Categories
My Links
Генерална
Политика - Међу нама - Да ли су критеријуми за националну пензију у реду?
jovansolajic | 23 Август, 2010 13:42

ЗА РУБРИКУ " МЕЂУ НАМА "

Поштовани уредниче,

Молим да објавите следеће:

ДА ЛИ СУ КРИТЕРИЈУМИ ЗА НАЦИОНАЛНУ ПЕНЗИЈУ У РЕДУ ?

Досадашњи критеијуми за доделу националне пензије нису, апсолутно, у реду.

Као прво, није у реду, да национална пензија буде у фиксном месечном износу од 50.000.- динара . Сада, највиша пензија по старом Закону износи нешто око 75.000.- динара, а по новом Закону око 110.000.- динара. Награђени са националном пензијом и са оствареном може да има укупна месечна примања и преко максималних пензија остварених из пензионог осигурања, што није у реду.

Национална пензија има , пре свега, социјалну категорију. Њоме треба , друштво да омогући, да заслужни грађанин има неки пристојан живот Треба таквоме обезбедити неки минимум примања, примера ради да то буде укупно 60.000.- динара месечно. То значи, заслужноме грађанину, треба на пензију коју прима од Завода за пензионо осигурање, додати износ до граничног износа социјале. Примера ради, заслужни грађанин прима од Завода 30.000.- динара, треба му дати још 30.000.- националне пензије, али онај који прима 55.000.- добиће још 5.000.- динара.

Да ли је законодавац имао у виду, да је садашњи ниво пензија веома скроман, да велики већина пензионера са факултетском дипломом и са 40. година пензијског стажа има пензију испод 50.000.- динара, међу њима исто тако заслужних грађана из области привреде, науке, итд. Познајем многе факултетски образоване људе у пензији, који су у привреди обављали успешно одговорне послове а немају пензију ни 40.000.- динара. Са друге стране, читајући имена оних који су добили националне пензије, има их, који су током каријере, остваривали и велике приходе у земљи и иностранству, за које није плаћан допринос за пензионо осигурање, па такви приходи нису ни ушли у основицу за утврђивање пензијског износа. Није тешко доказати, да међу добитницима, има пуно њих који поседују зграде и виле, скупе аутомобиле, јахте, оних коју су школовали или школују децу и унуке у иностранству на престижним светским универзитетима, који поседује велике штедне улоге у земљи и иностранству, да имају високу пензију и да још на ту високу пензију добијају 50.000.- динара социјале.

Ако је законодавац мислио да са националном пензијом награђује а не да даје социјалу, није у праву. Народ може и хоће да својим најзаслужнијим грађанима у старости обезбеди какав - такав пристојан живот, а не да их после каријере новчано, сваког месеца, награђује. Сви смо ми, како ко, неко мање неко више за свој рад били награђени колико смо друштву доприносили, и висина тог доприноса чини и основицу и висину пензије - коју примамо. Према томе и истакнути заслужни грађани били су плаћани онолико колико су у датом времену заслуживали - ни мање - ни више. Према томе, национална пензија може да буде само социјална категорија и износ те пензије треба да представља разлику између одређеног максимума социјале и пензије коју прима од Пензионог осигурања.

И друго. Приметно је, да међу носиоцима националне пензије, нема скоро никога изузев уметника. Зашто националну пензију не могу да добију и пензионери из других области: истакнути привредници, лекари, академици, итд. Прочитао сам негде, да има академика , чија пензија није ни 30.000.- динара месечно. Значи, академик може да живи са 30.000'.-, а ми исплаћујемо певачу, или певачици, који су узгред зарађивали доста на "тезги" у земљи и иностранству - који приходи нису улазили у пензијски основ, још на пезнзију коју већ прима и додатак у виду националне пензије у износу од 50.000.- динара.

До сада додељене националне пензије изазивају контраверзе. Код једних, добијена национална пензија производи осећај националног признања, а код других да могу колико толико да преживе - то им је био једини спас. Значи, и са те тачке гледишта национална пензија, није постигла сврху социјале. А ако заслужни грађанин, није добио адекватно друштвено признање из неких објективних и других разлога, из немарности друштвених чинилаца, треба му накнадно доделити орден, медаљу или сл. Није нормално, да грађанин ради 40. година, на одговорним друштвеним функцијама, успешно и савесно а да од друштва не добија никакво друштвено признање. Треба да се направи разлика између најуспешнијих, просечних и најнеуспешнијих.

На крају, досадашњи критеријуми доделе ноционалне пензије и висина те пензије, изазивају код већине пензонера и осталих грађана горчину у души. Имамо осећај, да они који о питањима националне пензије одлучују не живе у нашој стварности . Народ најтеже подноси неправду - које у овом питању има и превише. Народ неправду памти и не може те је ничим опрати.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак.

Дозвољавам редакцију текста.

Овај чланак сам објавио на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ПОЛИТИКА није објавила овај чланак.

Данас, 24. августа 2010. године, овај чланак сам послао на адресе: Министру културе Брадићу, Министру за економију и ек. развој Млађану Динкићу, јер је он предлагач овог закона, залагао се чак да национална пензија буде 120.000.- динара и Председнику Владе Републике Србије Др. Мирку Цветковићу.

Јован Шолајић, Чачак 

 #
Политика - Међу нама - Зашто Политика не помену војводу Степу Степановића ?
jovansolajic | 23 Август, 2010 11:30

ЗА РУБРИКУ " МЕЂУ НАМА"

Поштовани уредниче,

Молим да у вашем цењеном листу објавите следеће:

У ИЗВЕШТАЈУ " ПОЛИТИКЕ " НИЈЕ ПОМЕНУТО ИМЕ ВОЈВОДЕ СТЕПЕ СТЕПАНОВИЋА. "

Политика " је данас објавила вест ТАНЈУГ - а , да је у Текеришу. јуче обележена 96 . годишњица победе Српске војске над Аустро - угарском у знаменитој Церској битки, у Првом светском рату.

Није на месту што у тексту није поменут генерал Степа Степановић, стратег и командант Церске операције, командант Друге српске армије. За успешно командовање, генерал Степа Степановић, унапређен је у највиши чин у Српској војсци - у чин војводе. Српска војска је изнедрила 4. војводе. Први војводски чин добио је Радомир Путник, а други је био војвода Степа. Чин војводе је био раван чину маршала у великим армијама Европе.

Војвода Степа је био изузетно цењен и вољен од народа, био је оличење скромности и поштења. Умро је на војничком гвозденом кревету у својој скромној кући у Чачку, 1929. године. Краљ Александар I Карађорђевић је веома поштовао војводу Степу. Краљ Александар је одао последњу почаст војводи Степи, на сахрани у Чачку 1929. године.

Унапред се захваљујем.

Дозвољавам да извршите редакцију текста.

Овај чланак објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

Овај чланак ПОЛИТИКА није објавила.

Данас, 24. августа 2010. године, овај чланак сам послао и ТАНЈУГ - у Београд.

Јован Шолајић, Чачак

 #
Адвокатска комора Србије Београд - Зашто су против увођења фискалних каса '?
jovansolajic | 19 Август, 2010 13:36

AДВОКАТСКА КОМОРА СРБИЈЕ БЕОГРАД

За Председника Коморе,

Поштовани председниче,

Не разумем зашто је Адвокатска комора Србије и сви њени чланови против увођења фискалних каса.

Фискалне касе и ПДВ су фантастична новотарија у пореском систему. Код куповине плати ПДВ, а код продаје роба и услуга наплати ПДВ и позитивну разлику уплати држави. Одлично. И поштено. Плати држави порез на укупан износ прихода и да те глава не боли.

Није поштено и грех је за савременог човека да не плати држави порез на укупне приходе. А они се могу утврдити само уз обавезу издавања фискалних рачуна.

У Енглеској, грађанин сматра највећим грехом да не пријави и не плати порез држави и то у пуном износу.

А што се тиче повредивости података, не мора контрола да завирује у предмете - она може, на основу добијених података од судова о заступањима и провером фискалног рачуна код примаоца услуге, да врши штик пробе.

Зашто фрка. Ако су адвокати и до сада пријављивали пун износ прихода и на тај приход плаћали држави порез, зашто би сметало увођење фискалних каса. Бар ће се избећи сумње у досадашњи начин пријављивања прихода и плаћања пореза.

С поштовањем.

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо сам објавио на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

 #
Фудбалски савез Србије - Непристојна је плата селектора од 70.000.- ЕВРА месечно
jovansolajic | 19 Август, 2010 11:12

ФУДБАЛСКОМ САВЕЗУ СРБИЈЕ - ЗА ПРЕДСЕДНИКА КАРАЏИЋА, ЛИЧНО - ХИТНО

Поштовани г - не председниче,

Зар је могуће, да сиромашна и мала Србија, са просечном платом од 300.- ЕВРА , плаћа тренера, ни мање - ни више 70.000.- ЕВРА.

Плате свих у овој држави, па и тренера, председника државе и владе, министара, научника, хирурга, академика, генерала и да не набрајам, морају да буду примерене могућностима и нивоу дохотка који у овој држави стварамо.

Безобразно је да тренер репрезентације, па и фудбалске, прими за месец дана колико Председник државе за 5 година - да има 60. пута већу плату. И председнику државе је у другом плану плата - њему чини част - да се њему подиже застава и свира химна , да представља народ и државу.

Напротив, за селектора је најбитнија лова. Онда не треба да нас чуди, што је наша репрезентација била састављена од све самих врхунских светских играча, а резултати су никакви : нисмо могли да победимо ни Гану, ни Аустралију, ни Грчку, а имали смо и много среће у квалификацијама. Какав Лотар Матеус.

Зар међу Србима не можемо да нађемо некога. И зашто се толико придаје важност селектору. Па он бира од онога што има, не може он да створи фудбалера, пре свега у питању су физичке предиспозиције и таленат. Има га или нема. А што се тиче тактике и просечан гледалац, који не мора да буде никакав стручњак, у 90 % случајева погађа које ће наредне потезе да учини и тренер и фудбалер- у току игре.

Лепо је говорио мој пријатељ и школски друг, покојни Томислав Ђинић - Ђикула, некадашњи послератни фудбалер Чачанског Борца. Каже Ђикула, ово сада направише науку од тренерског позива, у моје време, нама је тренер знао само да каже : хајде момци изађите и играјте како најбоље умете, покажите се. И ми смо играли пуним срцем, а играли смо без икаквог новца, можда смо имали повластицу да се наједемо кобасица и слично.

Једном речју, непристојно је да селектор има плату од 70.000.- ЕВРА, па чак и за годину дана,

Много поздрава,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо сам објавио на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

Мој коментар, после поновног избора Радомира Антића, за селектора Фудбалске репрезентације Србије.

1. Зар је могуће да, у држави Србији, неко па и Селектор,  је имао 80 - сет пута већу плату од Председника државе. И он се за убудуће одриче половине плате, и радиће за тричавих 50.000 евра месечно. Наравно, добијаће и плату док не буде на челу репрезентације на прве 4 - ри утакмице за Фудбалско првенство Европе. Колико сам разумео, уколико репрезентација буде постигла некакав успех, исплатиће му се и разлика до пуних 100.000.- ЕВРА месечно !

2. Радомир Антић каже: " Позивам све да поново верују у нас". Како да ти верујемо Антићу ? Па ти одрађујеш тај посао за непристојно тешке паре. Како ти можеш да се бориш за чест и част отаџбине Србије. У твојој души на врху стоји гомила пара - не Застава, Грб и Химна. Поштени Србин, било ко да је, мора да дели судбину свога народа.

3. И фудбалери су нам ништа бољи. Не може фудбалер који игра у иностраном клубу за велике паре, да "гине", за своју државу за неке тричаве паре. Нама је потребна јака домаћа лига, пуне трибине гледалаца, забава нашој младежи, репрезентативци из домаћих клубова.Нама су потребни репрезентативци, који своју децу школују на српском језику. Репрезентативци, који свој зарађени новац доносе у своју земљу, а не да га остављају у иностранству у неке непотребне малограђанске потребштине.

4. Питам Томислава Караџића, колика му је плата ?

5. Питам председника Владе и председника Народне скупштине. Да ли се Фудбалски савез Србије , директно или индиректно и делимично финансира из Буџета државе Србије. Ако се финансира, значи да тај Фудбалски савез троши народне паре А, ако неко троши народне паре, онда онај - то јест Влада и Скупштина, који те паре дају у име народа, дужан је да поставља и неке основне услове. Онај ко добија паре из буџета мора да се понаша у основама неких оквира и пристојности у датом тренутку. Невероватно је, да председник Владе, или Државе има 80. пута мању плату од Селектора. 

Није можда ни чудно. Политичари пристају на све. Испада да је њима само стало до власти, па и по цену понижавања и дозвољавања свакаквих апсурда. Скупштина заседа и одређује плату државним службеницима, које су веће од плате Председника државе. Није ми јасно, како је могуће, у неком правном и нормалном систему устројства државе, да нпр. директори јавних државних предузећа имају неупоредиво веће плате од Председника државе. И још кад прочитамо у новинама, да јавно предузеће оствари пословни губитак, а истовремено повећава плате својим радницима па и кад су далеко веће него ли у другим предузећима, чак и бонусе дају руководиоцима и члановима управних одбора.

Разумео бих, када би се на чело предузећа бирали опробани стручњаци, ванстраначке личности. Али, бирају се само страначке личности, значи није " бити или не бити за успех пословања" , већ само је питање да партијски кадрови буду награђени за оданост и послушност својој партији - партији на власти.

Дописао дана 21. августа 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак 

 #
Министарство рада и социјалне политике Београд - Зашто Држава не предузме мере за неисплату пензија од Словеније?
jovansolajic | 09 Август, 2010 13:35

ЗА МИНИСТРА РАДА И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ, Г - НА ЉАЈИЋА, ЛИЧНО

Поштовани г - не министре,

Обраћам вам се у вези писања у јучерашњој Политици - у вези неисплаћивања пензија Српским пензионерима од стране Словеније?

Г- не министре, зар је могуће да Словенија ни после 18. година не исплаћује пензије својим пензионерима који живе у Србији.!Словенија би нас гонила у мишију рупу, да смо ми у обавези према њиховим грађанима. Зашто толика мекоћа и болећивост према њима ?

На крају, г - не министре, ви немате право, да не штитите интересе својих грађана и да трошите паре њених грађана за рачун друге државе. Зашто не тужите, или се не обратите некој међународној институцији, да нам помогне? Зашто се не обратите и Европској унији? Та Европска унија, само говори о реду који треба да влада за државу која жели да уђе у њен састав. Какав је то ред од Словеније да не исплаћује пензије 18. година.

И још једно, зар је могуће, г - не министре да, и после толико година, држава Србија, није ништа предузела поводом брисања Срба из држављанства Словеније. Да је у Србији иједном Словенцу фалила длака са главе, они би нас терали до у мишију рупу. А они , ни пет не шест, бришу да не постоји 12.000 Срба, или колико ли их је у питању. Они побише 58. српских регрута и ником ништа. А, у исто време Дрновшек је седео у Београду, док задњи Словенац - војник у Србији није био експедован у Словенију.

Словенци нам ово враћају мило за драго. Срби примише оберучке 6.000 Словенаца 1941. године, што их Немци протераше код тада браће Срба, а они нама послаше - здушно подржаше те исте Немце да нас немилосрдно бомбардују 1999. године. Ми њих погачом, а они нас каменом. До кад?

Да знате, овај гурави народ све памти и све прати шта се догађа. Изградили сте, нема шта, поданички однос према Словенији.

Како је могуће, да у Србији ради стотине предузећа, зарађујући и из земље износећи профит, а да нама дугују и то из области социјалне политике, која је свугде најосетљивије питање људских права. Они би нама све блокирали, да смо у супротним позицијама.

Извињавам се, за време које ћу вам одузети, наравно, уколико будете проучили ово моје писмо.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо сам објавио на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

 #
Министарство просвете Београд - Питање школовања на језицима националних мањина ?
jovansolajic | 09 Август, 2010 12:27

ЗА МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ, Г - НА ОБРАДОВИЋА, ЛИЧНО.

 Поштовани г - не министре,

Да ли је законска обавеза , да се школовање деце националних мањина обавља на језицима мањина. Ако није - добро је , а ако јесте, ту одредбу закона треба променити.

Нисам за то да се деца националних мањина школују на језицима мањина. Али, да знате није национализам нити шовинизам у питању, већ је то за њихово добро - за добро те деце.

Један од разлога је - што је у уставу Србије , у члану 10, прописано да је у Србији у јавној употреби српски језик и ћирилично писмо. Према томе сваки грађанин, па и грађанин из реда националних мањина требао би да зна државни језик државе у којој је рођен, у којој живи и чије држављанство има.

Други - велики разлог је да грађанину националне мањине, школованом на матерњем језику, је онемогућено запошљавање на широј територији државе и у срединама у којима није у обавези и језик те националне мањине - једноставно јер не зна језик.

Дете школовано на језику националне мањине, аутоматски га одваја од деце већинског народа, врши још дубље раздвајање деце по нацијама. Напротив, сва деца ове земље треба да се школују од почетка до краја , по истом програму, прописаном законима. Деци националних мањина треба омогућити и допунску наставу на своме језику, из историје, језика и слично.

Ако би се деца националних мањина школовала скупа са српском децом имала би велику предност - чак предност у односу на децу српске националности. Та деца би аутоматски владала са два језика. А каже се вредиш онолико колико језика говориш.

Зар није паметније да се деца из Бујановца - Албанци школују на српском језику, аутоматски би та деца знала два језика. Могу можда и да разумем да држава отвори неки факултет у Бујановцу, али да настава се одвија на албанском језику - не разумем - апсолутно. Тим будућим стручњацима, биће везане и руке и ноге, би ће за живљење везани за свој Бујановац и околину. У кући говоре на свом језику, основну и средњу школу заврше на албанском па и факултет, значи ми их упорно тако школујемо, да не могу да мрдну ван своје средине.

Колико ми је познато, у савременом свету, влада скоро апсолутна демократија, али језик државе мора да се зна. И Српска деца у целом иностранству похађају њихове школе, а негде је и установљена допунска настава на језику - српском. У Бечу живи преко 350.000 Срба, па нема школа на Српском језику, далеко више него ли што је бројно стање неких мањина у целој нашој држави.

Г- ин Галип Бећири, тражи факултет у Бујановцу , вероватно , на албанском језику. Питајте га - да ли је боље да њихов школовани човек зна , поред албанског и српски језик, или да само зна албански. Ово моје писмо, ако имате могућности, пренеси те му. Желео бих његов одговор. Зашто упорно хоћемо, нпр., да школујемо ромску децу у издвојеним оделењима на њиховом језику.

Хоћемо да их тотално изолујемо, а површним људима као доказујући колико се бринемо о њиховим националним правима. Колико Цигана се одавно изјашњава као Срби. Они славе Српску крсну славу, деци дају српска имена, итд, а ми их упорно гледамо да их одвојимо од нас. Каже се да их званично по попису има око 170.000 , али их као има стварно и близу милион. Свашта. Па ваљда наш човек има право да се изјасни шта је по народности.

Ако је то добро, зашто наша Влада не тражи од тих демократскијих земаља, да се деца наши радника школују на Српском језику. Па, вероватно да то не би било добро, мада много мало радимо да наша деца добију и допунску добру наставу на Српском језику. Тако, те нове генерације, добрим делом само се зову Србима а не говоре Српским језиком.

Катастрофално је да принц Александар још није научио Српски језик, а и његова три сина се школују у иностранству, значи нису ни покушали да знају Српски језик.

Молио бих за ваше мишљење, г - не министе.

Хвала што сте одвојили мало времена за мене.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Овај допис сам објавио на моме БЛОГ - У - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

 #
Политика - Међу нама - Да ли постоји државни орган који се брине о интересима Срба протераних из Хрв.
jovansolajic | 05 Август, 2010 12:43

За рубрику "Међу нама",

Поштовани уредниче,

Молим да у вашој рубрици објавите следеће:

ДА ЛИ ПОСТОЈИ ДРЖАВНИ ОРГАН, КОЈИ СЕ БРИНЕ О ИНТЕРЕСИМА СРБА ПРОТЕРАНИХ ИЗ ХРВАТСКЕ.

Данашњи дан је за тужно и грозно сећање на трагедију Срба од пре 15. година. Тога дана, Хрватска војска је протерала стотине хиљада Срба, са њихових вековних огњишта. уништила њихова сва материјална добра и побила на хиљаде на праговима својих кућа и у колони. Нисам могао да верујем својим очима - на самом крају 20. века, усред Европе, километарска колона јадника, на тракторима, камионима, деца у колевци, старци, жене у бедним прњама путује негде у непознато, још их и бомбардују и митраљирају из авиона, а да нико не стаде у одбрану тих немоћника. Па ни матица Срба - држава Србија.

Та слика ужаса остаће запамћена као најстрашнији људски злочин у историји људскога рода, ништа слично у историји људског рода, наше памети не могу да се сете.

Неопростиво је, што држава Србија, ни после 15. година од "Олује", није предузела адекватне мере у заштити права и интереса Срба протераних из Хрватске. Неопходно је да Влада Србије, оснује државни орган, који ће да попише и презентује јавности: људске и материјалне губитке Срба - држављана Хрватске, насталих у време грађанског рата и да заступа њихове интерсе пред Хрватском и код одговарајућих међународних правних и других институција.

Србија стално касни, увек је друга. Хрватска прва тужи за геноцид Србију, па тек и ми њих. Они нас туже први и ако су они према Српком народу учинили десетоструко више зала. Сада нас туже за имовину бивше " ИНЕ". Опет су нас предухитрили. Што ми нисмо њих први тужили? Потражујемо од Хрватске далеко више имовине у бившем друштвеном и државном сектору Српских предузећа и установа, која су остала на територији Хрватске, затим и материјална добра Срба из Хрватске и грађана Србије.

Држава Србија, мора да процени и утврди тзв. " РАТНУ ШТЕТУ", за свако приватно лице и сваки правни субјекат, и да то буде основ преговора, и евентулног подношења тужбеног захтева. Држава Србија мора и да направи попис погинулих и рањених Срба из Хрватске . Оквирне бројке погинулих и материјалне штете, лако су подложне разно - разним манипулацијама. Ако су Јевреји пописали по имену свих 6,500.000 побијених у Холокаусту у Другом светском рату, ми не могасмо да попишемо 700.000 побијених само на једном месту у Јасеновцу, требали би то урадити бар за жртве у овом грађанском рату у Хрватској.

И, каква је ситуација данас, после 15. година од " Олује ". Држава Хрватска прослаља дан када је Србе - своје држављане протерала из Хрватске, прослављају дан када су протерали своје држављане, каква бездушност, како би се то назвало у међународном праву? Што би рекли : " чега се будала стиди - паметан се поноси ". И до данас није извршена есхумација побијених Срба, на десетине хиљада породица не може да се врати у своје домове, десетинама хиљада породица није враћено станарско право, пензије нису регулисане нити радни стаж, стотине хрватских предузећа привређује у Србији, а у Хрватској предузећа из Србије, на прсте могу да се изброје, извоз Хрватске у Србију је несразмерно већи, роба из Србије у Хрватској је дискриминисана, и дан - данас, сваком Србину из Хрватске прети опасност да буде ухапшен чим корачи у своју матичну државу - и ако га нема на списковима оптужених - списак сваког часа може да буде допуњен.

Грађани прате сваку изговорену реч од званичника Србије и Хрватске. Није нам свеједно, када наш Председник Тадић у разговорима увек испред ставља име државе Хрватске / бонтон, што је у реду/, а хрватски председник, увек, напротив, прво изговара име своје државе, па тек Србије / претенциозно, што није у реду/. А, и један и други председник важе за културне и образоване људе.

Као што се из предњег види, Србија је у неравноправном - дискриминисаном положају у односима са Хрватском. Под хитно је, неопходно, да Влада оснује орган који ће у свему заступати инересе Срба и Србије у односима са Хрватском. Ако већ постоји некакав државни орган који се искључиво бави Проблемом Срба у и из Хрватске, то се, апсолутно, не примећује.

Поздрав,

Јован Шолајић, Чачак.

 П.С. Дозвољавам да чланак уредите по вашем нахођењу.

Овај чланак сам објавио на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ПОЛИТИКА, није овај чланак одшампала. Што ли ? Дана 6. августа 2010. године.  #
Политика - Међу нама - Зашто и даље пишете " УЖА СРБИЈА " ?
jovansolajic | 22 Јул, 2010 10:57

ЗА РУБРИКУ " МЕЂУ НАМА "

Поштовани уредниче, молим да објавите следеће:

ЗА НЕКЕ НОВИНАРЕ И ДАЉЕ ПОСТОЈИ " УЖА СРБИЈА ".

У вашем листу " ПОЛИТИКА " од 21. јула т. г., на страни 10., у чланку под насловом " У силосима 800.000 тона пшенице " пише "... и то 672.300 тона на територији Војводине и 143.000 тона у ужој Србији, речено је агенцији Бета у Генералном инспекторату. "

Појам " Ужа Србија " је давно употрељивани назив за део Србије без аутономних покрајина. Доживљавали смо га као понижавајући. Неки су ,у прошлим временима, термин " Ужа Србија " врло често употребљавали и сумњам да су им намере биле благонаклоне.

Откуд и зашто опет читамо и слушамо " Ужа Србија ", уместо Централна Србија. Зар Генерални инспекторат Министарства пољопривреде, као државна институција, који је дао податке агенцији Бета, употребљава тај погрдни термин за централни део Србије. Какве то државне чиновнике и њихове начелнике , па и министре имамо, када за велики део државе и даље употребљавају тај извикани термин.

И уредник " ПОЛИТИКЕ " је направио пропуст. Није смео да пусти у штампу, нешто што представља грубу грешку. Новинама и другим средствима можемо да опростимо евентуалне штампарске и сличне грешке, али овако нешто , не можемо ни случајно.

За мене, адекватни термини, за делове наше државе су : Северна Србија или Војводина, Јужна Србија или Косово и Метохија, Централна Србија, Западна Србија, Шумадија, Источна Србија, Југ Централне Србије, а не Јужна Србија.

Врло често читамо и чујемо: "У Земуну се догодило, или слично, то и то, а у Београду то и то", уместо " у Земуну , а , у остатку Београда".

Најлошије је када се каже : " у Војводини то и то, а у Србији то и то.". То би значило да Војводина није у Србији. Врло је ружно и много асоцира на неке јако проблематичне предпоставке.

Крајње је време, јер ће скоро 100. година како се Војводина ујединила у Краљевину Србију и како је Земун постао део Београда, да се престане супростављати Војводина Србији и Земун Београду.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Дозвољавам да текст, по своме, дотерате.

Овај текст сам објавио на моме БЛОГ- у- Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

Политика није данас објавила овај чланак. Чачак, 23.7.2010.  #
Политика - Међу нама - Зашто нико од државника Републике Србије није био у Поточарима ?
jovansolajic | 13 Јул, 2010 14:35

ЗА РУБРИКУ "МЕЂУ НАМА"

Поштовани уредниче, молим вас да у вашој рубрици објавите следеће.

ЗАШТО НИКО ОД ДРЖАВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НИЈЕ БИО НА ПОМЕНУ СРПСКИМ ЖРТВАМА У ПОТОЧАРИМА ?

И предходних, а и ове године, нико од државника Републике Србије није био на помену српским жртвама у Поточарима у Републици Српској? Сасвим је у реду што је председник Србије Борис Тадић, био предходног дана на помену бошњачким жртвама у Сребреници. Али, није у реду што није сутрадан остао и да ода пошту , исто тако, и то већином, невиним српским

На помену бошњачким жртвама било је доста званичника из разних земаља, а на помену српским жртвама нема их. Али, ми знамо да Свет прави разлику између једних и других жртвава, ми ту можда не можемо ништа. Али, тешко пада, да разлику прави и државно руководство Србије. Не може се пред Народом правдати неодлазак у Поточаре, због пријема Турских званичника. Пријем није смео да се заказује у тај дан, или је то била можда и намера, да би се оправдао недолазак у Поточаре.

Хвала, ако ово будете објавили.

Текст, дозвољавам и да га мало дотерате по своме.

Поздрав,

Јован Шолајић, Чачак

Овај текст сам објавио на моме БЛОГ-у- Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

Овај чланак Политика није објавила. То само потврђује да је Политика строго режимски лист.Критика власти је добро дошла. Критика је чак и породици неопходна. На памет ми паде однос краља Петра I Карађорђевића и штампе. Једне прилике жали се оцу- краљу Петру I, тадашњи престолонаследник Ђорђе, да Београдска штампа свашта пише о краљевској породици. На то ће стари краљ: ако нека пише , народ треба да зна шта се ради у краљевској породици. Иначе, у доба краља Петра I , Закон о штампи имао је само један члан: " Штампа у Краљевини Србији је слободна.". Јован Шолајић,Чачак, дана 14.јула 2010. године

 ПОЛИТИКА је , ипак, овај чланак објавила, данас 16. јула 2010. године. Хвала им !

РЕАГОВАЊА НА ОВАЈ ЧЛАНАК.

"ПОЛИТИКА" је данас, 19. јула т.г., објавила у рубрици "Међу нама", допис  Марије Тишме из Београда, које гласи:

" НЕ ПОСТОЈЕ ЖРТВЕ "НИЖЕГ НИВОА".

У "Политици" од 16. 7. 2010. г., у рубрици "Међу нама" објављен је допис "Пропуст или Намера", господина Јована Шолајића из Чачка.

У потпуности се слажем са његовим мишљењем, али бих хтела да кажем још нешто. Ако се неке ствари понављају из године у годину, и то не само овом приликом кад се обележава страдање српских жртава у Братунцу, онда се то не може назвати пропустом, већ намером. Био је ред да се председник Србије нађе у Братунцу и на сваком другом српском стратишту, без обзира на то да ли ће бити и у Сребеници. Свака част његовом саветнику, господину Млађану Ковачевићу, али ниво саветника и ниво председника државе није исти. То је много нижи ниво. Да ли то значи да су српске жртве - жртве "нижег нивоа" ? Како ли се осећају породице тих жртава ?

Ако тзв. међународна заједница не признаје српске жртве, или их игнорише ослобађајући кривице њихове џелате, зашто се наша држава овако понаша ? И да ли неко од државних функционера уопште чита ову рубрику, питам се ? А ако чита, да ли макар имало размишља о томе шта грађани кажу ? Или је ово само један дозвољени вентил за исказивање незадовољства у вези са неким збивањима у нашој држави за које нико, или мало ко, показује стварно интересовање. Бојим се да је ово последње у питању. Па зашто онда пишем ? Морала сам да реагујем због жртава и њихових породица. Све док се овако држава Србија понаша, немамо морално право да ишта замерамо другима.

Марија Тишма

Београд"

Много хвала Марији Тишми.

Јован Шолајић, Чачак, дана 19. јула 2010. године.

 #
Политика - Међу нама - Да ли су четници учествовали у Офанзиви на Козари 1942. године ?
jovansolajic | 06 Јул, 2010 12:11

ЗА РУБРИКУ " МЕЂУ НАМА "

Поштовани уредниче, молим да објавите следеће.

 ИСТОРИЧАРИ, ДА ЛИ СУ ЧЕТНИЦИ УЧЕСТВОВАЛИ У ОФАНЗИВИ НА КОЗАРИ 1942. ГОДИНЕ ?

У "ПОЛИТИЦИ" од 5. јула т.г., ваш стални дописник из Бања Луке, Б. Марић, каже: " Офанзива на Козару почела је 10. јуна 1942., а завршена 3. јула, када је око 3.500 партизана успело да пробије обруч који је око њих и народа у збегу стегло око 15.000 немачких војника и око 22.000 њихових домаћих помагача - усташа, домобрана и четника."

У Просветиној Малој енциклопедији из 1959 године, под одредницом "КОЗАРА" , говори се да је опкољено 80.000 Козарчана, да се пробило из обруча 15 - 20.000 лица, да је 60.000 одведено у Јасеновац, Сајмиште и у Немачку, итд.итд. 

У Енциклопедији помињу се само Немци и усташе, а не и четници. Енциклопедија је писана у време најжешћег обрачуна са четништвом, те не верујем да би пропустили да помену четнике да су и они учествовали у том масакру Српског народа.

Постављам питање историчарима. Да ли су и четници учествовали у стезању обруча на Козари, или не.

Молим за одговор у истој овој рубрици .

Исто тако и ваш дописник би морао да каже из којих извора је добио податак да су и четници учествовали на Козари. У Новинама не могу да се праве грешке из Историје, грешке које могу да створе лажну слику о битним историјским чињеницама.

П.С. Дозвољавам да извршите редакцију текста, без права да мењате суштину.

Пуно поздрава,

Јован Шолајић, Чачак

Овај текст сам објавио на моме БЛОГ- у- Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

 

Овај текст ПОЛИТИКА није објавила. Шта ли је у питању ? Можда штите свога дописника из Бања Луке ? Па, зар Политици није стало до ИСТИНЕ ? Ако Политика , коначно, не објави овај текст, остаће трајно записано да су и ЧЕТНИЦИ скупа са УСТАШАМА и НЕМЦИМА учествовали у масакру Српског народа на КОЗАРИ. Не могу да верујем да једном озбиљном листу није стало да се расчисте историјске дилеме. Ваљда, цензура у Политици није отишла толико далеко, да олако прелази преко ствари које могу имати далекосежне последице у целини за Српски народ.

 #
Министарство финансија - Пет предлога за опоравак државних финансија и попуну буџета
jovansolajic | 11 Јун, 2010 18:52

ЗА МИНИСТРА ФИНАНСИЈА, ЛИЧНО

Поштована г- ђо Дијана, мин. фин.

Имам пет предлога за опоравак државних финансија и за попуну мањка у буџету.

1. Да се пооштри контрола издавања фискалних рачуна.

Имам утисак као да контроле уопште нема. У малим трговинама, издају фискалне рачуне само ако им их тражите. Шта кажу, обично : " А, ви хоћете фискални рачун, ево сад ћу.... " Или, поред касе, стоји корпа за отпатке, у које касирка баца рачуне, што је симтоматично и незаконито.Контролу да врше инспектори из других места. Држава има рачуна, да ојача фин. полицију, да иста буде у стању да непрестано контролише издавање фиск.рачуна.

2. Да Држава наплати порез на доходак грађана на сав приход.

Када грађанин купи капитално добро, а не може да докаже да је на тај износ платио држави порез, да се за разлику обавеже да исти плати. Овде се не испитује порекло имовине, већ се обезбеђује да се и на приход који је стечен на незаконит или сличан начин, бар држави плати порез. Овако, како ствари стоје, грађанин или предузетник могу да купе стан или станове, а да преко плате и из дохотка из добити не може да обезбеди ни голу егзистенцију, а камо ли куповину трајних кап. добара. Могуће је, да фирма ради са губитком, а да власник купи јахту. Није у реду, јел да. Колико ми је познато Француска је то решила на сличан начин.

3.Да се законским мерама обезбеди боља или потпуна наплативост комуналија и јавних прихода.

Чињеница је да је наплативост комуналија и јавних прихода веома слаба, испод је свих критеријума. Апсурдно је, да грађанин не плаћа струју, воду, грејање, за трособан стан, а у њему станују један или два члана породице. Суд не може да обавеже дужника да плати дуг, јер нема сталне приходе и сл. Значи, дужник има велику имовину, а истовремено неко за њега треба да сноси трошкове ком. услуга. Јавна предузећа, због слабе наплативости, прибегавају најлакшем начину долажења до пара, повећавају цене својих услуга. Тако редовне платише плаћају и за ове неуредне. Узмимо сиромаха, који нема грејање у кући. Он мора да се намучи да се некако огреје. А, овај у комформном стану, живи цивилизовано без имало труда.

4. Да се онемогући прописима, да фирма не уплаћује порезе и доприносе.

Постављам питање, каква је то финансијка контрола да фирма исплати нето плате радницима, а не плати порез и доприносе држави. То треба строгим прописима онемогућити. Читамо у новинама, да неке фирме исплаћују редовно плате и неке обавезе, а да им је рачун блокиран. Невероватно. Значи, устројство финансијских токова у држави није решено како треба. Укинули сте Службу друштвеног књиговодства, за коју је цео свет говорио да је била нешто најбоље, која је имала 100 % контролу токова новца и јавних прихода.

5. Мора да се направи неки ред у платама у јавном сектору.

У државним установама, плате морају бити поређане од председника државе па на доле. Не може неки државни службеник имати већу плату , примера ради од председника Владе. Не може Директор Државне лутрије да има већу плату од министра финансија. Још црња варијанта, да директор јавног предузећа, које остварује губитке у пословању, има огромну плату у односу на Председника државе. Зар је могуће да јавно предузеће ради са губитком, а да у истој години, повећа плате свих запослених. Није логично. Није у реду, да неки радници јавног сектора штрајкују - траже веће плате, а исте су им далеко веће од плата у државним установама, а од радника у осталим секторима да се не говори.

Апсолутно није у реду, да се свим истакнутим уметницима, и то само уметницима, даје додатак на пензију у износу од 50.000,00 динара. Разумео бих, да се сваком изузетном уметнику обезбеде укупна примања од 50.000,00 динара. Овако, ко има пензију од 20.000,00, примаће укупно 70.000,00, а онај који већ има пензију од 50.000,00 динара, добијаће 100.000,00 динара. Прво, пензију од 50.000,00, сада не прима ни 50% пензинера са факултетском дипломом и са пуним стажом, а друго неко од тих пензинера има веома малу а други веома велику пензију. Имајте у виду, да је пуно уметника у својој каријери остварило огромне приходе у иностранству и приходе од хонорара, легалних и нерегуларних, што није улазило у просек примања и у основицу за пензију. Боже какве глупости, имате уметнике који добијају ових 50.000,00 додатка и то од народне цркавице, а истовремено неки од њих имају виле и богатства. Обезбедили сте да неки не знају шта да раде са парама, док други не могу да саставе крај са крајем, живе у беди.

Уосталом, и ово је урађено брзоплето, неко је хтео да добије поене, као што је урађено са још пуно ствари.

С великоим поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Овај текст сам објавио на своме БЛОГ.у . РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГ ЧАЧАНИНА.

 #
Министарство финансија - Новац од одузете имовине од " тајкуна " за социјалне сврхе
jovansolajic | 03 Јун, 2010 13:42
ЗА МИНИСТРА ФИНАНСИЈА ЛИЧНО,
Поштована г- ђо Дијана,
Ових дана читам у новинама и на ТВ кажу, да је Држава до сада приходовала од одузете имовине " Тајкунима " око 100 милиона динара и да ће та средства бити употребљена за " СОЦИЈАЛНЕ СВРХЕ ".
Немам ништа против да се средства државе употребе за социјалне сврхе.
Али, није у реду тако рећи и тако формално поступити.
Познато ми је да сваки правни субјект може имати само ЈЕДНЕ укупне ПРИХОДЕ и РАСХОДЕ, па и ДРЖАВА преко БУЏЕТА.  Сви државни ПРИХОДИ, па и приходи о којима је реч морају да се билансирају у БУЏЕТУ и из буџета се могу определити и утрошити како одлучи Народна скупштина, кроз Закон о буџету за дотичну годину.
Можда министарство финансија и води строго рачуна да сви државни приходи се нађу на једном месту у једној каси и да се одатле троше како је утврђено о Закону о буџету, али је онда нама саопштено мало другачије.
Боље је било рећи, да је се у буџет већ слило толико и толико новца и да ће Народна скупштина на предлог Владе донети Закон по коме ће се тај новац трошити за неке социјалне намене. 
Ако грешим, извињавам се.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
 #
Збиљић Драгољуб Нови Сад- Да ли је исправно " председница"
jovansolajic | 03 Јун, 2010 12:37

Поштовани г-не Збиљићу,

Замолио бих вас , да ми одговорите на следеће питање: Да ли је правилно рећи: председница Народне скупштине, народна посланица, министарка, директорка, итд. Ако у Уставу пише да се на челу Народне скупштине налази председник, ако је Парламент састављен од 250 посланика, ако је на челу Државе председник, исто на челу Владе председник, да Владу чине министри, итд,

Значи, положаји и радна места , у Уставу, су прописана у мушком роду. Ако у дипломама пише: доктор, дипл.маш. инжењер, итд., и овде су звања и занимања прописана у мушком роду. Да ли је онда у реду рећи . Славица Ђукић Дејановић, председница, ако у Уставу пише положај- звање тог лица је председник. Њен положај и звање се читају из акта о оснивању те институције. Ако у акту пише председник, онда је звање председница неадекватно- противно слову Устава. Ако у државним актима стоји Министар , а испод потпис министра женског рода, зашто у новинама пишу министарка.

 На крају, моје је мишљење, да испред или иза имена и презимена државног функционера и у свим другим случајевима треба да пише назив или име функције коју обавља из акта о оснивању те институције, а не да се руководи којег је пола дотична особа.

У ствари најправилније би било рећи: г- ђа Славица Ђукић Дамјановић, председник Народне скупштине, г-ђа Јована Петровић, народни посланик, г- ца Милена Ускоковић, професор српског језика, г- ца Ана Јанковић, полицајац, г- ца Перса Јовановић, поручник Војске Србије, итд.

Треба рећи : има реч или дајем реч г- ђи Јелени Марковић, народном посланику, или г- ђи Олги Мариновић, министру финансија.

Питам се само, због чега се у средствима информисања, особе не титулишу са г-нин, г- ђа, г- ица, ако смо из употребе избацили друг и другарица.

Хоћу да о овоме пишем надлежнима, па сам хтео Ваше мишљење, као стрчњака за српски језик, а ја нисам тај. Не могу више да слушам и читам та пед.......ња.

Много вам хвала унапред.

Поздрав: Јован Шолајић, Чачак

 

 #
Политика - Међу нама - Да ли је набавка униформи и шлемова за војску из иностранства у реду ?
jovansolajic | 02 Јун, 2010 12:52

ЗА РУБРИКУ " МЕЂУ НАМА "

Поштовани уредниче, молим да у вашој рубрици објавите следеће :

ДА ЛИ ЈЕ НАБАВКА УНИФОРМИ И ШЛЕМОВА ЗА ВОЈСКУ ИЗ ИНОСТРАНСТВА У РЕДУ ?

Читамо у новинама , пре неки дан, да ће наша војска да увози униформе и шлемове из Хрватске. 

Нисам могао да поверујем својим очима ? Зар је могуће и да се нешто тако да и помислити.

Пре неколико дана, председник Републике Борис Тадић, рече да је првенствени задатак наше памети и привреде, да се отварају нова радна места и да се оживи наша индустрија и привреда у целини. А министарство одбране, контра Председнику, размишља да увози и најобичнију војну опрему.

Вероватно је да смо шили униформе за војску и у 19. веку, а знам да смо шлемове производили пре Другог светског рата у ВТЗ - у у Чачку.

Држава мора превасходно да штити домаћу индустрију, да јој да бар мале привилегије, да може на тржишту да опстане. У свету конкуренција је убитачна. Мали и још неразвијени немају шансе за опстанак ако их држава не помогне. Питамо се само ко је крив што смо скоро уништили сву индустрију. Сиптоматично је што су нам уништене фабрике које су били и добри извозници, значи биле су конкурентне.Циљ развијенијих привреда је остварен. Позатварали су фабрике слабијих и отворили сва врата за извоз својих производа.

Невероватно је господо државни руководиоци, да смо прошле године слушали како је цена пшенице у неким суседним земљама нижа од наше цене, и да наши сељаци не треба да се буне, малте - не ако треба увозићемо и пшеницу. Јелда, да ово нема везе ни са памећу ни са економијом.

Питам се само, да ли наше државно руководство има било какав усаглашен и усвојен план изласка из ове кризе, или се и даље наставља по старом. Министри и Влада и треба да се борбом мишљења изборе за најбоља решења шта им је чинити, али у народ морају изаћи са јединственим ставом. Слушамо и читамо свакога дана - један министар сматра да ћемо одмрзнути плате и пензије, а други каже да их не можемо одмрзавати и слично.

Министри , а то важи и за старије од министра, треба и морају да се боре за своје ставове код доношења одлука од значаја за народ и Државу. А, ако се не уважи њихово гледиште, једина је солуција да такав да оставку.

Има се утисак, господо народни представници и изабраници од народа, да уместо ДРЖАВНЕ ПОЛИТИКЕ водите ПАРТИЈСКЕ ПОЛИТИКЕ.Памет у главу, господо. .

Ако је нешто сувишно, по вама, можете да избаците.

Хвала унапред. Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо сам објавио на моме БЛОГ-у РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГ ЧАЧАНИНА:jovansolajic.blog.rs / blog / jovansolajic

Ово писмо ПОЛИТИКА није објавила.

У Политици од 8. јуна т. г. објављено је да је министар одбране Шутановац био у посети Хрватској и да га је примио Председник републике Иво Јосиповић. Да није можда био због куповине униформи и шлемова ? Свашта !

 #
Политика - Међу нама - Да ли да се Држава сели из Београда ?
jovansolajic | 24 Мај, 2010 14:21

ЗА РУБРИКУ " МЕЂУ НАМА "

Поштовани уредниче,

Молим да у вашој рубрици објавите следеће:

ДА ЛИ ДРЖАВА ДА СЕ СЕЛИ ИЗ БЕОГРАДА.

Државни секретар у Министарству економије и регионалног развоја Небојша Ћирић, нам саопштава да ће неке државне агенције бити пресељене из Београда у : Ниш, Крагујевац, Ужице , Шабац.

Београд је главни град државе Србије. У њему, по праву и по Уставу, треба да се налазе све институције које опслужују целу Републику.

У Београду је седиште Владе и све владине установе треба да се у њему налазе.У противном, доводи се у питање ефикасност и координација у раду Владе и владиних агенција. А, ако се рачуна на то, да ће селидбом у унутршњост неке од владиних агенција, бити решен проблем привредног развоја неразвијених општина и региона, чисто сумњам.

Неразвијене општине, нарочито са југа и истока Србије, ништа не добијају ако се агенција пресели из Београда у Ниш, или Ужице. Каква је разлика да примера ради општина Тутин, или Нова Варош, Вршац, итд. контактирају са Нишом , Ужицем уместо са Београдом. Никаква, једино што је скупља. Шта ће да има од тога општина Тутин, или било која неразвијена општина, што ће Агенција за развој бити у Нишу, уместо у Београду. Ама баш ништа. Напротив, сада ће имати да се обраћа на више центара моћи.Биће им теже и скупље.

Државни секретар, истина рече, да се са овом селидбом Агенција, хоће да се административно ојачају Ниш, Крагујевац, итд. Значи, мало нам је један центар моћи, хоћемо их више.

Децентрализација се не врши селидбом владиних институција у унутрашњост, већ преносом владиних ингеренција на ниже нивое власти, на округе и општине.

Многи говоре да је све концентрисано у Београду. И у другим државама и главним градовима је то тако. У главним градовима је власт, интелектуална елита , итд. И треба главни град, односно Београд да буде најразвијенији град и у смему центар Републике.

Београд треба да буде наш главни БРЕНД, по њему треба да покажемо свету ко смо и шта смо. Неразвијенима држава треба да да све могуће повластице да би били привлачни за инв. улагања и за живот грађана. А, Београду дајмо да буде у свему Престоница државе , нека се развија по природи ствари. Београд, пружа свету слику о нашем народу и држави као целини.

Зашто се Влада не позабави проблемом народног представљања у органима власти. Зашто се не промени начин избора посланика. Зашто се не уведе већински систем избора и зашто се не пропише да свака општина мора имати свога представника у Реп. парламенту. Хоћемо да развијамо неразвијене општине, а скоро ни једна од тих опшина нема свога посланика, нема по новоме ни суд, итд. Већ се бави спорадичним стварима, као штп је ово селење.

С поштовањем.

Јован Шолајић, Чачак

Политика није објавила овај допис.

 #
«Претходни   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12  Следећи»