Categories
My Links
Генерална
Младеновић Милунка / 1874 - 1968 /, из Чачка, живела је 94. године, од којих 54. године као удовица.
jovansolajic | 23 Децембар, 2010 12:58

МЛАДЕНОВИЋ МИЛУНКА / 1874 - 1968 /, ИЗ ЧАЧКА, ЖИВЕЛА ЈЕ 94. ГОДИНЕ, ОД КОЈИХ 54. ГОДИНЕ КАО УДОВИЦА. 

Милунка Младеновић / 1874 - 1968 /, из Чачка, живела је дуго и здраво. Лепе и пријатне нарави. Живела је у једном стану у приземљу као кирајџија, у кући званој ШОП, близу кафане Пролетер у Циганмали.

Милунка потиче из фамилије Јоксимовић из Приличког Кисељака код Ивањице. Мајка тетке Милунке је рођена сестра моме деди Благоју Шолајићу / 1859 - 1942 /, мој отац Иванко и тетка Милунка су једно од брата а друго од сестре. Шта нас још више веже. Тетка Милунка је као мала остала сироче, па ју је мој деда, поред своје 7 - ро деце,  одгајио и удао у варош - у Чачак, за Петка Младеновића, који је погинуо у Првом светском рату 1914. године.

Тетка Милунка нам је била најдража тетка. Њена природа, њена благост нас је опчињавала. Када нам је долазила у посете, још издалека смо јој сви трчали у загрљај. Увек је знала, да у чистој везаној марамици или  у ташни, корпи или слично, нешто да нама деци донесе: бомбоне, коцке шећера и сл. Затим, од маме преузимала је шпорет и око њега. Спремала би да се једе, мами мојој је много значила да је одмени - јер није било лако одржавати кућу, са десеторо чељади и плус продавати млеко носећи га свако рано јутро на обрамачи 2- 3  км до Чачка и спремати храну за раднике , којих је било цело лето када се обрађивала земља - неколико ха. Тетка Милунка је знала и да нешто спреми што смо ређе имали прилику да поједемо : уштипке, крофне, патишпању и сл.

Тетка Милунка имала је  ћерку Анкицу - колико се ја сећам да се звала, удата у Крагујевац, за неког месара или већ како се то звало. А Анкица је имала ћерку, па када би нам долазила у госте, ми смо је често запиткивали да нам каже ко је и одакле је. А она би са карактеристичним нагласком - којим су говорили предратни Крагујевчани - много различитог од говора Чачана - одговарала " ја сам , па каже име које сам заборавио, ћерка Милете цревара из Крагујевца". А, ми смо се "упишавали" од смеха.

Сећам се, био је крај марта месеца 1941. године, седим у кујни тетке Милунке, долази да се поздрави, иде у рат млади резервни потпоручник Милутин Пајић/ 1916/, професор Чачанске гимназије, брат од моје рођене тетке Ангелине - Гине Пајић, мога оца Иванка сестре. Он сав сија. Леп у униформи као бог. Еполете, официрске чизме, сабља, нова уиформа, није имао шапку на глави.Мени је он изгледао фасцинантно - мени дечаку од 12. година.

Тетка Милунка имала је и сина Светолика - Света  Младеновића / 1905 - 22.10.1992 /, чини ми се чачанског шустера.  Благе и фине нарави, каква му је била и мајка моја најдража тетка Милунка.

Записао у својим Забелешкама за дан 22. октобар 1992. године

Јован Шолајић, Чачак, дана 23. децембра 2010. године.

 #
Луковић Мирослав / 1948 - 1992 /, професор из Сарајева, убијен 1992. године.
jovansolajic | 23 Децембар, 2010 11:27

ЛУКОВИЋ МИРОСЛАВ / 1948 - 1992/, ПРОФЕСОР ИЗ САРАЈЕВА, УБИЈЕН  1992. ГОДИНЕ.

Мирослав Луковић, професор из Сарајева, убијен  је 17. маја 1992. године у насељу Добриња у Сарајеву - у насељу у којем је и живео. Убио га је комшија муслиман, снајпером са три метка у пределу груди. Очевидци и присутни погибији били су брат му и син који је имао тек 19. година.

Покојни Мирослав је са Пала пребачен војним возилом и уз војне почасти је сахрањен на гробљу у селу Кулиновцима код Чачка , 20. јуна 1992.године.

Мирослав је син пок. Десимира / 1922 - 1985 /, који је рођен у овом селу, и мајке Миле / 1929 - 2009/, пореклом, ваљда, из Босне. Отац погинулог Мирослава - Десимир, био је врстан мајстор у војном предузећу " Боба Милетић" у Чачку. Красила га је господственост и лепота. Из овог предузећа прешао је да ради - као кадар - у неко војно предузеће у Сарајево. У Сарајеву је стекао велики углед, на  његовој сахрани, која је обављена  исто у селу Кулиновцима, присуствовало је доста грађана из далеког Сарајева. одржано је више говора.

Било је проблема око сахране пок. Мирослава. Породици је било речено да ће посмртни остаци бити пребачени у Чачак хеликопером. Међутим, нешто је непредвиђено искрсло. па је пребацивање извршено војним возилом. На гробљу се дуго чекало.

Фамилија Луковића старином кумује мојој фамилији - Шолајића, из Кулиноваца. Обе фамилије доселиле су се из села Брекова  код Ариља у 19. веку.

Записао из својих Забелешки за дан 20. јун 1992. године.

Јован Шолајић, Чачак, дана 23. децембра 2010. године.

 #