МАКЕДОНИЈА - НАША ДРЖАВА ТОЛЕРИШЕ НЕПРИЈАТЕЉСКО ДЕЛОВАЊЕ ПРОТИВ СРБИЈЕ

И дан - данас, читамо у штампи, да се у Македонији води бесумучна реторика , од незваничника и званичника ове државе, против Србије и Српског народа. Питам се, шта смо то ми згрешили у односима са Македонијом. Напротив, треба да су српском народу трајно захвални.

Питам широки аудиторијум Србије и Македоније, да ли је у реду следеће.

1.Зашто су Македонци променили име старога моста на Вардару у Скопљу. Не зове се више Мост цара Душана. Шта, хоће да сатру и историју. Не свиђа им се, што је Скопље у средњем веку било престоница и центар велике српске државе, и што је српски цар Душан столовао у њему. Није ни чудо. Шестдесетих година прошлога века, летовали смо породично, у приватном смештају са једном породицом из Скопља. Девојчица, Македонка, стара 12 - 14 година, каже нам, како они у историји уче да је Цар Душан био окуппирао Македонију, Македонце тада покорио.

Шта је и тадашња Србија дозвољавала? Срби здушно две године одвајају 10% од плата за обнову Скопља, порушеног у земљотресу 1963. године, а они децу, у исто време, уче да смо ми били окупатори њихове земље.

Значи, не бирају средства, да докажу како Македонија није била српска земља. Колико ми је познато у Македонији су до 1948. године живели претежно Срби, а после те године, власт их је силом закона превела у Македонце. Али, нико им не брани да буду оно што желе, али не смеју да фалсификују историјске чињенице, на штету српског народа, народа, који им је комшински и најближи. Ваљда, идентитет се може изградити и истином. На лажи су танке ноге.

2. Српска војска је у Првом балканском рату ослободила Македонију од Турака- ослободила их је од петовековног ропства под Турцима. Српска војска је ослобађала српски народ од турскога ропства. И шта. Опет је за званичну Македонију, сада по други пут у историји, Србија и српски народ окупирао Македонију. По овоме испада, да народ у Македонији није био под ропском влашћу Турака, већ су тек тада пали у ропство под Србима. И зар се тако народ у Македонији одужује хиљадама изгинулих српских младића - војника, у Кумановској бици 1912. године.

За време комунистичке власти, идентитет и интегритет је грађен на љагању српскога народа и српских владара. Ништа није ваљало, због хегемоније Српског народа. Ако су лоше живели, то су били криви Срби. Боже какве глупости. Али, зашто се и дан- данас тако нешто толерише.

3. Читамо у штампи, да су гробља изгинулих српских војника у Првом светском рату на територији данашње Македоније, у катастрофалном стању. Зарасла су у коров, или су преорана, уништавају се и задњи трагови изгинулих ослободилаца у Првом светском рату. Зашто наша држава то дозвољава. То није само непоштовање према изгинулима, већ и према целокупном српском роду.

4. Нисам језички стручњак, али ме стално нешто копка. У Македонској азбуци, која је донета 1948 године (први пут), нема слова ћ). Српска презимена се углавном завршавају на слово ћ), па се питам шта ли је се са тим хтело. Не знам, како се у Македонији, исписују презимена Срба. Можда је и ово пут да се избрише постојање српскога народа у Македонији.

5. И Македоци славе крсну славу као и ми Срби.. А, познато је - да у целоме свету само Срби славе , тако пише у литератури. Скоро сам разговарао са једним Македонцем, који је са мном некада радио, и који је рођен у Прилепу, да ли слави крсну славу. Рекао ми је, да слави, и то Митровдан. Каже ми, ни пет ни шест. Па, ми смо до 1948. године били Срби, али ми и даље славимо.

Мора да се зна. Да су комунисти, када су дошли на власт 1945. године, да би уништили хегемонију Срба, правилније речено - смањили бројно учешће Српског народа у укупном становништву Југославије, створили од једног народа, још три нације. Тако су после Другог светског рата створене нове нације : Македонци, Црногорци и муслимани са малим словом м), потом Муслимани са великим словом М) и на крају Бошњаци. Једне нације су створене на бази локалитета - географије, а трећа на основама вере.

Можда је ово све у реду, хтели су да се зову Македонци, Црногорци, Муслимани, односно Бошњаци и то је било њихово право и нико не треба да им на то приговара, али то мора да се зна. Тако треба да пише у нашој историји, а и у њиховој историографији.

Интересантно је. Албанци живе у Албанији, има их све три вере, две су хришћанске, на Косову и Метохији, они кажу опет живе Албанци, сутра можда ће у неким другим подручјима да формирају државе, али ће опет тамо да живе Албанци. А код Срба, то не може. Какви смо, нама ће се можда десити - не дај Боже - да ће у Војводини живети нација - Војвођани, можда и још неке нове нације и свакаве глупости, али претња постоји и са њом се не треба играти. Истицање посебности региона у политичком смислу води право у сепаратизам и издвајање од матице државе.

Политичари водите рачуна !

Ради трајног помирења међу народима у бившој Југославији, једино је решење, да историчари свих држава, седну и напишу заједничку историју народа од почетака до разлаза .

Забележио дана 31. јула 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак