УЈАК МИЛИЈАНКО У ЗАРОБЉЕНИШТВУ И БЕЛИ ВУНЕНИ ПОЛУВЕР

Мој старији ујак Милијанко Вујовић из драгачевског села Граб , на крају марта или на самом почетку априла 1941. године, одазва се позиву државе на општу мобилизацију, јер је рат био на самом помолу. Ратни распоред га построји у 58. пешадијски пук, који се оформи у Авлаџиници у Чачку.

Авлаџиница је пространа равница или поље, оивичено улицама и великим објектима: касарном чувеног / мајор Драгутин Гавриловић/ X пешадијског пука, артиљериском касарном, ВТЗ, Болницом. На Авлаџиници су приређивани аеро митинзи. Један круг лета у авиону коштао је 50 динара.

Враћао сам се из школе у време постројавања ешалона. Мени је то деловало веома импресивно и нестварно. Цело поље пуно војске. Постројени у водове, чете, батаљоне. Војска обучена у нове униформе, са фишеклијама, шлемовима на глави, новим пушкака, митраљезима, официри на коњима и са припасаним сабљама. Све млади и лепи момци. А мени, и ако сам био дете, срце је било пуно. Ја сам видео огромну снагу у нашој војци , која ће бити у стању сваког непријатеља да победи.

Моја мајка Милева, пратила је брата Милијанка поред строја све до близу Краљева- његов пук је отишао на бугарску границу.

Знамо шта се све одиграло потом и мој ујак Милијанко доспе у заробљеништво у Немачкој. У заробљеништву је радио код неког немачког сељака, са још својих другара. Газда је веома лепо поступао са заробљеницима. Заробљеници су јели исто што и домаћинова породица.Када удари сеоско звоно за ручак, рад се прекида моментално.

Милијанка је газда веома ценио. Милијанко је био веома способан и све га интересовало. Поквари се нека машина или уређај, он је вршио и поправке. Ујко каже, пита ме газда да ли ја имам у моме Грабу у Србији ту машину, а ја му кажем како имам. А, стварно, изузев ралице ништа друго нисам имао.

Моја мајка исплете бели вунени полувер и пошаље пакетом брату Милијанку у заробљеништво. Ујко се слика са групом наших војника-заробљеника. Он у средини у белом вуненом полуверу, а остали војници у копоранима-у војним униформама, висок око 2 метра.Шаље сестри Милеви слику и писмо, у којем се захваљује, и да за њега не брине, да је добро и да је тежак 127. килограма.

Забележио по сећању, Јован Шолајић, Чачак