Categories
My Links
Генерална

« Владика ИРИНЕЈ, вођа Српске расколничке цркве у САД, је Милан Ковчавеић, бивши учит.из Љутовнице. | Сахрана Душана Затежића на Горњем љубићском гробљу код Чачка. »

Чехословачка - Прва моја куповина у иностранству и са плаћеном пуном царином.
jovansolajic | 12 Децембар, 2010 13:58

ЧЕХОСЛОВАЧКА - ПРВА МОЈА КУПОВИНА У ИНОСТРАНСТВУ И СА ПЛАЋЕНОМ ПУНОМ ЦАРИНОМ.

У аранжману Синдикалне организације Електродистрибуције из Чачка, по принципу реципроцитета, дана 26. маја 1990. године, путујемо, аутобусом Електромораве из Чачка, у Чешке Буђејовице. За седам дана боравка платили смо 1.200.- динара. Ја, већ две године пензионер Електродистрибуције.

Свраћамо у Будим - Пешту. Огроман , леп и чист град. Ручак у Мекдоналсу. На највишем врху - Цитадели сликамо се поред споменика / огромног / Руским војницима. У Чешке Буђејовице стижемо и смештају нас у пансионе њихове Електродистрибуције , немамо купатила уз собу, већ заједничка. Храну нам дају у хотелу " ГОМЕЛ". Храна одлична. При доласку на обедовање, чекају нас кригле одличног чешког пива.

Већ, сутрадан - 27. маја смо на излету у обиласку дворца " Круилов". Огромна грађевина, власништво породице Шварценберг.

Дана 28. маја смо на излету у Прагу, удаљеном од Буђејовица око 150. км. Обилазимо знамените историјске и културне споменике : Споменик Карлу Четвртом, Мост Карла Четвртог, резинденцију председника Републике на Храшчанима, смена страже, возимо се метроом. У радњама нема шта да се купи. Раграбљено је од стране западних туриста и оно што је могло да се купи - због повољног курса страних западних валута и круне. Вечерамо у највелелепнијем и највећем хотелу " Форум" у Прагу.

Дана 29. маја на излету смо и разгледању дворца Шварценбергових Хлубока / Глубока", на 10 - ак км од Чешких Буђејовица. Дворац је велелепан, окружен лепом околином, опасан је великим парком који је по дужини велики неколико километара. Дворац је задњи пут рестауриран половином 19. века.Свака одаја има камин фантастичне израде, а грејање је обављано убацивањем топлог ваздуха у пределу камина. Унутрашњост дворца је изрезбарена у најфинијој изради са позлатама, тапете су од коже, лустери, слике огромне / династије / и друге уметнине, једном речју све је прелепо и неописиво. Сваки детаљ је уметност за себе. Ја сам остао запањен. Толико богатство и уметност моја машта, до сада, није могла да замисли.

Дана 30. маја опет идемо у Праг. После пута од око 50. км, свраћамо у замак " Конопиште", некадашње власништво Фрање Фердинанда, престолонаследника Аустро - Угарске монархије, оног који је 28. јуна 1914. године убијен са женом Софијом у Сарајеву од стране Гаврила Принципа. Какво богатство : камини, прибори за јело, намештај , да ти памет стане. У замку је изложено 3000 ловачких трофеја, страсног ловца Фердинанда. Испод сваког трофеја стоји плоча, на којој пише да је то трофеј Фердинандов, датум улова, које ловиште и назив животиње. Пише и то да је изложено тек 1 % трофеја, што значи да их је имао 300000.

У куповини смо у центру Прага - на Вацлавским намјестима - код Музеја. У продавници - огромној - у којој се продаје само метражна најфинија свила. Купујем супрузи Емилији 2, 2 метра свиле у зелено, по цени од 140 круна за м1. Један радник из Електродистрибуције, зове шефа продавнице, а све су младе девојке и жене - има их преко 15 - ак, и каже јој од свих труба измерите ми по 2,5 метра. Она се избечи - понови његову наруџбу - упита да ли од свих труба и када овај то потврди наста јурњава. Прекинуше са услуживањем осталих гостију. Колико је то било укупно метара и колико је плаћено нисам присуствовао, али ми је тај радник показао пасош, у којем су све сами печати царинарница по Европи. Упитах га зар толика путовања, а он ми на то каже, три пасоша сам ишекирао мимо овога.

Дана 31. маја провели смо у куповини у Буђејовицама. У центру Буђејовица касарна са руским војницима. Руске војнике нисмо виђали на улицама.

Дана 1. јуна напуштамо Чешке Буђејовице, путујемо натраг за Југославију преко Минхена. Природа у Немачкој још уреднија од Чехословачке. Нигде корова, врзина, велике парцеле. Смењују се њиве, пашњаци са кравама које пасу без пастира, уређене шуме. Села уредна, куће нове, стилске, не виде се ни свињци ни кокошињци, штале, сена , сламе и сл. Села, једном речју као из бајке.

Минхен је огроман и леп град. На улици у пролазу се више чује српски него ли немачки језик. Трговци сви говоре српски, у најгорем случају са дијалектом, било да су власници немци или наши. У трговинама се ценка. Ценка се жешће него ли код нас на пијацама код купо - продаје стоке.

Од фирме Брекало купујем камкордер Панасоник М - 10 за цену иод 2.700.- ДМ - то је била најниже цена - а тражили су и 3.200.- ДМ. У радњама и где сам покушао да се обратим на немачком језику - као " гутен таг", отпоздрављали су ми на српском исквареном добар дан.- препознавши ме да сам Србин. Иначе учио сам немачки језик пре и за време Другог светског рата у Другој чачанској гимназији.

Дана 2. јуна после поноћи прелазимо аустријско - југословенску границу у Словенији у месту Поткорен. Нас четворо смо имали кутије са купљеном техником, које су стајале на седиштима поред нас. Неко је од нас предложио да кутије склонимо, јер ако их граничари виде биће белаја. Међутим , вођа пута Радмила Зечевић је наредила да кутије остану како стоје. Стајемо где треба, улази милиционер и видевши кутије, наређује да изнесемо све ствари ван аутобуса. Изнесмо нас четворо и оне кутије. Ја платих царину 7.337.- динара , односно 1.100.- ДМ, тако да ме је камера коштала 3.800.- ДМ. У Београду исту камеру могао сам јефтиније да купим. Једна од путница која је купила некакв мали музички стубић плаче - платила је толико царине, да испада много више од цене код нас у продаји.

Крећемо са границе и моја ти Радмила сва пресрећна командује : народе хајде сад песма - одлично прођосмо. Какав марифетлук , какав безобразлук - да истури нас четворо да платимо царину, а нас је било 40- так - а остале нити су претресали нити питали да ли имају шта за царињење. Јер, да смо склонили кутије, а била је поноћ, не верујем да би нас и задржавали на граници. Милиционер није имао куд - видео је кутије и шта је могао већ да нареди да сви изађемо из аутобуса. И још једно -никада ни једна партија ових путовања није плаћала царину, само нас четворо ове прилике. Онај радник је купио стотине метара свиле и није платио царину, а ни вођа пута , и сви су по нешто купили.

 Забележио из својих Забелешки у назначене дане.

Јован Шолајић, Чачак, дана 12. децембра 2010. године.

 #
Add Comment
Додај коментар





Запамти ме