Categories
My Links
Генерална

« Митровић Милентије, зв. " Ћуран ", односно " Миле струја ", стругао дрва мужу напаствоване жене. | Луковић Мирослав / 1948 - 1992 /, професор из Сарајева, убијен 1992. године. »

Ружичић Милорад, из Горачића / Драгачево/, командир четничке чете, напада Немце у Чачку 1941. год.
jovansolajic | 22 Децембар, 2010 13:52

РУЖИЧИЋ МИЛОРАД, ИЗ ГОРАЧИЋА / ДРАГАЧЕВО/, КОМАНДИР ЧЕТНИЧКЕ ЧЕТЕ,  НАПАДА НЕМЦЕ У ЧАЧКУ 1941. ГОДИНЕ. 

Милорад Ружичић / 1911 - 24.1.1992 /, из села Горачићи, срез Драгачевски, као командир четничке чете са својом четом заузео је положаје око наше куће, у предвечерњим сатима августа или септембра месеца 1941. године, са циљем напада на немачку посаду у Артиљеријској касарни у Чачку.

Мој отац Иванко Шолајић /1899 - 1974 / молио је Милорада, иначе рођеног пашенога, да то не чини - да ће кућу да нам запали, али није вредело, Милорад је остао при своме - можда је то била наредба више команде. Милорад је чак  поставио један једини пошкомитраљез на прозор наше нове куће / 1930 /, изнад бетонског подрума - доминирајуће у околини, на врху брежуљка, иначе ваздушном линијом удаљене од поменуте касарне око 500 метара.Сви смо се склонили у подрум наше нове куће - нас 9 - ро чељади и сав комшилук. Подрум је бетонски. дебљине зидова преко пола метра, а испред врата и прозора, отац је ставио пластове сена и сламе. / за заштиту од пушчане муниције , јер метак не може да пролази кроз мекано !/

Немци су били жешћи, те четници око пола ноћи напусте положаје.Изјутра рано, пуно нас је у дворишту, протежемо се од неспавања. Кад испод наше куће, на месту данашњег Обданишта у улици Др. Драгише Мишовића, дојаха немачки официр у пратњи још два коњаника. Двогледом посматра терен око наше куће и кућу. Мој деда Благоје / 1859 - 1942 /, каже: "Ово ништа не ваља, брже бежите , идите у бежанију преко брда у суседно село Атеница, а ја сам стар остаћу код куће, па шта ми бог да."

Само што смо прешли преко брда настала је канонада: Немци су тукли из свег оружја : из тенкова, топова, из блиндираног воза, надлетао је и један авион. Немци тада поруше 14. кућа у нашем селу Кулиновцима, нашу нову кућу погодило је ко зна колико граната, сва је била у рупама, крова није било. А и остале старе куће и други објекти су оштећени. Укупно око куће, на наше имање пало је око 150. граната. Неколико граната није експлодирало, тата их је одмах закопао на имању званом " Радовина", које су вероватно још ту. Деда је све време био у зградама у дворишту, ништа му није фалило, од стоке и осталих брава и живине, интересанто да није ништа страдало.

Интересантно је - да је једна граната прошла у дијагонали кроз двоја врата  нове куће, пробила зид друге старе куће , одбила ложиште великог шпорета , а на шпорету велика пуна шерпа од 20 литара млека не такнута, пробила наредни зид и скљокала се иза зида неексплодирана.

Партизански радни батаљон, чим је успостављена Ужичка република, је препокрио кућу и зазидао рупе на зидовима. Ми смо кућу оспособили како треба тек у септембру месецу 1951. године.

Наравно ратну штету нисмо наплатили, и ако је мој отац уредно попунио све могуће обрасце, а велику штету смо претрпели. Тито је Вили Бранту, немачком канцелару опростио ратну штету. Ништа није било лакше и природније. Србија и српски народ у Другом светском рату, претпела је велика разарања и велике људске жртве. Па Титу није било тешко да преко леђа српскога народа опрости огромна потраживања од Немачке.

Немци нам вратише силом. За узврат они нас здушно још и  бомбардоваше 1999. године. Да ли о овоме зна немачки народ и Влада Немачке, да ли о овоме знају и наши државни руководиоци. Не би се рекло, никада нисмо чули да су наши руководиоци поменули Немачкој - да нам је она остала дужна и да ли би било лепо да нам се на неки начин реванширају.

И да се зна - ратна штета је исплаћена моме деди Благоју, за разарања домаћинства у Првом светском рату, у којем је Краљевина Србија била победник.

.Записао из својих Забелешки за дан 24. јануар 1992. године.

Јован Шолајић, Чачак, дана 22. децембра 2010. године. 

 #
Add Comment
Додај коментар





Запамти ме