Categories
My Links
Генерална

« Привредна комора Краљево - Писмо у њиховој установи | У Македонији ђаци уче да је цар Душан био окупатор Македоније и да је Српска в.окупир.Мак. 1912.год. »

Како смо се провели у Загребу 1971, године ?
jovansolajic | 19 Јун, 2010 13:58

КАКО СМО СЕ "ПРОВЕЛИ" У ЗАГРЕБУ 1971. ГОДИНЕ.

Били смо у радној посети у Техничко ремонтном заводу у Брегани близу Загреба: Драгиша Киковић, председник синдиката, Милош Папић, председник Радничког савета и Ја - Јован Шолајић, начелник финансијког сектора, сви из Техничко ремонтног завода из Чачка.

Година 1971., циљ и сврха посете : размена искустава, а на позив руководства Завода из Брегане. У Заводу су нас примили одлично, пријатељски, као род рођени.. У Заводу смо доручковали у њиховој мензи, водили су нас на ручак, у неки леп ресторан у близини Брегане.

После завршене посете дођемо у Загреб. Где ћемо, хајде да свратимо у робну кућу " НА - МА ", која се налази на централном Загребачком тргу. Било је отприлике петнаест минута до осам часова увече. Међутим, вратар нам каже да не можемо да уђемо. У то, ја кажем вратару да кућа ради до 8. часова, а тек је петнаест до осам.. На то се вратар искрљешти : није петнаест до осам већ је па- по загребачки, заборавио сам како они кажу, нешто као седам за 45. или сл. Видимо колико је сати и одемо даље.

Домаћини су нам резервисали за спавање хотел " Београд ", који се налази на 100- 200 метара од центра града. У животу нисам видео такво ругло од хотела, а у самом центру. Можете да замислите, у соби, коју смо добили, војнички или гвоздени кревети на спрат, било их је не сећам се али најмање десетак. Некаква ћебад, личила су на војничка. Не верујем, да су домаћини из Брегане намерно резервисали овакав конфор, без имало конфора. Шта је било у питању, не знам.

Преко пута хотела налази се некакв бифе. Милош Папић тражи да идемо да мало поседимо и да нешто попијемо у том бифеу. Ја и Драгиша нисмо били за то, јер ко зна каква је атмосфера у ноћ у таквим просторима где се много пије, а видели смо како нас је "љубазно" дочекао вратар робне куће. А Милош, хоће пошто-пото, њега хоће да га мине жеља: Он потиче из простора Хрватске, да ли је био избеглица из Рата, или је другим путем стигао у Србију, не знам. Ја и Драгиша останемо у креветима са новинама , читамо. Не прође ни пола часа, ето ти га Милош сав зајапурен утрчава у собу. Шта је Милоше, што си такав, а био је сав црвен у лицу. Седим ја на барској столици и пијем чашу вина, унутра пуно народа, задимљено, све пијано и сви певају у глас- прича Милош. Када сам разанао да они певају скандирајући : " Србе на врбе - Србе на врбе ", итд,итд., платих и побегох главом без обзира.

И дан- данас се питам како је било могуће у комунистичкој Југославији да се хотелу "ш" класе да име Главног града државе. Са овим је све речено.

Забележио по сећању, дана 19. јуна 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак.

 #
Add Comment
Додај коментар





Запамти ме