ЗА РУБРИКУ " МЕЂУ НАМА "

Поштовани уредниче,

Молим да објавите следеће:

ДА ЛИ СУ КРИТЕРИЈУМИ ЗА НАЦИОНАЛНУ ПЕНЗИЈУ У РЕДУ ?

Досадашњи критеијуми за доделу националне пензије нису, апсолутно, у реду.

Као прво, није у реду, да национална пензија буде у фиксном месечном износу од 50.000.- динара . Сада, највиша пензија по старом Закону износи нешто око 75.000.- динара, а по новом Закону око 110.000.- динара. Награђени са националном пензијом и са оствареном може да има укупна месечна примања и преко максималних пензија остварених из пензионог осигурања, што није у реду.

Национална пензија има , пре свега, социјалну категорију. Њоме треба , друштво да омогући, да заслужни грађанин има неки пристојан живот Треба таквоме обезбедити неки минимум примања, примера ради да то буде укупно 60.000.- динара месечно. То значи, заслужноме грађанину, треба на пензију коју прима од Завода за пензионо осигурање, додати износ до граничног износа социјале. Примера ради, заслужни грађанин прима од Завода 30.000.- динара, треба му дати још 30.000.- националне пензије, али онај који прима 55.000.- добиће још 5.000.- динара.

Да ли је законодавац имао у виду, да је садашњи ниво пензија веома скроман, да велики већина пензионера са факултетском дипломом и са 40. година пензијског стажа има пензију испод 50.000.- динара, међу њима исто тако заслужних грађана из области привреде, науке, итд. Познајем многе факултетски образоване људе у пензији, који су у привреди обављали успешно одговорне послове а немају пензију ни 40.000.- динара. Са друге стране, читајући имена оних који су добили националне пензије, има их, који су током каријере, остваривали и велике приходе у земљи и иностранству, за које није плаћан допринос за пензионо осигурање, па такви приходи нису ни ушли у основицу за утврђивање пензијског износа. Није тешко доказати, да међу добитницима, има пуно њих који поседују зграде и виле, скупе аутомобиле, јахте, оних коју су школовали или школују децу и унуке у иностранству на престижним светским универзитетима, који поседује велике штедне улоге у земљи и иностранству, да имају високу пензију и да још на ту високу пензију добијају 50.000.- динара социјале.

Ако је законодавац мислио да са националном пензијом награђује а не да даје социјалу, није у праву. Народ може и хоће да својим најзаслужнијим грађанима у старости обезбеди какав - такав пристојан живот, а не да их после каријере новчано, сваког месеца, награђује. Сви смо ми, како ко, неко мање неко више за свој рад били награђени колико смо друштву доприносили, и висина тог доприноса чини и основицу и висину пензије - коју примамо. Према томе и истакнути заслужни грађани били су плаћани онолико колико су у датом времену заслуживали - ни мање - ни више. Према томе, национална пензија може да буде само социјална категорија и износ те пензије треба да представља разлику између одређеног максимума социјале и пензије коју прима од Пензионог осигурања.

И друго. Приметно је, да међу носиоцима националне пензије, нема скоро никога изузев уметника. Зашто националну пензију не могу да добију и пензионери из других области: истакнути привредници, лекари, академици, итд. Прочитао сам негде, да има академика , чија пензија није ни 30.000.- динара месечно. Значи, академик може да живи са 30.000'.-, а ми исплаћујемо певачу, или певачици, који су узгред зарађивали доста на "тезги" у земљи и иностранству - који приходи нису улазили у пензијски основ, још на пезнзију коју већ прима и додатак у виду националне пензије у износу од 50.000.- динара.

До сада додељене националне пензије изазивају контраверзе. Код једних, добијена национална пензија производи осећај националног признања, а код других да могу колико толико да преживе - то им је био једини спас. Значи, и са те тачке гледишта национална пензија, није постигла сврху социјале. А ако заслужни грађанин, није добио адекватно друштвено признање из неких објективних и других разлога, из немарности друштвених чинилаца, треба му накнадно доделити орден, медаљу или сл. Није нормално, да грађанин ради 40. година, на одговорним друштвеним функцијама, успешно и савесно а да од друштва не добија никакво друштвено признање. Треба да се направи разлика између најуспешнијих, просечних и најнеуспешнијих.

На крају, досадашњи критеријуми доделе ноционалне пензије и висина те пензије, изазивају код већине пензонера и осталих грађана горчину у души. Имамо осећај, да они који о питањима националне пензије одлучују не живе у нашој стварности . Народ најтеже подноси неправду - које у овом питању има и превише. Народ неправду памти и не може те је ничим опрати.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак.

Дозвољавам редакцију текста.

Овај чланак сам објавио на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ПОЛИТИКА није објавила овај чланак.

Данас, 24. августа 2010. године, овај чланак сам послао на адресе: Министру културе Брадићу, Министру за економију и ек. развој Млађану Динкићу, јер је он предлагач овог закона, залагао се чак да национална пензија буде 120.000.- динара и Председнику Владе Републике Србије Др. Мирку Цветковићу.

Јован Шолајић, Чачак