МЛАДИНСКА КЊИГА ИЗ ЉУБЉАНЕ ОСТАЛА НАМ ЈЕ ДУЖНА 13.500 ДМ

Мој син Михаило и Ја имали смо и имамо приватну фирму - раније "ИБИС-ШОЛАЈИЋ", сада "КОМПЈУТЕР БИБЛИОТЕКА", са седиштем, раније у Чачку, сада у Београду. Фирма се бави издавачком делатношћу. Издаје књиге домаћих и страних аутора из области рачунарства.

До марта 1992. године, а почев од 1986. године, Михаило је писао и издавао књиге за рачунаре и продавао као аутор, па и Младинској књизи из Љубљане. Године 1992. син Михаило и ја формирамо фирму, пре свега због немогућности дотадашње продаје од стране аутора. Управо, распадом земље, престао је платни промет између Србије и Словеније, а и са осталим републикама. Пошто је престао платни промет, извоз књига у Словенију, могао се обављати само преко компензационих послова, управо трампом. Потражња за нашим књигама је била огромна. Нама је јако било стало да извозимо књиге. Ми смо увозили канцеларијски прибор, углавном производе Искре из Крања. Склапали смо уговоре о компензационом послу, тзв. Бартер уговоре, по којима смо ми испоручивали тражене књиге, а нама је Младинска слала канц. прибор."Танте за буп", израчунато у динар.

Тако смо , у марту, априлу и мају 1992. године, направили неколико трампи, без икаквих проблема.

У месецу мају направимо уговор, да Младинској књизи испоручимо књига у вредности од 13.500 ДМ. Договор је био да трампу обавимо 25. маја. Ми Младинској, тога дана, испоручимо књиге преко поште, а њихову робу не преузмемо. Договор је био да Младинска пребаци робу за нас у Марибор у Царинску испоставу у фабрици Свати, јер ће у ту фабрику доћи превозник Фабрике резног алата из Чачка да преузме за њих брусеве. па узгред да повезе за нас робу Младинске. Резоновали смо да је боље и јефтиније / за Младинску/ да тако урадимо него ли да Младинска шаље робу поштом- што је до тада чињено.

Међутим, возач се разболи. Остао је да лежи у Милану, где се нашао возећи печурке из Чачка. Возач стигне у Марибор тачно 1. јуна у 6,00 часова. Европска унија у Бриселу, дана 31.5.1992., доноси Одлуку о увођењу санкција СРЈугославији, са ступањем на снагу одмах, односно од 1. јуна у 00,00 часова.

Цариник није дао робу да се испоручи, примајући одлуку здраво за готово. КАКВА РЕВНОСТ ДРЖАВЕ СЛОВЕНИЈЕ ! ЦАРИНИК- СЛОВЕНАЦ УВОДИ САНКЦИЈЕ ДРЖАВИ СРБИЈИ ! Цариник је то јутро слушао преко радија да се уводе санције према СРЈ, и он их одмах примењује. Нема никакав акт о томе, није заседала ни Влада ни скупштина Словеније, нити је од њих донета одлука о санкцијама. Царинику, је ваљда било довољно да се ради о Србији, да може да ради шта му се прохте - јер је то било уперено против Србије- " угњетачу" па и Словенаца.

Ми у Србији, увек смо говорили, да су се Словенци угледали на дуговековне поробљиваче Немце - да су педантни и тачни. Овога пута нису били на нивоу Немаца. Њих су превазишли, у негативном смислу. Гарантовано, да Немци не би тако поступили. Ем, задржава се роба која и није била државе Словеније, већ државе Србије, јер то је била трампа- роба за робу, и да је већ роба из Србије стигла у Словенију, ем без икаквог прописа државе Словеније.

Па, Словенијо, ти си једва чекала, да се Србији светиш због нечега. Вероватно да враћате за оно што су Срби вама учинили у Другом светском рату. Срби су се отимали, који ће да прихвати породице прогнаних Словенаца - прогнаних од стране Немачке. Немци су рекли прогнанима- идите код своје браће Срба.

Обавили смо "милион" разговора са директорима Младинске. Књиге су преузели, нису нам их вратили, што је било логично, нити су нам испоручили њихову робу. Кажу нам, да су они обавезу према нама, књижили у корист државе Словеније и да ће држава Словенија са Србијом , уговором , регулисати сва обострана потраживања.

Нису у праву. Нити је наш Закон, нити њихов, могао да регулише овакав случај. Ради се о трампи. Трампа подразумева да по том послу нема ни обавеза ни потраживања. Наша фирма по нашем Закону није могла да потраживање књижи на терет државе Србије, па по логици ствари то није могла ни да учини Младинска књига. Једноставно, случај трампе није могао ни ући у Закон.

И тако, гигант Младинска књига из Љубљане, оста дужна малој приватној фирми - Компјутер библиотеци из Чачка, односно из Београда, 13.500 ДМ.

Нека им служи на част.

Забележио по сећању, дана 20.јула 2010. године. Ј

Јован Шолајић, Чачак

За директора Електродистрибуције Чачак- Л И Ч Н О

Поштовани директоре,

И после 4. године од доношења новог Устава и даље добијам ваше рачуне за утрошену ел. енергију , писане латиницом. Управо, у чл. 10 Устава пише да је у јавној употреби српски језик и писмо ћирилица. Према томе, као јавно предузеће, у обавези сте да пишете ћирилицом, и то искључиво ћирилицом.

Поставља се питање, да ли су ваши рачуни исправни- да ли су законити, обзиром да су противуставни.

Примите пуно поздрава.

Јован Шолајић, Чачак

Овај текст сам објавио на моме БЛОГ-у- Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ЗА ДИРЕКТОРА ИНСТИТУТА - ЛИЧНО

Поштовани директоре,

У средствима јавног информисања видим да пишете латиничним писмом. Као јавна установа, о обавези сте да пишете ћирилицом. Устав прописује у чл. 10, да је у службеној употреби српски језик и писмо ћирилица. Значи, све што пишете морате написати на српском језику и на ћирилици, а употреба других језика и писама само ако је то законом прописано а на основу Устава и то као друго по редоследу /став 2. чл. 10 /.

Није лепо, да тако еминентна установа крши Устав.

Пуно поздрава,

Јован Шолајић, Чачак

Овај текст сам објавио на моме БЛОГ-у- Размишљања једног ЧАЧАНИНА.