РУКАВИНА ИВИЦА И ПРВО МОЈЕ ГЛЕДАЊЕ ТВ ПРОГРАМА 1960. ГОДИНЕ 

Ивица Рукавина / 1924 - 1990 /, мајор финансијске службе, у пензији потпуковник, пореклом из Хрватске, 1960. године, био је на дужности Начелника финансијског сектора Техничко ремонтног завода у Чачку, иначе мени непосредни руководилац -  ја сам био Начелник књиговодства, односно шеф рачуноводства.

У лето 1960. године, у Риму се одржавало светско првенство у фудбалу. Ивица је  организовао да гледамо , ваљда најзначајнију фудбалску утакмицу наше репрезентације. Телевизор је донео из Београда одакле је премештен  у ТРЗ Чачак. Нас 20 - так поседали смо у неки стари војни аутобус. Кренемо путем према Гучи, зауставимо се на једном брегу - код Драгићевића кафане - 3- 4  километра од града. Са собом смо понели и једну металну цев од 6. метара, на врх цеви ставимо антену, потом цев некако исправимо и вежемо за конструкцију терасе од кафане - уперену према Јастребцу - тада једином репетитору у овом делу Србије. И тако гледасмо први пут у животу телевизију и то фудбалску утакмицу, у којој је фудбалска репрезентација Југославије победила са резултатом 1 : 0, а гол је дао чувени Милан Галић. Били смо одушевљени - ем први пут гледамо ТВ - ем наши победише. Истина, ја сам имао прилике да видим ТВ програм и раније - у пролазу у излогу на Теразијама у Београду.

Ја сам купио ТВ апарат међу првима у Чачку , у првој половини 1961. године. Скоро свакога дана имали смо госте који су долазили да гледају ТВ програм, а нарочито у дане - обично суботом и недељом - када су даване чувене наше серије Лоле Ђукића, са Мијом Алексићем и Чкаљом у главним улогама. Долазили су нам сви моји и женини из фамилије, и њихови комшилуци. Запамтио  сам да је једне прилике било нас 27 - оро гледалаца - гости су морали и да поседају и по поду и до на метар од екрана.

Први ТВ апарати били су црно - бели и веома скупи.

Забележио по сећању, дана 27. децембра 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак