Categories
My Links
Генерална

« Министарство за инфраструктуру - Какве су нам табле места и путокази на нашим путевима | Гајили смо дуван за време Другог светског рата »

У Дому гарде у Београду, моја маленкост и генерал Милош Шумоња
jovansolajic | 15 Јун, 2010 14:13

У ДОМУ ГАРДЕ У БЕОГРАДУ, МОЈА МАЛЕНКОСТ И ГЕНЕРАЛ  МИЛОШ ШУМОЊА

У Дому гарде у Београду, одржавао се некакв скуп ,касних шестдесетих или раних седамдесетих година прошлога века.На дневном реду, између осталог, је био и Положај војних установа које су на привредном рачуну - које послују на принципима дохотка.

Ја сам имао обавезу, да испред ремонтних завода, поднесем реферат о положају наших установа. Радио сам у Техничко ремонтном заводу у Чачку, на радном месту Начелника финансијског сектора.

Састанку председава генерал- пуковник Милош Шумоња, начелник генералштаба, а у председништву је и генерал-пуковник Петар Матић, помоћник држ.секретара за народну одбрану. Обојица народни хероји из Другог светског рата, велики ауторитети, први са лепим великим брковима, који су много лепо пристајали, а други ошишан до главе и висока стаса.Обојица импонују. Генерал Шумоња је и појавом представљао ауторитет.

Ја за говорницом излажем реферат / писан /, у сали изузев мене све војна лица, махом пуковници, на таваници огроман лустер , снима камера, прилично уштогљено, озбиљно. Рекли су ми да је у тој сали одржан историјски сусрет Тито- Шрушчов.

На једном месту мога излагања, генерал Шумања је упао у реч, рекавши " да није тако". А, ја сам на то одговорио : " друже генерале, да знате да је овако како сам изнео ".На то ће генерал опет, понављајући да нисам у праву.

Завршим са излагањем, седнем на своје место, онај до мене неки пуковник ми каже да ли знам ко је овај генерал што председава. Кажем ја, да знам, да је он генерал Шумоња. Он је веома строг војничина и ретко ко би смео да му противуречи. Шта да радим, ја сам морао да изнесем истину, па нека кошта колико кошта.

Лепо се завршило. Чак је моје излагање штампано у Војно-економском прегледу, зашта сам добио и први хонорар у животу.

Забележио по сећању, дана 15. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #
Add Comment
Додај коментар





Запамти ме