Поштовани г-не Збиљићу,

Замолио бих вас , да ми одговорите на следеће питање: Да ли је правилно рећи: председница Народне скупштине, народна посланица, министарка, директорка, итд. Ако у Уставу пише да се на челу Народне скупштине налази председник, ако је Парламент састављен од 250 посланика, ако је на челу Државе председник, исто на челу Владе председник, да Владу чине министри, итд,

Значи, положаји и радна места , у Уставу, су прописана у мушком роду. Ако у дипломама пише: доктор, дипл.маш. инжењер, итд., и овде су звања и занимања прописана у мушком роду. Да ли је онда у реду рећи . Славица Ђукић Дејановић, председница, ако у Уставу пише положај- звање тог лица је председник. Њен положај и звање се читају из акта о оснивању те институције. Ако у акту пише председник, онда је звање председница неадекватно- противно слову Устава. Ако у државним актима стоји Министар , а испод потпис министра женског рода, зашто у новинама пишу министарка.

 На крају, моје је мишљење, да испред или иза имена и презимена државног функционера и у свим другим случајевима треба да пише назив или име функције коју обавља из акта о оснивању те институције, а не да се руководи којег је пола дотична особа.

У ствари најправилније би било рећи: г- ђа Славица Ђукић Дамјановић, председник Народне скупштине, г-ђа Јована Петровић, народни посланик, г- ца Милена Ускоковић, професор српског језика, г- ца Ана Јанковић, полицајац, г- ца Перса Јовановић, поручник Војске Србије, итд.

Треба рећи : има реч или дајем реч г- ђи Јелени Марковић, народном посланику, или г- ђи Олги Мариновић, министру финансија.

Питам се само, због чега се у средствима информисања, особе не титулишу са г-нин, г- ђа, г- ица, ако смо из употребе избацили друг и другарица.

Хоћу да о овоме пишем надлежнима, па сам хтео Ваше мишљење, као стрчњака за српски језик, а ја нисам тај. Не могу више да слушам и читам та пед.......ња.

Много вам хвала унапред.

Поздрав: Јован Шолајић, Чачак