За ген. директора, г- на Тијанића,

Поштовани ген. директоре,

Дана 9. маја биће одржана Парада у Москви, поводом Дана победе у Другом светском рату. Биће то јубиларна парада, поводом 65 - то годишњице победе савезника против фашистичке Немачке у Другом светском рату.

Ми Срби, од вајкада смо се осећали јачи, када је братска Русија побеђивала било у рату или у миру. Пуно нам је срце било, када су Руске трупе каћушама тукле положаје Немаца у окупираном Чачку, при ослобођењу у новембру и децембру 1944. године. . Незабораван је то био доживљај, посматрајући са околног брда, како у таласима лете ужарене гранате.

Да знате, тако је грувало , ништа импресивније није до тада виђено код нас. Хајде да видимо како Русија данас изгледа.

Хвала вам унапред Јован Шолајић, Чачак

БЕГ ИЗ ЗАРОБЉЕНИШТВА 1915. ГОДИНЕ

На самом крају 1915. године, Српска војска је, под налетом веома јаких непријатељских снага, одступала према Албанији. Народ је био веома уплашен доласком окупације. У народу се много причало каква зверства је починила аустро-угарска војска 1914. године у Мачви. Побили су и повешали бројно цивилно становништво- жене, старце и децу

У мојој најужој породици , у селу Кулиновцима на домаку Чачка, живела су и три мушкарца, који нису били мобилисани .По њиховој процени, а не само њих , већ су тако поступили мање- више сви, нису смели да дочекају окупаторе код куће. У кући су живели : деда Благоје стар 56 година, био је стар за војску, отац Иванко, стар 16 година /1899/, био је млад за војску, и течо Илија Пајић, домазет , инвалид из српско- турског рата 1912 године, у Кумановској бици за ослобођење Јужне Србије, данашње Македоније.

Тако, сва тројица крену у одступање заједно са Српском војском према Албанији. Негде на Косову сва тројица буду заробљени, са још хиљадама војника и цивила. Аустро-угарски војници су их, по зими и лапавици, спроводили са Косова Ибарском клисуром за Београд и даље за Мађарску.По осам у врсти а колона непрегледна, са страна аустро-угарски војници на коњима са упереним и репетираним пушкама. Када се неком јаднику заглаве опанци у блату и закочи кретање непрегледног ешалона, такав бива убијан истовремено без опомене. А они који су ишли иза морали су да беспрекорно прескачу убијене, јер би и сами страдали ако би дошло до поремећаја у кретању колоне. Данима су ишли, по изузетно неповољном времену и гладни и жедни и тако стигну у Београд, у некакав велики простор, на предах, десетину хиљада њих.

Мој отац , стар само 16. година донесе одлуку да покушају да побегну из заробљеништва. Преко дана, тражећи да обави нужду,добро је осмотрио положај стражарница и кретање стражара . Када је пала ноћ, сва тројица крену у бег, ризикујући да буду побијени, ако би били откривени. Нашли су рупу између стражарских места. Крену кући за Чачак, преко брда и планина и то само ноћу, плашећи се да их не открију, и здраво стигну кући без икаквих последица.

Иначе, у истој колони, били су и Светолик Нешовић, из Кулиноваца, отац Гроздане, супруге најстаријег Иванковог сина Милутина и Добривоје Весовић, из Мрчајеваца отац Ружице супруге најмлађег Иванковог сина Видосава, исто младих за пушку, рођених 1897 или 1898 год. Они су до краја рата били у логору у Мађарској, и вратили се кући, у коме је од глади и болештина умрло преко 14500 српских заробљеника.

У колони је био и Радомир- Бабо Јањић из Атенице /1885/. Он је успео да побегне из колоне негде у Ибарској клисури.

Ово ми је исоричао отац Иванко у марту месецу 1974. године.

Јован Иванков Шолајић, Чачак

Поштовани господине Шолајићу,

Слажем се са Вама да увек треба подсетити на чињенице у вези са геноцидом који је почињен у Јасеновцу. У том смислу, бројке о страдању Јевреја, Срба, Рома и других жртава не треба заборавити и увек их се треба сетити. Жртве су убијане, мучене, понижаване и касапљене. О томе говори историја, то памтимо.

Поменуту емисију нисам гледао, јер сам у том тренутку отварао позоришни фестивал и обновљено позориште у Шапцу. О наступу господина Димитријевића нисам обавештен, нити је он учествовао у емисији као представник Министарства културе. Прегледаћу снимак емисије и информисати се о изјавама које је господин Димитријевић изрекао у програму.

Срдачан поздрав,

Небојша Брадић 

Ово писмо сам добио 24. априла 2009. год.