Categories
My Links
Генерална

« Срећна Нова 1941. година | Политика - Међу нама - Шта кажу Влада и Скупштина о издавању српскохрватског речника од САНУ ? »

Срећом избегао сигурну смрт 1941. године
jovansolajic | 03 Мај, 2010 13:44

СРЕЋОМ ИЗБЕГАО СИГУРНУ СМРТ 1941. ГОДИНЕ

Мој отац Иванко , стар 42. године / 1899 /, 1941. године приступио је партизанима у Чачански партизански одред " Др Драгиша Мишовић".Његова чета је била у саставу 6-ог батаљона одреда. Иначе, Чачански одред је био највећа партизанска формација у Југославији. У свом саставу имао је : 6. пешадијских батаљона, батерију топова, тенковску јединицу, бициклистичку чету, све позадинске јединице. Одред је бројао преко 4500 наоружаних бораца.

Спомен топ на Ружића брду код Краљева и Спомен тенкови у центру Краљева и испред музеја у Ужицу, представљају борбу бораца и јединица Чачанског партизанског одреда.

Управо, топ и тенкови су припадали Чачанском партизанском одреду / да се зна /.

У опсади Краљева јединица у којој је био и Иванко десјствовала је из правца Врњачке Бање, била је стационирана у селу Врба. После разлаза са четницима и распада блокаде код Краљева, јединица Иванкова је пребачена на фронт према Равној Гори. У селу Срезојевцима, његова чета, водила је борбу са четницима. У тој борби , у борбеном поретку, у време краткотрајног затишја, погинуо је његов командир чете Раденко- Рајо Јањић. Погодио га је метак усред чела , док је Иванко са њим водио некакав разговор. Погинули Рајо је био предратни комуниста, био је на робији до почетка рата. Политички робијаши су , одмах по избијању рата, пуштени кућама.

Четници у јуришу заробе Иванка и још двојицу голобрадих младића, пореклом из равних села према Краљеву. Младиће одмах стрељају, а Иванка су почели да кундаче са пушчаним цевима и кундацима, псујући га шта је он матор / 42. године/ тражио у комунистима, да ће сад видети свога бога. У том партизани у контра јуришу Иванка ослободе. Натоваре га на волујска кола и превезу у Чачанску болницу, где се брзо опоравио и ако је имао 6. поломљених ребара.

Ово ми је причао отац Иванко , ко зна колико пута.

Јован Шолајић, Чачак

 #
Add Comment
Додај коментар





Запамти ме