Сутра ујутро, само што се разданило, нас пуно двориште, а немачки официр са двојицом пратиоца на коњима осматра двогледом нашу кућу / са места данашњег обданишта /. Отац Иванков Благоје /1859/ каже нама да бежимо , да неће да ваља. Нас осморо крећемо одмах у бежанију преко брда у суседно село Атеницу, а деда остаје код куће, каже: стар сам нека буде шта буде.

Само што смо прешли преко брда почела је канонада топова. Гађали су из свих расположивих оруђа: топова, тенкова, блиндираног воза, а бомбардовао је и један авион. Нама сруше скоро да темеља нову кућу, а оштете и друге куће /2/ и друге објекте, а у селу још 13. кућа. Кров на кући је био однет у целости, а рупе на зидовима нису могле да се преброје.

Куриозитет, једна граната пробила је зид нове куће, прошла дијагонално кроз двоја врата, пробила зид друге старе куће зване пивница , ударила у ложиште шпорета и однела га, пробила други зид и иза зида пала неексплодирана, а на шпорету шерпа од 20 литара пуна млека недирнута. Чудом, деди Благоју није фалила ни длака са главе, и ако је све време био у дворишту, На имање Иванково пало је укупно око 150 граната, Иванко је десетак неексплодираних закопао на делу нашег имања зв. Радовина. Радни батаљон Чачанског одреда, одмах по ослобођењу 1. октобра 1941. године је поправио нашу и друге куће , али само зазидао и покрио, да не кисне.

Иванко је тек 1951. године, некако довео у стање да се у новој кући могло да живи. За све време рата били смо на великим искушењима, скоро сви из куће смо учествовали у рату и сви га преживели без икаквих последица, и Иванкова жеља Срећна нова 1941 година се испунила. И данас може да се прочита то Срећна..... , после толико година. Иванко је после рата попунио све могуће државне обрасце о причињеној ратној штети на терет државе Немачке. Међутим ништа од тога. Тито је Вили Бранту, односно Немачкој, опростио ратну штету, у име државе и у име свих нас који смо претрпели ратну штету.

 Записао по сећању: Јован Шолајић, Чачак

Дана 3. маја 2010. године