ДЕДА БЛАГОЈЕ УМРО СА 83. ГОДИНЕ ЖИВОТА; А ИМАО ПЛУЋА И СРЦЕ КАО МЛАДИЋ

Мој деда Благоје / 1859 - 1942 /, био је веома радан и штедљив. У село Кулиновце, покрај Чачка, доселио се из села Брекова код Ариља, вероватно 1871 године. Иначе потичемо из Херцеговине из околине Никшића. Доселио се са оцем Видосавом и још два брата / Млађен и Петроније /, један остане у Брекову/ Василије /, а два су се бавила неким урбанизованим пословима у Београду/ Радојица и Здравко /. Укупно их је било њих шесторица, а имали су и 2. сестре.. Рекох предње, из разлога што је деда Благоје стекао радом и највеће имање. Одгајио је 5. ћерки и 2. сина. До пред Други светски рат имао је у окућници 5,5 ха земље и поред З. Мораве две њиве у Прелићима, 2. старе куће, обе пола брвна пола зидане, нову кућу зиданиу 1930. године, која је тада била најбоља у селу, имала је олуке, зидана бетоном и гвожђем, са великим бетонским подрумом, са дуплим прозорима, са фасадом у орнаментима, 2. штале, 2. свињца, кокошарнике, велики салаш за жито, са два огромна трема, млекар , клозет, стаја за овце.

Деда је окопавао повртарске културе испод нашег бунара на имању званом Радовина. Имао је брух, у њиви добије болове, пребаце га у Чачанску болницу која је у близини, и он сутрадан , 6. јуна 1942. године умре. Црева му се завежу у кили и од тога умре. Лекари су га прегледали и рекли да је штета, што мора да умре, јер има плућа и срце као младић. Био је веома виталан и ако је имао 83. године.

Забележио по сећању, дана 25. маја 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак