ИВАНОВИЋ ПЕТАР, ДИПЛ. ЕКОНОМИСТА ИЗ ЧАЧКА, СЕЋАЊЕ НА ДОБРОГ САРАДНИКА И ПРИЈАТЕЉА.

Петар Ивановић, дипл. економиста из Чачка, умро је 10 - ог , а сахрањен 11. маја 1991. године на Чачанском гробљу. Рођен је у Чачку 1933. године.

Петар је био дугогодишњи ген. директор Фабрике хартије у Чачку. Пре тога радио је у ТРЗ -у у Чачку, у својству Шефа финансијског књиговодства, а ја сам му био непосредни руководилац као - Начелник финансијског сектора у ТРЗ - у.

У месецу марту неке године, вероватно шестдесетих или почетком седамдесетих година прошлога века Перо је градио кућу- породичну. Тада је био службеник ТРЗ - а у Чачку. 

Месец март, провејавају снежне пахуљице, пољана , брисан простор, радници су копали јарак за темеље куће, прохладно. Перо прославља почетак радова. Поред јарка, склепан сто од неких кочева и дасака, чаршав. На столу тек извађено из пекаре младо печено јагње. Ту је и балон од 10. литара одличног мушког црног домаћег вина. Са све радницима, нас неколицина - које је Перо позвао на обележавање почетка радова. Кум Перов је ашчија. Изузетно спретан млад човек.

Ми гладни, с посла смо се упутили на ово славље. Прозебли. Свак је својим ножем секао комаде које је желео. Стојећи поједосмо цело јагње, не оста ни грама, и пописмо свих 10. литара одличног мушког вина. Незаборавно је било.

Иначе, ја сам предложио Пера за ген. директора Фабрике хартије. Мене су тражили да то будем - одбио сам - предложивши Пера, јер је он имао веће и такве амбиције, а ја не.

Перо се 3. пута женио. Иза себе оставио је ћерку Бранкицу, др. ветеринарске медицине из првог брака, унука Добривоја, зета и супругу Добрилу.

Пред сам крај живота Перо је отишао у инвалидску пензију - имао је некакав тромб - опасан по живот - колико се сећам.

Записао у својим Забелешкама дана 11. маја 1991. године.

Јован Шолајић Чачак, дана 14. децембра 2010. године.

САХРАНА ДУШАНА ЗАТЕЖИЋА НА ГОРЊЕМ ЉУБИЋСКОМ ГРОБЉУ КОД ЧАЧКА.

Дана 23. априла 1991. године сахрањен је, на Горњем љубићском гробљу код Чачка, Душан Затежић, варилац "Јанка Лисјака" из Београда, рођеног 1962. године у Љубићу, старог свега 29. година, а већ са 11. година пуног радног стажа.

Сахрани присуствујемо и ми : супруга ми Емилија, Ја - Јован Шолајић, свастика ми Бранка и њен муж Петар Парезановић, сви из Чачка.

Покојни Душан утопиио се у језеру Међувршје, када се чамац преврнуо и од њих петоро колико их је било у чамцу, двоје се утопило.

До дна душе гануле су ме речи супруге покојног Душана :" ЕВО ТИ ДУШАНЕ НОВЕ ЧАРАПЕ, КАДА СИ ОТИШАО БИО СИ У ПОЦЕПАНИМ, ЈЕР БОЉЕ НИСИ ИМАО". Сви присутни, а било нас је на стотине, су јецали. Оставио је иза себе. супругу и две мале девојчице. Много потресно.

Покојни Душан одрастао је у кући сиромашних родитеља. Покојном Драгомиру, оцу пок. Душана, моја супруга Емилија и њена сестра Бранка, док је био жив, давале су своје имање у Љубићу на обраду бесплатно.

Записао у својим Забелешкама дана 23. априла 1991. године.

Јован Шолајић, Чачак, дана 14. децембра 2010. године.

ЧЕХОСЛОВАЧКА - ПРВА МОЈА КУПОВИНА У ИНОСТРАНСТВУ И СА ПЛАЋЕНОМ ПУНОМ ЦАРИНОМ.

У аранжману Синдикалне организације Електродистрибуције из Чачка, по принципу реципроцитета, дана 26. маја 1990. године, путујемо, аутобусом Електромораве из Чачка, у Чешке Буђејовице. За седам дана боравка платили смо 1.200.- динара. Ја, већ две године пензионер Електродистрибуције.

Свраћамо у Будим - Пешту. Огроман , леп и чист град. Ручак у Мекдоналсу. На највишем врху - Цитадели сликамо се поред споменика / огромног / Руским војницима. У Чешке Буђејовице стижемо и смештају нас у пансионе њихове Електродистрибуције , немамо купатила уз собу, већ заједничка. Храну нам дају у хотелу " ГОМЕЛ". Храна одлична. При доласку на обедовање, чекају нас кригле одличног чешког пива.

Већ, сутрадан - 27. маја смо на излету у обиласку дворца " Круилов". Огромна грађевина, власништво породице Шварценберг.

Дана 28. маја смо на излету у Прагу, удаљеном од Буђејовица око 150. км. Обилазимо знамените историјске и културне споменике : Споменик Карлу Четвртом, Мост Карла Четвртог, резинденцију председника Републике на Храшчанима, смена страже, возимо се метроом. У радњама нема шта да се купи. Раграбљено је од стране западних туриста и оно што је могло да се купи - због повољног курса страних западних валута и круне. Вечерамо у највелелепнијем и највећем хотелу " Форум" у Прагу.

Дана 29. маја на излету смо и разгледању дворца Шварценбергових Хлубока / Глубока", на 10 - ак км од Чешких Буђејовица. Дворац је велелепан, окружен лепом околином, опасан је великим парком који је по дужини велики неколико километара. Дворац је задњи пут рестауриран половином 19. века.Свака одаја има камин фантастичне израде, а грејање је обављано убацивањем топлог ваздуха у пределу камина. Унутрашњост дворца је изрезбарена у најфинијој изради са позлатама, тапете су од коже, лустери, слике огромне / династије / и друге уметнине, једном речју све је прелепо и неописиво. Сваки детаљ је уметност за себе. Ја сам остао запањен. Толико богатство и уметност моја машта, до сада, није могла да замисли.

Дана 30. маја опет идемо у Праг. После пута од око 50. км, свраћамо у замак " Конопиште", некадашње власништво Фрање Фердинанда, престолонаследника Аустро - Угарске монархије, оног који је 28. јуна 1914. године убијен са женом Софијом у Сарајеву од стране Гаврила Принципа. Какво богатство : камини, прибори за јело, намештај , да ти памет стане. У замку је изложено 3000 ловачких трофеја, страсног ловца Фердинанда. Испод сваког трофеја стоји плоча, на којој пише да је то трофеј Фердинандов, датум улова, које ловиште и назив животиње. Пише и то да је изложено тек 1 % трофеја, што значи да их је имао 300000.

У куповини смо у центру Прага - на Вацлавским намјестима - код Музеја. У продавници - огромној - у којој се продаје само метражна најфинија свила. Купујем супрузи Емилији 2, 2 метра свиле у зелено, по цени од 140 круна за м1. Један радник из Електродистрибуције, зове шефа продавнице, а све су младе девојке и жене - има их преко 15 - ак, и каже јој од свих труба измерите ми по 2,5 метра. Она се избечи - понови његову наруџбу - упита да ли од свих труба и када овај то потврди наста јурњава. Прекинуше са услуживањем осталих гостију. Колико је то било укупно метара и колико је плаћено нисам присуствовао, али ми је тај радник показао пасош, у којем су све сами печати царинарница по Европи. Упитах га зар толика путовања, а он ми на то каже, три пасоша сам ишекирао мимо овога.

Дана 31. маја провели смо у куповини у Буђејовицама. У центру Буђејовица касарна са руским војницима. Руске војнике нисмо виђали на улицама.

Дана 1. јуна напуштамо Чешке Буђејовице, путујемо натраг за Југославију преко Минхена. Природа у Немачкој још уреднија од Чехословачке. Нигде корова, врзина, велике парцеле. Смењују се њиве, пашњаци са кравама које пасу без пастира, уређене шуме. Села уредна, куће нове, стилске, не виде се ни свињци ни кокошињци, штале, сена , сламе и сл. Села, једном речју као из бајке.

Минхен је огроман и леп град. На улици у пролазу се више чује српски него ли немачки језик. Трговци сви говоре српски, у најгорем случају са дијалектом, било да су власници немци или наши. У трговинама се ценка. Ценка се жешће него ли код нас на пијацама код купо - продаје стоке.

Од фирме Брекало купујем камкордер Панасоник М - 10 за цену иод 2.700.- ДМ - то је била најниже цена - а тражили су и 3.200.- ДМ. У радњама и где сам покушао да се обратим на немачком језику - као " гутен таг", отпоздрављали су ми на српском исквареном добар дан.- препознавши ме да сам Србин. Иначе учио сам немачки језик пре и за време Другог светског рата у Другој чачанској гимназији.

Дана 2. јуна после поноћи прелазимо аустријско - југословенску границу у Словенији у месту Поткорен. Нас четворо смо имали кутије са купљеном техником, које су стајале на седиштима поред нас. Неко је од нас предложио да кутије склонимо, јер ако их граничари виде биће белаја. Међутим , вођа пута Радмила Зечевић је наредила да кутије остану како стоје. Стајемо где треба, улази милиционер и видевши кутије, наређује да изнесемо све ствари ван аутобуса. Изнесмо нас четворо и оне кутије. Ја платих царину 7.337.- динара , односно 1.100.- ДМ, тако да ме је камера коштала 3.800.- ДМ. У Београду исту камеру могао сам јефтиније да купим. Једна од путница која је купила некакв мали музички стубић плаче - платила је толико царине, да испада много више од цене код нас у продаји.

Крећемо са границе и моја ти Радмила сва пресрећна командује : народе хајде сад песма - одлично прођосмо. Какав марифетлук , какав безобразлук - да истури нас четворо да платимо царину, а нас је било 40- так - а остале нити су претресали нити питали да ли имају шта за царињење. Јер, да смо склонили кутије, а била је поноћ, не верујем да би нас и задржавали на граници. Милиционер није имао куд - видео је кутије и шта је могао већ да нареди да сви изађемо из аутобуса. И још једно -никада ни једна партија ових путовања није плаћала царину, само нас четворо ове прилике. Онај радник је купио стотине метара свиле и није платио царину, а ни вођа пута , и сви су по нешто купили.

 Забележио из својих Забелешки у назначене дане.

Јован Шолајић, Чачак, дана 12. децембра 2010. године.

ВЛАДИКА ИРИНЕЈ, ВОЂА РАСКОЛНИЧКЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ У АМЕРИЦИ, ЈЕ МИЛАН КОВАЧЕВИЋ, БИВШИ УЧИТЕЉ ИЗ ЉУТОВНИЦЕ.

Дана 14. августа 1990. године, на ТВ приказана је емисија у вези раскола у Српској православној цркви у Америци.

Вођа расколничке цркве је владика ИРИНЕЈ. Моја супруга Емилија Шолајић, девојачко Рацковић, / 1932 / је у владици Иринеју препознала бившег учитеља од пре Другог светског рата Милана Ковачевића. Из албума извадила је породичну слику на којој доминира лепи и високи господин Милан, учитељ у Основној школи у Љутовници код Горњег Милановца.

Учитељ Милан је био велики пријатељ са породицом моје супруге Емилије, управо са породицом Ковиљке и Душана Рацковића, десетара пруге у Љутовници, родом из села Љубића код Чачка. Тако се и будући владика нашао на породичној слици Душана Рацковића, железничара, на служби и са станом на прузи у селу Љутовница код Горњег Милановца.

Емилија само зна толико - да када је почео Други светски рат учитељ Милан Ковачевић је обукао официрску униформу као резервни официр и отишао у рат. Није се из рата вратио у Србију , већ је отишао у Америку.

Записао из својих Забелешки од 14. августа 1990. године.

Јован Шолајић, Чачак, дана 11. децембра 2010. године.

МИШКОВИЋ МИОДРАГ, ПОЗДРАВЉАМ ОТВАРАЊЕ МАРКЕТА У СОФИЈИ, АЛИ ШТО НИЈЕ ТАКО И У ВАШОЈ СРБИЈИ.

Поштовани г - не Мишковићу,

Поздрављам, честитам и желим пун успех у раду - отварање вашег Маркета у Софији.

Посебно ми се допало што сте испоштовали домаћина - државу у којој треба да стварате профит - све написе сте исписали бугарском ћирилицом.

Питам само, што у вашим фирмама и маркетима у Србији нисте писали српском ћирилицом већ искључиво латиницом .

Значи, ви не поштујете државу Србију и српски народ. Па, ви сте пореклом из срца Србије и школовани сте човек. Дајте леп пример - пишите српском ћирилицом - дајте пример многим скоројевићима. Јер скоројевићи и полуписмени људи у Србији пишу искључиво латиницом - да би се ваљда показали да ето - колико су писмени - знају и латиницу.

Ради странаца, пишите кад је неопходно и на енглеском или другом светском језику, али увек испод или десно од писма на ћирилици, како је регулисано у закону.

Немам вашу е - меил адресу - али се ипак надам да ће ово писмо некаако до вас стићи.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак, дана 9. децембра 2010. године.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

МАКЕДОНИЈА ОДЛУЧИЛА ДА НЕ ОДРЖАВА ГРОБЉА ИЗГИНУЛИХ СРПСКИХ РАТНИКА - 1989. ГОДИНЕ

" ПОЛИТИКА " од 17. новембра 1989. године је објавила - да су званичници те републике донели одлуку да не одржавају гробља изгинулих српских ратника. Ратника - Срба, који су изгинули у Првом балканском рату 1912. године, у чувеној Кумановској бици и другде и изгинулих српских ратника у Првом светском рату.

Српска војска је - да се зна , 1912. године, после петовековног ропства ослободила тај простор од Турака. Српска војска ослободила је српски народ у земљи која се звала Јужна Србија. Рођени Срби за време турске владавине имали су српска имена и презимена. у турским тефтерима тако су уписивани. Грађани Јужне Србије, били су Срби све до 1948. године, а од тада се зову Македонцима и живе у Републици Македонији. Тада Срби добише презимена са завршетцима уместо " ић"у "ски", "ов" или "ев" - силом или милом. Ко није прихватао промену презимена и националности био је прогањан, или је губио неке повластице или права.

Какав је то преображај. Петстотина година беху Срби и наједанпут постадоше Македонци и то сада љути противници Срба из матице земље. Ако су се 1948. године одрекли српства, логичан је след ствари - да ослободиоце прогласе ПОРОБЉИВАЧИМА, како стоји у образложењу поменуте одлуке. Срби су 1912. године поробили Македонце , али авај нису могли да их поробе, јер тада тамо нису ни живели Македонци. Срби су у том рату истерали поробљиваче Турке, а ослободили су Србе.

Донели су и одлуку да неће да одржавају и гробља изгинулих српских ратника у Првом светском рату. Изгинулих Срба на Кајмакчалану и другде широм данашње Македоније. Кажу - јер је Србија водила ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ рат. Да се човек прекрсти петом - да је малена Србија водила империјалистички рат. Па у том рату изгибоше многи са територије Македоније у строју Вардарске дивизије - истина то су тада били Срби - и ако су им били очеви и дедови - кажњавају и непосредне претке - јер како их није било срамота да буду Срби.

И цар Душан, чија је престоница била Скопље, био ОКУПАТОР садашње Македоније. Тако деца у Македонији изучавају у историји. У овој одлуци не помињу се гробља из периода средњовековне Србије. Није имало и потребе, јер су гробља из тог перода поробљивачи Турци уништили.

Каква бесмислица - својатају чистокрвног Грка Александра Македонског , а све што подсећа на српског цара Душана , који је столовао у Скољу затрли су. Зашто ? Зато да их не подсећа на своје порекло. Истина, можда би више волели да су пореклом Грци него ли што јесу били Срби пореклом.

Комунисти Јосипа Броза Тита, по угледу на Бољшевике радили су на томе да униште као "хегемонију" српског народа - цепкајући део по део српске територије и претварајући део Срба у неке нове нације. После Другог светског рата део Срба постадоше Македонцима, Црногорцима, Срби католичке вере постадоше Хрвати, Срби исламснке вероисповести постадоше Муслимани сада Бошњаци. Како се точак окреће имаћемо и Војвођане, Санџаклије, или како ће се већ звати.

Војводина се 1918. године присајединила Краљевини Србији. Ипак су комунисти после Другог светског рата Барању и део Срема издвојили и дали Републици Хрватској, цео срез Лепосавић Косову, део југо - западне Србије - БИХ - простор који је био у саставу кнежевине Србије од Карађорђа и Кнеза Милоша. Само да би Србија била што мања и да би Срба било што мањи број.

Није цивилизацијски да држава Македонија не одржава гробља изгинулих ратника Срба у поменута два рата. Оба рата Србија је водила против сила које су те ратове изгубиле, управо Србија је била на страни победника. Ако они сматрају да нисмо никакав род, оно комшијски би требали да се односе боље, за рад будућег живота наших народа.

Не могу да се помирим са њиховом глупошћу - Да им је пречи туђи Александар Македонски од свога Цара Душана.

Записао у својим Забелешкама - 17. новембра 1989. године.

Јован Шолајић, Чачак, дана 7. децембра 2010. године.

ДИВАЦ ВЛАДЕ, ПРЕДСЕДНИК ОЛИМПИЈСКОГ КОМИТЕТА СРБИЈЕ,

Поштовани Владе,

Веома ценим ваше спортске домете и вашу спортску и људску величину.

Али, пало ми је у очи, пре неки дан, био је неки састанак Олимпијског комитета у Београду, и на ТВ РТС , приказан је радни сто те конференције, а изнад на зиду и име тог састанка, исписаног на српском језику латиницом и на енглеском језику.

Морам да вас подсетим да сте , по чл. 10.Устава Републике Србије, у обавези да пиштете на српском језику и ћириличном писму.

У чл. 10. Закона о службеној употреби језика и писама пише: " Кад се, у складу са одредбама овог закона текст исписује и латиничним писмом, текст на латиничном писму исписује се после текста на ћириличном писму, испод или десно од њега.".

Значи, ви морате да пишете на ћирилици, а и на латиници или на другом језику, ако је то поменутим законом прописано.

Још једна замерка. Зашто се наш Олимписки комитет не зове Српски...., већ Ол. ком. Србије, односно изворно у континуитету од 1910. године. Колико ми је познато и друге државе имају националне мањине као и Србија па употребљавају придев у називу.

Извињавам се што вам се обраћам на приватну адресу, јер нисам нашао адресу Олимпијског комитета.

С поштовањем.

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ЗА ПРЕДСЕДНИКА И СЕКРЕТАРА КОМОРЕ - ЛИЧНО

Поштовани г - не председниче и г - не секретару,

Синоћ, у ТВ дневнику РТС , приказана је фасада зграде ваше коморе , на којој је табла назива ваше установе написана латиницом, и то само латиницом.

Међутим, у чл. 10. Устава Републике Србије пише да је у Србији у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо.

А, у чл. 10. Закона о службеној употреби језика и писама пише : " Кад се, у складу са одредбама овог закона текст исписује и латиничним писмом, текст на латиничном писму исписује се после текста на ћириличном писму, испод или десно од њега.".

Обзиром да сте јавна установа у обавези сте да пишете ћириличним писмом, а и латиницом, само у смислу поменутог закона. А, ви напротив, све пишете латиницом.

Испада да се ругате Уставу и закону.

И ваше Оделење у Чачку, пише све латиницом.

Поштујте Устав државе у којој живите, поштујте хлеб, којим вас овај народ храни.

С поштовањем.

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ДРУЖЕ ТИТО МИ ТИ СЕ КУНЕМО ........ ПИШЕ НА СПОМЕНИКУ ИЗГИНУЛИМ РАТНИЦИМА ОД ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА.

Била је прослава Дана борца - 4. јула 1989. године на Атеничком врелу - извору Атеничке реке испод саме планине Јелице код Чачка. Присуствујем прослави - члан сам Савеза бораца НОР -а.

Пре неку годину, на месту Врела изграђен је Споменик ратницима изгинулим - почев у Првом српском устанку све до изгинулим ратницима у Другом светском рату. На споменику су и имена двојице из моје фамилије: Будиммира Шолајића / 1891 - ? /, који је погинуо у Првом светском рату, брата од стрица мога оца Иванка и Јеврема Шолајића / 1907 - 1943 / , мога брата од стрица - сина чиче Радомира / 1885 - 1976 /, закланог од стране четника 1943. године, оба из села Кулиноваца код Чачка.

И пренеразио сам се. На средишњем делу споменика исписана парола ." Друже Тито ми ти се кунемо........"

Главни за изградњу споменика био је Димитрије - Дико Јањић / 1926 - ? /, председник СУБНОР - а општине Чачак, родом из села Атенице, носилац Паризанске споменице 1941 године.

Записао у својим Забелешкама дана 4. јула 1989. године.

Јован Шолајић, Чачак, дана 1. децембра 2010. године.

ЕНВАЛД ЛЕОНИД, РУС РОЂЕН У КИЈЕВУ, СЕСТРИЧИНА МУ ЈЕ МАРИНА ВЛАДИ - ЧУВЕНА ФРАНЦУСКА ГЛУМИЦА.

Леонид Енвалд, Рус рођен у Кијеву 1904. године. Октобарска револуција га је затекла у средњој школи. Са породицом, која се у путу била погубила, пребегао у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. У Београду завршио студије Машинског факултета 1931. године. После Другог светског рата радио је са мном у истом војном предузећу - "Боба Милетић" у Чачку. Пензионисан је као професор Више техничке школе у Чачку.

Леонид је био ожењен са Косаром , професором историје , ваљда и географије и математике. Била је професор у Женској гимназији у Чачку. Нису имали деце. Косара је била изузетно лепа жена. Брачни пар Енвалд био је веома привржен једно другоме. Косара је знала да свако јутро, и ако болесна - када већ није радила, да мужа прати на посао. Леонид је био веома тих и повучен човек. Имао се утисак да " мрава није могао да згази".

Леонид је имао од фамилије - сестру која је имала 3. ћерке. Једна од сестричина била је позната филмска дива Марина Влади, која је живела у Француској. Још једна сестричина била је филмска глумица, али не тако позната као што је била Марина Влади.

Леонид Енвалд умро је и сахрањен на Чачанском гробљу 19. јануара 1989. године. На сахрани није била Марина Влади, нешто ју је спречило, мада га је посећивала у Чачку, обилазећи га болесног. Присуствовао сам сахрани.

Енвалдови су живели у кући преко пута кафане "Цар Лазар" , у ул. Др. Драгише Мишовића у Чачку. Кућа је срушена.

Забележио из Забелешки од 19.јануара 1989. године.

Јован Шолајић, Чачак, дана 1. децембра 2010. године.

БЛАГОЈЕВИЋ БЛАГОЈЕ / 1925 - 1989 /, ПРИПАДНИК ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА, АМНЕСТИРАН ПОСЛЕ ОБЈАВЉЕНЕ АМНЕСТИЈЕ, БЕЗ ДАНА У ЗАТВОРУ.

Благојевић Благоје је припадао четничком покрету за врема Другог светског рата. Даном ослобођења Чачка - 3. децембра 1944. године, плашећи се за главу од стране ослободилаца, склања се у неко подземље - у неки бункер, ваљда код некаквих пријатеља, где остаје све до дана објављивања Амнестије. У бункеру је био скоро пуних 20. година.

Одмах по објављивању амнестије, пријављује се у СУП. Пуштају га кући, без иједног дана бивања у затвору.

Значи, да нису имали ништа компромитујуће против Благоја.

Отац Благојев Никола, чувени чачански баштован, чије је имање било на крају и поред улице садашње Др. Драгише Мишовића у насељу Кулиновачко Поље у Чачку, био је човек строгих начела. Имао је Никола још два сина : Милутина и Риста и сву тројицу је био определио да наставе да се баве баштованлуком. Никола је синовима у време рата рекао да могу да иду у коју хоће војску, али да од њихове руке не сме ни једноме грађанину, а поготову комшијама, да фали длака са главе. У противном, да ће им он пресудити по кратком поступку.

И стварно, Благоје је у септембру месецу 1943. године, између осталих и одвео на четничко мучилиште у селу Горња Атеница, моје рођене сестре Милену /1922 - 2002 / и Олгу / 1923 - / из села Кулиноваца, иначе из комшилука Благојевића. Док их је спроводио храбрио их је успут, а та стаза страха и очаја била је дуга преко 2. километра.. Док су обитавале у некаквој штали, пребијене и везане за јасле, Благоје их је често кријући обилазио нудећи воду и воће.

Благоју сам био на сахрани на Чачанском гробљу, дана 18. јануара 1989. године, што сам забележио у својим Забелешкама под тим датумом.

Забележио, дана 30.новембра 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

ЈАНКОВИЋ ЈОВАН , ПУКОВНИК, ЈЕДАН ОД 13- РО ДЕЦЕ У ОЦА И МАЈКЕ.

Јован Јанковић, пуковник, родом из Земуна, један је од 13 - ро деце у мајке и оца. Отац му је био по занимању лимар а мајка домаћица.

Са зарадом само домаћина породице Јованови родитељи су одшколовали сву децу. Свих 13 - ро је завршило факултете, а доста их је магистрирало и докторирало. Деца су одгајена уз посуђе абнормалних величина. Све је било огромно: тигањ, шерпе, лонци, шпорет на дрва на два спрата, итд.

Јован је био прави војничина - личио је на правог српског официрчину. Написао је и један од првих приручника за полагање возачких испита у Југославији. Упознао сам га док је радио у Техничком оделењу команде Прве армије у Београду и у Техничкој управи ЈНА, а ја као Начелник финансијског сектора ТРЗ - а у Чачку. Изванредно смо сарађивали.

Јован Јанковић, пуковник, умро је почетком септембра 1988. године у Љубљани, на положају Помоћника команданта  за позадину Љубљанске армијске области. Ожалошћених је било 4. брата и 4. сестре.

Звучи , за данашње прилике, невероватно - да занатлија са својих десет прстију исхрани и одшколује 13 - деце и то са највишим академским звањима..

Забележио листајући своје забелешке од 9.септембра 1988. године.

Јован Шолајић, Чачак, дана 30. новембра 2010. године.

----- Original Message ----- From: ?????? ??????? To: ???????????? ????????? ???????

Sent: Tuesday, November 26, 2010 1:34 PM

Subject: Kontrolom i boljom naplatom povećajte prihode budžeta

ЗА МИНИСТРА ФИНАНСИЈА - ЛИЧНО

Поштована г - ђо Драгутиновић,

Докле ће дисциплиновани грађани и предузећа која савесно раде да плаћају за оне који крше закон или који не плаћају обавезе према држави и према јавним предузећима. Чињеница је, да многи не плаћају обавезе према држави и према јавним предузећима. И шта се догађа : Због мањка у буџету, држава иде у минус, а јавна предузећа мањкове покривају новим повећањем цена услуга. Тако, уредни грађани и савесна предузећа, преко инфлације и већих цена плаћају за оне друге - несавесне.

За то предлажем:

1. Да се интензивира контрола издавања фискалних рачуна, јер је чињеница - да многе радње, угоститељски објекти, услужне радње, итд. не издају фискалне рачуне. Oбично продавац вам не даје рачун.Када тражите рачун кажу . А, ви хоћете рачун. Ево сада ћу вам га дати уз љутњу.Или шта ли ће вам рачун - хоћете жени да га покажете. Само се излажемо непријатностима. Уместо да се уплаше - они вам пребацују.

Контролу да врше инспектори из других места - примера ради - да Чачани контролишу Ужичане, а Ужичани Чачане, или сл.

Државних службеника има и прековише. Требало би можда на рачун тих вишкова појачати број инспектора. Изабрати и обучити најбоље. Да их има толико да свакодневно патролирају улицама и да присуством онемогуће крађе на ПДВ. Инспекторе треба држати у једном месту највише 4. године у том звању.

2. Да се пооштри контрола и да се прописима онемогући кршење финансијских норми. Није нормално да предузећа не плаћају обавезе по основу пореза и доприноса. Није нормално да предузеће исплаћује нето плате радницима уз блокиран рачун и без плаћања пореза и доприноса на плате.

3. Министарство финансија треба редовно да информише јавност о ситуацији по питању наплаћених и ненаплаћених прихода буџета - по ставкама и да нам саопштава које је мере предузимало да се наплативост прихода буџета побољша.

4. Царине. Наша привреда је слабашна. Треба је заштитити што је више могуће. Саопштите јавности какве смо резултате постигли са задњом изменом прописа из ове области - са свих аспеката. Како се одразило задње смањење царинских стопа за масу увозних производа - на буџетске приходе и расходе и на друге аспекте.

Фаворизује са увоз, а кукамо да нам је огроман спољно - трговински дефицит. Очигледно - да је увознички лоби у нашој држави веома јак. Ко ли стоји иза њега - ко га подупире ? Када се , због погрешних одлука Владе и Парламента направи огромна штета Држави и народу - по правилу или чак апсолутно нико не одговара, а када обични смртник украде кокошку иде у затвор.

5. Да се уравнотежи спољно трговински биланс са Хрватском и Словенијом. Чињеница да са ове две државе имамо велики минус у трговини. Да је обрнута ситуација они би нас стално притискали, мада то не би себи ни дозволили. Треба тежити реципроцитету. Иза ваших одлука стоји мали број људи, а шта се иза тога крије то је посебно питање. А ако то није добро за народ, онда народ плаћа цех , а мали број се окористи. То је другим речима тежак криминал.

6. Да се пропише или да се кодексира - да јавна предузећа могу да траже повећање цена услуга само уколико имају добру наплативост. На може се дозволити повећање цена услуга , због тога што предузеће не може да послује због ненаплаћених огромних потраживања - што је сада случај. Апсурдно је да грађанин поседује огроман стан и још неку имовину а да не плаћа грејање, струју, итд. Апсурдно је да јавна предузећа у годишњим билансима приказују огромне губитке, а истовремено имају ненаплаћена потраживања од купаца покривена на терет дохотка. Нама грађанима о томе се не саопштава. Само нам се каже да је , примера ради Електропривреда остварила губитак у пословању, а пренебрегава се чињеница да је у билансу отписано или на терет дохотка покривено толико и толико ненаплаћених потраживања.

7. Рад на црно. Чињеница је да многи од незапослених раде на црно. Шта онда раде инспекције. Вероватно седе у канцеларијама и мозгају.

Предлажем да се донесу прописи, којима ће се колико - толико олакшати послодавцима да пријаве радника . Да радник може засновати радни однос са неким минимумом радног времена, да радник може бити ангажован на прескок дана и времена, итд.итд. Примера ради - да ради и 2. или више сати дневно, итд. Боље ишта него ништа. Каква је ситуација у овој области навешћу вам један случај. Пре седам - осам година тражио сам да запослим књиговођу у стални радни однос. Прво сам тражио са праксом, па и без праксе и на крају нису ми из Завода за запошљавање имали кога да упуте. Нису могли да их пронађу на пријављеним адресама ! А, замислите економских техничара незапослених пријављених у том Заводу било је преко осам стотина. Ето каква је ситуација рада на црно.

8. Пензије. Много их је привелегованих у овој области. Не знам, колико сада има закона, по којима грађанин Србије иде у пензију. Некада их је било 16. Каква социјална правда ! Било би нормално да сви грађани Србије остварују своја пензијска права по једном једином закону. Док се већини - обичним смртницима пензија утврђује на бази уплаћених пензијских доприноса за пун радни стаж од 40. година, има их , којима :

- највећа плата чини пун износ пензије;

- плата у последњој години рада, чини основ пензије;

- којима се пензија утврђује на основу задњег чина или положаја,

- који добијају по 50.000.- месечно додатка, па је тако могуће да остварају на терет буџета и примања која премашују највеће зарађене пензије, а могу да се налазе и у категорији екстремно богатих грађана; Итд, итд.

Привелеговани у пензијама могу да буду само они грађани, за које је послодавац уплаћивао увећене стопе доприноса за пензијско осигурање, као што су рудари и сл. Једном речју, предлажем да се пензије утврде на бази уплаћених доприноса од стране осигураника , а све остало што пензинеру следује, да то буде посебна ставка у буџету као социјално давање или сл - подразуневајући да тако мора.

9. Увоз - извоз. Заштитите домаћу традиционалну производњу у пољопривреди и у индустрији. Мерама онемогућите да се увози све и свашта. Организујте државу - да не бацамо кромпир а да га истовремено увозимо. Држава да организује гајење, складиштење, паковање, пласман, извоз и све остало пољопривредних производа. И домаћа индустрија, она коју смо градили на сувој проји, мора да живи. Заштитимо је. Па, страни капитал ради на томе, да нам све фабрике позатвара. Како ствари стоје, ми нећемо моћи да конкуришемо странцима и ни у пољопривреди. Они, "бре", продаће нам све то јефтиније.Одакле онда да им плаћамо све то кад увеземо. 

10. Испоставите рачун Хрватској. За збрињавање њихових грађана - Срба у Србији. За све колико су ти јадници оставили у њиховој бившој домовини и за све колико су коштали и колико ће коштати државу Србију.

11. Испоставите рачун држави Словенији. За убијена 58 - или колико војника - регрута 1991. године у Словенији.

12. Испоставите рачуне свим бившим републикама за све међународне обавезе које је Србија морала да плаћа после раздруживања за сваку од њих .

13. Испоставите рачуне : Хрватској, Словенији и осталим бившим републикама Југославије за сву имовину предузећа и личну имовину, која је на неки начин узурпирана , која је остала на њиховој територији, уз истовремено признавања њихових права за имовину у обрнутом смеру.

14. Испоставите рачун Црној Гори за покриће дела трошкова савезног буџета док смо се налазили у заједничкој држави. Ако су партиципирали у трошковима, извињавам се, али колико ми је познато нису.

15. Шта Држава намерава да предузме, према АП Косово и Метохија, за које је Централна Србија и АП Војводина све ове године отплаћивала њихову квоту доспелих обавеза по међународним зајмовима. И ту нам леже паре.

16. Испоставите рачуне државама / 19 / за причињену директну и индиректну материјалну и нематеријалну штету бомбардовањем Србије 1999. године. Бомбардовали су нас без одлуке Савета безбедности , односно ОУН. Рушили су нам поред војних објеката и мостове, болнице и све редом. Србија се не може опоравити ако нам се не надокнади штета од овог бомбардовања. Њима треба показати зубе, а не снисходљиво се додворавати и пузити.

17. Смањите администрацију. Напротив, ви хоћете да је повећате. Управо, то хоће ваш колега Динкић. Њему се усладила власт.Хоће пошто пото да остане у власти. Плаши се да не изгуби на следећим изборимна. Много је народу обећавао, а ништа од тога. Сада обећава регионе - то ће да нам донесе благостање. Као региони ће омогућити равномеран развој. То су приче за малу децу. Општина је далеко мања територија, па лакше је сваку општину фаворизовати од некаквог региона. Који ће бити организовани нетрадиционално - склепани. Какве везе имају Мачва и Рашка област да буду у истом региону? Немају ништа заједничко. Треба фаворизовати округе, као традиционалне административне јединице, који представљају некаве природне и вековне целине. У уређењу државе имали смо Регионе. Укинути су јер су се показали само као добра крава музара. Гутали су огромне народне паре , а ништа нису могли да поправе у привреди и у друштву. Сваки регионални центар је запошљавао разно разне бирократије од преко 3000 службеника.

Каква глупост. Влада сели своје агенције у унутрашњост. Да буду ближе народу и привреди. То благе везе нема са памећу. Ем, што ћемо да плаћамо путовање многим службеницима, да им плаћамо одвојен живот и сл. ем сада ће привредници да би завршили посао путовати у Зајечар, у Ужице, итд. уместо да једновремено завршавају послове у центру државе у Београду. Београд и треба да буде велики привредни и административни центар Србије, нама не треба више центара. Београд треба да постане главни бренд Србије.

И за Војводину направљена је велика грешка. Комунисти су, долазећи на власт, у Србији формирали две покрајине - да би тиме уништили као хегемонију српске републике и српског народа. Да Србији умање моћ величине, копирајући Лењина у случају Русије. Наши политичари стално износе неке примере. Зашто покрајине нису формиране у Хрватској. Данашња Хрватска је традиционално била подељена на : Славонију, Далмацију, Истру и Хрватску. То су код њих природне целине. Од нас ће пре у ЕУ, али им не пада на памет да формирају регионе. Знају они, да се тиме рађа - аутоматски клица сепаратизма.

Апетити политичара стално расту. Иде се за тим да изнад себе немају никога.

Мађари хоће да формирају Суботички округ. Тако , да мађарска национална мањина у том региону буде већинска. Зашто ? Зна се зашто. А, Румунија је у ЕУ, има концентрисану мађарску мањину од 2. милиона па нема аутономију.

Какав парадокс. У Војводини живи већински српски народ, који се на данашњи дан 1918. године изјаснио да се, као вековну тежњу, уједињује у Краљевину Србију, а да га политичари сада одвајају од матице земље.

Ми смо стварно народ за слуђивање. Политичари нам говоре на једној страни да нам је југоисток и југозапад државе неразвијен, а на другој да дамо већа уставна овлашћења Војводини ради бржег развоја. А, Војводина је и сада најразвијенији део Републике. А, онда кажемо да развијенији треба да дају и више ради помоћи неразвијенијим, а онда развијенијем дамо 7% бонуса из буџета Србије, за стимуланс.

Провидно је господо политичари на власти. Ви само да би се одржали на власти пристајете на све могуће компромисе. Али, да знате, народ ће то запамтити и неће вам опростити. Уместо да бринете о народу и да радите на добробит народа, ви се бринете само за своје фотеље.

Министри, није нормално да толики радници су без посла, а да нам је земља запарложена. Немојте рећи да наши грађани неће да се баве пољопривредом. Знајте, неће да се баве оним што се не исплати и где не постоје никакве гаранције државе. У економији је основно правило: да се капитал сели у ону грану у којој се остварује највећа профитна стопа. Упадљиво, код нас је најпрофитабилније банкарство / а држава их и даље фаворизује/, а пољопривреда и још неке инд. гране нигде их нема. Замислите - сељак на Пештеру нуди килограм вуне за 10.- динара и нема коме да је прода. Кажу политичари - треба да повећамо сточни фонд - стално нам се смањује. Стварно - ко је овде луд.

Урадите нешто - да сви способни раде и да од рада живе - једном речју.

Ово писмо треба да дате и колегама осталим министрима - у чији делокруг рада задире, као и председнику Владе.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА:

Јован Шолајић, Чачак, дана 26. новембра 2010. године.

ЗА МИНИСТРА ЗА ИНФРАСТРУКТУРУ - ЛИЧНО

Поштовани г - не министре Мркоњићу,

У данашњој "Политици" , на страни 11, стоји слика наплатне рампе на улазу у Београд, на којој је табла " Београд" два пута написана латиничним писмом.

Подсећам вас да је у чл. 10 Устава у нашој држави у службеној употреби српски језик и писмо ћирилица.

А, у чл. 10. Закона о службеној употреби језика и писама пише: " Кад се, у складу са одредбама овог закона текст исписује и латиничним писмом, текст на латиничном писму исписује се после текста на ћириличном писму, испод или десно од њега".

Према томе, наредите Путевима Србије, или већ које за то одговоран, да поштује Устав и закон. Казне су велике, или можда се за то и не хаје. Зар би могла држава да кажњава министарство или своје државно предузеће.

Није ово први пут да вам пишем, у вези кршења Устава и закона, у вези примене језика и писма на путевима Србије.

Уколико нисте за овај посао одговорни,молим вас одговорите ми ко је тај. Јер, можда се обраћам на погрешну адресу.

С поштовањем, Јован Шолајић, Чачак, дана 23. новембра 2010. године.

Ово писмо објавио сам на своме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ БЕОГРАД

Поштована господо,

Предложио бих вам да извршите проверу - контролу поднетих имовинских карти државних функционера.

Има смисла, да прво кренете од функционера. Прво да се рашчисти са особама које руководе са државом.

Предлажем вам следеће :

1. Да извршите контролу - да ли је функционер пријавио сву имовину, а нарочито да ли су подаци основа стицања тачни, и

2. Да - уколико је имовина стечена радом - да утврдите изворе дохотка и да ли је на стечени доходак плаћен порез држави.

Под удар ваше правде биће они функционери који нису: - пријавили сву имовину, - који нису дали тачне податке о изворима имовине, односно о основу сицања непокретности, и - који не могу да докажу да су платили порез на доходак за имовину коју су стекли својим радом.

Политичари не би могли да за време бављења политиком, односно док су на одговорним државним радним местима да мењају статусни имовински положај. Може функционер да се куне и у Бога и у народ, али му народ нреће веровати да је све било исправно у стицању имовине док је у мандату. Било како да је - испашће да је се функционер за време мандата овајдио било како да је.

Знам да и ви знате за ово. Али, ја вам пишем да знате да и ми - обични грађани - знамо за ово. Да вас подсетимо.Хвала Богу, нојбоље би било, да међу функционерима нема особа које су стекле иметак корупцијом. Многи хрле у политичаре и у функционере. Част појединцима, који хоће славу - који се баве политиком из виших разлога. Част и појединцима, који су у политику ступили већ богати и које новац не интересује. Али, морамо признати, да је већина ушла у политику, не би ли се обогатила.

Да знате, ако се не очисте редови функционера од особа које су стекле иметак на недозвољени начин, нема ништа од борбе против корупције. Све једни друге имају у рукама. Толике афере, а ни по једној није окончан судски поступак.

С поштовањем. Јован Шолајић, Чачак, дана 23. новембра 2010. године.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.