Categories
My Links
Генерална

« ЦЕР Чачак, Први Шеф рачуноводства | Министарство пољопр.,шум.и водопр. За министра лично, Зашто пишу латиницом у огласу »

Сремски фронт, Драгутин Јањић и Светислав Јевтовић, Доживљај
jovansolajic | 26 Јун, 2010 15:14

СРЕМСКИ ФРОНТ, ДРАГУТИН ЈАЊИЋ И СВЕТСЛАВ ЈЕВТОВИЋ ИЗ АТЕНИЦЕ, ДОЖИВЉАЈ

Пред крај Другог светског рата, 1944. године, ухапшени су Драгутин- Драго Јањић /1927/ и Светислав - Ћећо Јевтовић /1924 / из Атенице селу близу Чачка. Из Чачанског затвора убрзо су пребачени у Бањички логор у Београду. У Бањичком логору лежали су 14. дана.

Окупатор је , пред само ослобођење Београда, транспортовао логораше возовима за чувени логор у Аустрији Матхаузен. Наравно, транспортовани су у теретним вагонима. У њиховом вагону било их је 27- ро. Договоре се да покушају бекство. Просекли су у поду вагона отвор довољан за људско провлачење. И када је воз улаганио из неких разлога, по упутству једнога од њих, а био је и мрак, спуштали су се кроз отвор на пругу - на прагове колосека, један по један, безбедно. Драго и Ћећо стално су били један уз другога, тако да су и искочили један за другим, и нашли су се после искакања, идући пругом један другоме у сусрет.

Искочили су негде у Срему. Пронађу неку партизанску јединицу. Прво су били на великој и вишедневној провери, са собом нису имали никаква документа, били су сумњиви. Једва су некако убедили руководиоце да нису шпијуни, свашта је могло да им се деси. И приме њих у ту партизаннску јединицу.

У време ратних операција на Сремском фронту и они су са њиховом јединицом у њој учествовали. У једној од борби њихова јединица буде приморана на повлачење. Драго и Ћећо, у брзом налету Немаца, да их не би заробили, склоне се у једно сеоско двориште. Био је мркли мрак. Склоне се у близину помоћних објеката. Ћећо се завуче у некакав хоризонтални пиладарник, а Драго одмах до њега полегао . Долази Немац са аутоматом на готовс, загледа око себе, вероватно их је приметио када су се склонили у то двориште. Чизме Немца на домак главе, каже Драго не дишем, само чекам пуцањ.Шта смо ми могли са пушкама - обичним. А, и сами смо, јединица је одступила. Шансе да преживимо никакве.

Каже Драго, гледам Ћећо се све време крсти. Крсти и непрекидно само крсти. Оде Немац, а и он можда није хтео да изазива судбину, ко зна. Питам Ћећа, побогу ти се све време крстиш, шта то радиш, па ти си комуниста а крстиш се. Каже Ћећо, када сам видео да је све готово, да спаса нема, помислио сам да ми још једино може да помогне БОГ. Не знам, али само ми је још то пало на памет. Као што видиш, можда Бога ипак има.

Драго и Ћећо су преживели рат без неких последица.

Ово нам је причао Драго Јањић, на једној од седељки поред казана при печењу ракије у мојој фамилији Шолајића, осамдесетих година прошлога века, у селу Кулиновцима, селу које је на домак Чачка.

Забележио по сећању, дана 26. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #
User Comments
(no subject) [Reply]
Dusica | 04 Октобар, 2013 11:04

To je bio moj deda, Svetislav Jevtovic CECO i samo mi najbizi mozemo sa ponosom reci da je bio borac do samog kraja svog zivota.
Hvala na objavljenom tekstu. Cecovi unuci Dusan, Biljana i Dusica

ДУШИЦА [Reply]
jovansolajic | 27 Фебруар, 2014 11:30

Душице,
Честитам Ћећовим унуцима што се са поносом сећају дедине Голготе за време Другог св.рата.Пишем са закашњењем - био сам болестан. Штета је, што Драгову, веома занимљиву и тешку ратну причу, нисам "снимио" у целости - детаљно.
Јован Шолајић, Чачак

Add Comment
Додај коментар





Запамти ме