ОТАЦ ИВАНКО У ЗАТВОРУ КАО ТАЛАЦ 1943. ИЛИ 1944. ГОДИНЕ

Било је то у касно пролеће, или почетком лета 1943. или 1944. године, не могу да се сетим која је година тачно била, мој отац Иванко / 1899/, стрпан је у немачки затвор, као талац.

Затвор се налазио у подруму велелепне куће Павла Брушије, предратног индустријалца, у центру града на почетку данашње улице Др Драгише Мишовића у Чачку. То и није био прави затвор. Управо, у тој кући се налазила некаква Немачка команда, вероватно се радило о полицијској команди. Знам да се истовремено у затвору налазио и очев учитељ веома стари Недељко Вилимановић, отац деце револуционара, који су сви страдали у том рату.

За таоце су узимани само виђенији људи. Затвореници су служили само, да уколико погине немачки војник, да их стрељају као одмазду за њиховог погинулог војника у размери 100 наших за једног њиховог. Интересантно је, да је тада талаца био мали број.

У време када је отац лежао у том затвору ја сам ишао у III или IV разред II -ге чачанске гимназије. У истој згради ишли смо ђаци обе гимназије у сменама пре и после подне. Када сам ишао у школу пре подне, оца Иванка сам виђао свакога дана. У школу сам ишао баш том улицом.

Испред те куће у дворишту, које је личило на мали паркић, тата је свакога јутра седео на кафанској жутој столици са наслоном, прекрштених ногу и читао новине, чини ми се Ново време.

Испред зграде на улазу у двориште, поред,стражарница. Само њих двојица, немачки војник шета тротоаром, а мој отац седи и чита новине. Нисам смео да се оцу јављам, било ме је страх. Нити је он мене видео ни један једини пут, нити сам му се ја јавио и једном.

Срећом у то време, није страдао ни један немачки војник, те се отац жив и здрав вратио кући.Остао је у затвору бар месец дана. Кући га је чекала супруга Милева и 6- ро деце

 Забележио по сећању Јован Шолајић, Чачак, дана 8. маја 2010 године.