За рубрику "Међу нама",

Поштовани уредниче,

Молим да у вашој рубрици објавите следеће:

ДА ЛИ ПОСТОЈИ ДРЖАВНИ ОРГАН, КОЈИ СЕ БРИНЕ О ИНТЕРЕСИМА СРБА ПРОТЕРАНИХ ИЗ ХРВАТСКЕ.

Данашњи дан је за тужно и грозно сећање на трагедију Срба од пре 15. година. Тога дана, Хрватска војска је протерала стотине хиљада Срба, са њихових вековних огњишта. уништила њихова сва материјална добра и побила на хиљаде на праговима својих кућа и у колони. Нисам могао да верујем својим очима - на самом крају 20. века, усред Европе, километарска колона јадника, на тракторима, камионима, деца у колевци, старци, жене у бедним прњама путује негде у непознато, још их и бомбардују и митраљирају из авиона, а да нико не стаде у одбрану тих немоћника. Па ни матица Срба - држава Србија.

Та слика ужаса остаће запамћена као најстрашнији људски злочин у историји људскога рода, ништа слично у историји људског рода, наше памети не могу да се сете.

Неопростиво је, што држава Србија, ни после 15. година од "Олује", није предузела адекватне мере у заштити права и интереса Срба протераних из Хрватске. Неопходно је да Влада Србије, оснује државни орган, који ће да попише и презентује јавности: људске и материјалне губитке Срба - држављана Хрватске, насталих у време грађанског рата и да заступа њихове интерсе пред Хрватском и код одговарајућих међународних правних и других институција.

Србија стално касни, увек је друга. Хрватска прва тужи за геноцид Србију, па тек и ми њих. Они нас туже први и ако су они према Српком народу учинили десетоструко више зала. Сада нас туже за имовину бивше " ИНЕ". Опет су нас предухитрили. Што ми нисмо њих први тужили? Потражујемо од Хрватске далеко више имовине у бившем друштвеном и државном сектору Српских предузећа и установа, која су остала на територији Хрватске, затим и материјална добра Срба из Хрватске и грађана Србије.

Држава Србија, мора да процени и утврди тзв. " РАТНУ ШТЕТУ", за свако приватно лице и сваки правни субјекат, и да то буде основ преговора, и евентулног подношења тужбеног захтева. Држава Србија мора и да направи попис погинулих и рањених Срба из Хрватске . Оквирне бројке погинулих и материјалне штете, лако су подложне разно - разним манипулацијама. Ако су Јевреји пописали по имену свих 6,500.000 побијених у Холокаусту у Другом светском рату, ми не могасмо да попишемо 700.000 побијених само на једном месту у Јасеновцу, требали би то урадити бар за жртве у овом грађанском рату у Хрватској.

И, каква је ситуација данас, после 15. година од " Олује ". Држава Хрватска прослаља дан када је Србе - своје држављане протерала из Хрватске, прослављају дан када су протерали своје држављане, каква бездушност, како би се то назвало у међународном праву? Што би рекли : " чега се будала стиди - паметан се поноси ". И до данас није извршена есхумација побијених Срба, на десетине хиљада породица не може да се врати у своје домове, десетинама хиљада породица није враћено станарско право, пензије нису регулисане нити радни стаж, стотине хрватских предузећа привређује у Србији, а у Хрватској предузећа из Србије, на прсте могу да се изброје, извоз Хрватске у Србију је несразмерно већи, роба из Србије у Хрватској је дискриминисана, и дан - данас, сваком Србину из Хрватске прети опасност да буде ухапшен чим корачи у своју матичну државу - и ако га нема на списковима оптужених - списак сваког часа може да буде допуњен.

Грађани прате сваку изговорену реч од званичника Србије и Хрватске. Није нам свеједно, када наш Председник Тадић у разговорима увек испред ставља име државе Хрватске / бонтон, што је у реду/, а хрватски председник, увек, напротив, прво изговара име своје државе, па тек Србије / претенциозно, што није у реду/. А, и један и други председник важе за културне и образоване људе.

Као што се из предњег види, Србија је у неравноправном - дискриминисаном положају у односима са Хрватском. Под хитно је, неопходно, да Влада оснује орган који ће у свему заступати инересе Срба и Србије у односима са Хрватском. Ако већ постоји некакав државни орган који се искључиво бави Проблемом Срба у и из Хрватске, то се, апсолутно, не примећује.

Поздрав,

Јован Шолајић, Чачак.

 П.С. Дозвољавам да чланак уредите по вашем нахођењу.

Овај чланак сам објавио на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.