ЗА РУБРИКУ "МЕЂУ НАМА"

Поштовани уредниче, молим вас да у вашој рубрици објавите следеће.

ЗАШТО НИКО ОД ДРЖАВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НИЈЕ БИО НА ПОМЕНУ СРПСКИМ ЖРТВАМА У ПОТОЧАРИМА ?

И предходних, а и ове године, нико од државника Републике Србије није био на помену српским жртвама у Поточарима у Републици Српској? Сасвим је у реду што је председник Србије Борис Тадић, био предходног дана на помену бошњачким жртвама у Сребреници. Али, није у реду што није сутрадан остао и да ода пошту , исто тако, и то већином, невиним српским

На помену бошњачким жртвама било је доста званичника из разних земаља, а на помену српским жртвама нема их. Али, ми знамо да Свет прави разлику између једних и других жртвава, ми ту можда не можемо ништа. Али, тешко пада, да разлику прави и државно руководство Србије. Не може се пред Народом правдати неодлазак у Поточаре, због пријема Турских званичника. Пријем није смео да се заказује у тај дан, или је то била можда и намера, да би се оправдао недолазак у Поточаре.

Хвала, ако ово будете објавили.

Текст, дозвољавам и да га мало дотерате по своме.

Поздрав,

Јован Шолајић, Чачак

Овај текст сам објавио на моме БЛОГ-у- Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

Овај чланак Политика није објавила. То само потврђује да је Политика строго режимски лист.Критика власти је добро дошла. Критика је чак и породици неопходна. На памет ми паде однос краља Петра I Карађорђевића и штампе. Једне прилике жали се оцу- краљу Петру I, тадашњи престолонаследник Ђорђе, да Београдска штампа свашта пише о краљевској породици. На то ће стари краљ: ако нека пише , народ треба да зна шта се ради у краљевској породици. Иначе, у доба краља Петра I , Закон о штампи имао је само један члан: " Штампа у Краљевини Србији је слободна.". Јован Шолајић,Чачак, дана 14.јула 2010. године

 ПОЛИТИКА је , ипак, овај чланак објавила, данас 16. јула 2010. године. Хвала им !

РЕАГОВАЊА НА ОВАЈ ЧЛАНАК.

"ПОЛИТИКА" је данас, 19. јула т.г., објавила у рубрици "Међу нама", допис  Марије Тишме из Београда, које гласи:

" НЕ ПОСТОЈЕ ЖРТВЕ "НИЖЕГ НИВОА".

У "Политици" од 16. 7. 2010. г., у рубрици "Међу нама" објављен је допис "Пропуст или Намера", господина Јована Шолајића из Чачка.

У потпуности се слажем са његовим мишљењем, али бих хтела да кажем још нешто. Ако се неке ствари понављају из године у годину, и то не само овом приликом кад се обележава страдање српских жртава у Братунцу, онда се то не може назвати пропустом, већ намером. Био је ред да се председник Србије нађе у Братунцу и на сваком другом српском стратишту, без обзира на то да ли ће бити и у Сребеници. Свака част његовом саветнику, господину Млађану Ковачевићу, али ниво саветника и ниво председника државе није исти. То је много нижи ниво. Да ли то значи да су српске жртве - жртве "нижег нивоа" ? Како ли се осећају породице тих жртава ?

Ако тзв. међународна заједница не признаје српске жртве, или их игнорише ослобађајући кривице њихове џелате, зашто се наша држава овако понаша ? И да ли неко од државних функционера уопште чита ову рубрику, питам се ? А ако чита, да ли макар имало размишља о томе шта грађани кажу ? Или је ово само један дозвољени вентил за исказивање незадовољства у вези са неким збивањима у нашој држави за које нико, или мало ко, показује стварно интересовање. Бојим се да је ово последње у питању. Па зашто онда пишем ? Морала сам да реагујем због жртава и њихових породица. Све док се овако држава Србија понаша, немамо морално право да ишта замерамо другима.

Марија Тишма

Београд"

Много хвала Марији Тишми.

Јован Шолајић, Чачак, дана 19. јула 2010. године.