Categories
My Links
Генерална
Радуновић Стојан из Доње Мутнице, убоги сиромах - потом велики домаћин
jovansolajic | 18 Децембар, 2010 12:06

РАДУНОВИЋ СТОЈАН ИЗ ДОЊЕ МУТНИЦЕ, УБОГИ СИРОМАХ - ПОТОМ ВЕЛИКИ ДОМАЋИН.  

Стојан Радуновић / 1915 - 20.11.1991/, земљорадник из села Доња Мутница , села које се налази на око 12 км. источно од града Параћина.

Стојан је син моје тетке Савке / 16.01.1888 - 1922/, рођене сестре мога оца Иванка Шолајића. У тако далек крај одвела ју је земљакиња из села Кулиноваца где је се родила, која се у Доњу Мутницу била удала. Тетка Савка удала се у убогу сиротињу, зa Алексу Радуновића / 1878 - 1968 /. Стојанов отац Алекса био је убоги сиромах да за њега није хтела да се уда ни једна домаћа девојка. Касно се оженио доводећи девојку са стране - из далека.

Тако рећи живели су у кући од блата направљеној - налик на колибу. Са друге стране зида где су спавали , Стојан је једно јутро видео  главу краве, која је обитавала са друге стране. Крава је роговима пробила зид и целу главу са вратом увукла у "спаваћу" собу домаћина.Стојан је рано остао без мајке. Мајка му се опржила по нози, стављала неке траварије, добила тровање и умрла веома млада.

Стојан се бавио земљорадњом, служио је код газда да би се прехранио, бавио се касније и свим пословима у грађевинарству.

Стојан је служио војни кадар око 1935. године. Био је веома вешт рвач. На такмичењима је све побеђивао. Каже  да је био првак у рвању Војске и морнарице Краљевине Југославије.Стојан је ишао по вашерима и саборима и изазивао момке за такмичење у рвању - наравно за неку цркавицу - приређиван је спектакл. Морао је  од нечега да живи. И, углавном све је побеђивао.Када сам га упознао , а било је то тек седамдесетих година прошлога века, Стојан је био у годинама. Није био нешто крупан стасом, али је имао веома развијене подлактице - није ни чудо што су такве руке могле да поломе ребра и најкрупнијих младића.

Радуновићи славе Илиндан.

Тек осамдесетих година прошлога века упознали смо домаћинство Стојана Радуновића. У кући живе четири генерације : Стојан и његова супруга Боса, син Градивоје - Градимир и жена му Милена, син Градимиров а унук Стојанов Диве и његова жена Слађана, син Дивов, а праунук Александар и праунука Јелена.

Када смо их упознали  живели су као добри домаћини. Имају нову велику кућу на спрат, и још једну кућу за становање, доста помоћних објеката, имају сопствени водовод, али немају и праве WC - е, јер село још нема канализацију.Поседују нов трактор са свим прикључним машинама за обраду земље, нови ауто Ладу, приколице, затим 2, 5 ха  земље, доста стоке и живине.На слави смо били и 2. августа 1989. године. Првога дана славе служена је риба и низ других ђаконија. Другога дана служено је изврсно јагњеће и прасеће печење, печено у природи на ражњу.На слави смо: нас тројица браће - синови Стојановог ујака Иванка Шолајића из села Кулиноваца код Чачка : Милутин са супругом Грозданом, Јован са супругом Емилијом и Видосав са супругом Ружицом, а затим и сестра од Стојановог ујака Иванка ћерка Олга са супругом Добривојем Тодоровићем из Београда.Сваки пар /4/ добио је по засебну собу за спавање.Угостили су нас како  само приличи  великим и гостопримљивим српским домаћинима. Добили смо и поклоне : пасуља, пшеничног брашна,, пшенице, сира , домаћег вина и то све у великим количинама.

Село Доња Мутница је ушорено, има око 500. домаћинстава, са око 2000. становника. Улице као у градовима, али нису све асфалтиране, има много лепих кућа. Објекти за становање грађени су на страни до улица, а иза кућа су економска дворишта : баштице, свињци, кокошињци и штале. Не баш пријатно за нос.Свугде цвеће, чак и на троторима испред дворишних ограда. Људи су много љубазни, сви су нас на улицама поздраљали, и ако нас први пут виде.

У селу Доња Мутница рођен је чувени револуционар и комуниста Бранко Крсмановић / 1915 - 1941 /, шпански борац и народни херој, иначе школски друг из основне школе  мога брата од тетке Стојана Радуновића. Бранко Крсмановић погинуо је 1941. године на Космају. Његови земљаци верују да је Бранко убијен од стране својих - јер се много истицао или је још нешто горе у питању. У селу Доња Мутница уређена је Спомен кућа у славу Бранкову и то у кући у којој се родио. Кућа у којој се родио Бранко 1915. године је веома лепа и пространа, има 7. прозора до улице и велику веранду. Кућа је и за ово време веома велика. Потиче из богате породице. Био је изузетно паметан и леп човек. Његов отац је имао пре рата и кафану. Прича се да отац Бранков  није наплаћивао ручкове сиротињи. Још једна занимљивост. Стојан нам је причао да у њиховом крају није било сукоба између партизана и четника - бар он не зна да их је било, а имао је добре зреле године у Другом светском рату.

Записао из својих Забелешки од 2. августа 1989. и 20. новембра 1991. године.

Јован Шолајић, Чачак, дана 18. децембра 2010. године.

 #